Trenutno traje bitka prsa u prsa Rusije i Zapada za gasne koridore na Balkanu: Evo šta svako od njih nudi ako pobedi

Zapad i Rusija se nadmeću za kontrolu nad transportom prirodnog gasa na području Balkana, u sklopu nastojanja de realizuju svoje geopolitičke agende u tom regionu, ocenjuje danas francuska agencija Frans pres.

Turski tok će ići preko Srbije i Bugarske do Mađarske

Preporučujemo

Iako Zapad može da ponudi balkanskim zemljama izvesne benefite, u vidu mogućeg članstva u Evropskoj uniji ili investicija, Rusija je u prilici da zaigra na kartu energetike, smatra AFP.

U ukupnoj energetskoj potrošnji EU, gas ima učešće od gotovo jedne četvrtine, a ruski Gasprom je samo prošle godine pokrivao čak trećinu evropskih potreba za gasom.

Zavisnost od gasa će na području Balkana u budućnosti samo rasti, jer se elektrane na ugalj gase pod pritiskom EU, navodi AFP.

Francuska agencija, međutim, smatra da je uticaj Rusije u energetskom sektoru Balkana trenutno ograničen zbog manjka infrastrukture, kao i da je osnovni cilj Zapada i Rusije da, kroz nadmetanje za gasna tržišta na Balkanu, povećaju svoj geostrateški značaj u tom regionu.

Foto: Tanjug/AP

- Jugoistočna Evropa leži na raskrsnici energetskih koridora koji povezuju Istok i Zapad. Region ih ne interesuje kao ekonomski resurs, već postaje sve značajniji kao tranzitna teritorija za druga strateška tržišta u Evropi i za skladištenje gasa - izjavio je bivši albanski ministar inostranih poslova Paskal Milo za AFP.

U toku je realizacija niza projekata za tranzit gasa, koji bi, kako ocenjuje AFP, mogli da smanje energetsku zavisnost tog regiona od Rusije.

Foto: Tanjug/AP

Projekat "Transjadranski gasovod" (TAP), koji podržava EU, trebalo bi da azerbejdžanski gas dopremi preko teritorije Turske, Grčke, Albanije i preko Jadranskog mora do Italije, a prve isporuke bi trebalo da krenu 2020. godine.

- Taj gasovod, kapaciteta 10 milijardi kubnih metara godišnje, nema naročit ekonomski značaj, već je pre svega reč o geopolitičkom projektu, koji može da unapredi gasnu bezbednost EU - smatra Nikola Mazuki iz francuskog istraživačkog centra IRIS.

Takođe je planirana izgradnja terminala za tečni prirodni gas (TPG) na hrvatskom ostrvu Krk, koji delimično finansira EU, a koji bi mogao da, kako ocenjuje AFP, pojača konkurenciju između Zapada i Rusije.

Evropljani, takođe, podržavaju Jadransko-jonski gasovod (IAP), koji bi trebalo da ide od Albanije preko Crne Gore i Bosne do Hrvatske.

Sa druge strane, Rusija je u oktobru prošle godine potpisala sporazum sa Turskom o izgradnji gasovoda Turski tok, kojim će se ruski gas ispod Crnog mora dopremati do Evrope.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je, tokom nedavne posete Turskoj, izrazio želju da se i Srbija priključi tom gasovodu.

(Telegraf.rs / Tanjug)