Ako sve ovo sejete u julu, na jesen ćete imati najsvežije i najbolje povrće u Srbiji!

Rotkvica, rotkva, cvekla, kupus... izbor je vaš

  • 0

Jul je mesec kasne jesenje setve odnosno sadnje. Tada počinje i setva onog povrća koje za berbu pristiže u jesen.

ZBOG KUPUSA, BEOGRAD BI MOGAO DA OSTANE BEZ KALEMEGDANA: Legendarne rečenice Mome Kapora pred ritual godine

Kasna boranija

Foto: pixabay.com

Najkasnije se seje do polovine jula. Obično se seje na mestu ranog kupusa, graška, luka srebrenjaka ili salate. Seje se na rastojanju 40-60 cm između redova, a u redu 4-7 cm zrno od zrna. Veoma je preporučljivo zalivanje neposredno posle setve, radi što bržeg i ujednačenijeg nicanja. Navodnjavanje nakon nicanja treba nastaviti svakih desetak dana, pišu Novosti.

Rotkvice i rotkve

Foto: www.pixabay.com

Rotkvica se odlično uklapa kao pretkultura i kao naknadni usev zbog kratke vegetacije koja traje svega 40-60 dana. Najbolje uspeva na lakim, baštenskim zemljištima, pH reakcije 5,2-6,7. U plodoredu dolazi na drugo mesto i na istu površinu se seje nakon tri godine. Za jesenju proizvodnju seje se krajem jula i u avgustu sukcesivno na svakih 7-10 dana. Razmak setve je 5-10cm u redu i 20-50cm zmeđu redova. Kao i rotkva, i rotkvica se može sejati omaške ali radi dobijanja plodova boljeg kvaliteta, neophodno je proređivanje.

Kelj

Po svojim biološkim osobinama, a samim tim i po uslovima proizvodnje kelj je sličan ostalim kupusnjačama i zbog relativno dobre otpornosti na visoke i niske temperature može se proizvoditi tokom cele godine. Gaji se na isti način kao i kupus, sa međurednim razmakom 60-70cm i razmakom u redu 40-60cm. Sadi se tokom jula a berba počinje u oktobru, prenosi organicNet.

Karfiol

Foto-ilustracija: Foter/Alice Henneman

Setva za proizvodnju rasada obavlja se krajem juna, rasad koji pristiže za mesec dana rasađuje se krajem jula na otvorenim parcelama a formiranje glave počinje krajem septembra. Kada glave dostignu prečnik 3-5cm, vade se cele biljke i unose u kanale dubine 20-30cm, nakon čega je potrebno dobro ih zaliti, prenosi OrganicNet.

Biljke u ovim kanalima ostaju 30-45 dana, koliko traje period dozrevanja, tokom kojeg hraniva iz listova prelaze u glavu i karfiol dospeva u oktobru, novembru i decembru (sukcesivna setva, sadnja, dozrevanja i pristizanje). Pored kanala, karfiol se može uneti i u objekte zaštićenog prostora sa grejanjem, što omogućava dobijanje glave tokom zime, ali su prinosi manji. Razmak setve i sadnje identičan je kao kod proizvodnje kupusa.

Cvekla

Foto-ilustracija: Foter/Skånska Matupplevelser

Seje se neposredno posle priprema zemljišta iza strnih žita, graška, boranije, salate ili luka. Seje se na rastojanju 40-50 cm red od reda, ili u trakama na 20-25 cm red od reda, a rastojanje između traka je 50-60 cm. Dubina setve je 2-4 cm.

Jesenji kupus

Foto: Tanjug/Jaroslav Paa

Proizvodnja kupusa za jesenju i zimsku potrošnju obavlja se posle graška, ranog krompira, luka, ječma, pšenice i drugih useva koji oslobađaju njivu do jula meseca. Najbolji predusev za kasni kupus su mahunarke jer ostavljaju zemljiše obogaćeno azotom. Proizvodnja ne sme da se obavlja na mestima gde su prethodno bile gajene kupusnjače, jer kupus je usev koji ne podnosi monokulturu i u plodoredu dolazi na prvo mesto.

Seje se na razmak 25-30cm između redova i 1,5-2cm u redu. Rasađivanje su vrši tokom druge polovine jula a za berbu pristiže krajem oktobra, početkom novembra.

Krastavac kornišon

Foto: pixabay.com

Za razvoj kornišona na otvorenom potrebna je srednja dnevna temperatura veća od 15 ºC, dok je optimalna 25-27 ºC. Cvetanje započinje kod temperature 15-17 ºC, a oprašivanje se najbolje obavlja na temperaturama 18-21 °C. Od dana zametanja plodova do berbe treba da prođe od 30 do 40 dana.

Za svoj rast i razvoj treba dosta vlage kako u zemljištu tako i u vazduhu. Kao glavni usev seje se krajem aprila, a kao postrni tokom jula. Seje se na većim površinama pomoću sejačica, a na manjim ručno u redove ili kućice. U redove se seje na 80-100 cm razmaka red od reda i u redu 20-30 cm biljka od biljke. Kornišoni se seju gušće, a količina semena zavisi od gustoće setve i iznosi 2-4 kg/ha. Ako se proizvodi rani krastavac, setva se obavlja u toplim plastenicima 30-40 dana pre sadnje na stalno mesto.

(Telegraf.rs)

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

Da li želite da dobijate obaveštenja o najnovijim vestima?

Možda kasnije
DA