Ne može da pomera glavu, ali sada "gleda" gde želi: Maskov čip u mozgu mu dao drugi par očiju

Čovek koji zbog uznapredovalog ALS-a gotovo više ne može da pomera telo pronašao je neočekivanu primenu Neuralinkovog implanta. Svojim mislima sada kontroliše kameru koja se pomera levo, desno, gore, dole i zumira, pa ponovo može da prati šta se dešava oko njega.

Bred Smit je Neuralinkov implant dobio u novembru 2024. godine kao treći pacijent kompanije i prvi pacijent sa ALS-om. Pošto mu je bolest gotovo potpuno ograničila pokrete, ranije se oslanjao na sistem koji prati pokrete očiju kako bi komunicirao.

Preporučujemo

Taj sistem mu je omogućavao da bira slova na ekranu, ali je zahtevao određene uslove osvetljenja. Neuralink mu je otvorio potpuno drugačiju mogućnost.

Kameru pomera mislima

Posle treninga, Smit je naučio da pomoću moždanih signala pomera kursor na računaru. Zatim je Neuralink povezao sa kamerom Insta360 Link 2, koja ima motorizovano postolje i može da menja ugao snimanja.

Tako je dobio način da kameru pomera svojim mislima. Kada želi da pogleda u drugom pravcu, kamera se pomera umesto njegove glave.

Za Smita to nije samo tehnološka demonstracija. Kamera mu omogućava da prati šta rade njegova deca po kući, snima video-poruke i učestvuje u porodičnim događajima napolju, što mu je ranije bilo veoma teško ili praktično nedostupno.

Smit je svoj "setup" pokazao javnosti u maju, kada je Tesla Owners Silicon Valley objavio snimak na mreži X. Objavu je primetio tim kompanije Insta360, koji je zatim stupio u kontakt sa Smitom i njegovom porodicom.

Problem je bio u tome što standardna kamera nije dovoljno brzo reagovala na njegove pokrete očima. Inženjeri Insta360 zato su prilagodili način na koji kamera prima signale sa Neuralinka, kako bi komande bile efikasnije i prirodnije.

"Prvobitno smo Link 2 namenili profesionalcima za sastanke i učionicama", rekao je Maks Rihter, suosnivač i potpredsednik marketinga kompanije Insta360. Dodao je da je način na koji Smit koristi kameru pokazao koliko tehnologija može da pomogne čoveku da ponovo bude povezan sa ljudima oko sebe.

Smit sada nastavlja da podešava sistem i eksperimentiše sa različitim uglovima i načinima korišćenja kamere u svom domu. Kombinacija moždanog implanta i obične motorizovane kamere dala mu je deo samostalnosti koju je zbog ALS-a izgubio.

Neuralinkova tehnologija je i dalje u ranoj fazi razvoja, ali ovaj slučaj pokazuje jednu od praktičnih mogućnosti moždanih interfejsa koja nema mnogo veze sa naučnofantastičnim idejama o nadogradnji čoveka. Za Smita je mnogo jednostavnija: da može da pogleda šta mu se nalazi pred očima, čak i kada sam ne može da okrene glavu.

(Telegraf.rs)