Deca su ubijena zbog "Noćne straže", kanibali su jeli leševe i žive ljude, Putin je plakao za najbližima: Priče o opsadi Lenjingrada (FOTO)
Grad je bio u katastrofalnom stanju, infraskruktura je bila gotovo potpuno uništena, hrane je bilo malo, bolesti su harale na sve strane, a svaka porodica je izbugubila barem jednog člana, ako ne i više
Drugi svetski rat je odneo milione života i ostavio za sobom dugotrajne posledice. Neke od njih se u pojedinim delovima sveta osećaju i danas. Međutim, koliko je on sam po sebi kao celina bio strašan, pojedine bitke koje su se vodile u to vreme, predstavljaju do sada ne viđene strahote u modernoj istoriji. Ovde se posebno misli na opsadu Lenjingrada (današnji Sankt Peterburg), koja je trajala od 8. septembra 1941. do 18. januara 1944. godine. Osim što su tada stradali vojnici, umirali su i civili što od bombi, što do gladi, koja je odnela čak milion života.
Preporučujemo
ČELIČENJE: Putin došetao u krznenom kaputu do ledenog jezera na Bogojavljenje, pitao novinare da li im je hladno, pa zaronio u vodu (FOTO) (VIDEO)
Pričali su da je Putinova devojka i špijunka, pa da je sa Kinezima: Tajna služba upozorila Ivanku da se čuva prijateljice sa slike iz Dubrovnika (FOTO)
Hrabrost branilaca grada je bila važan simbol sovjetske volje da se odupre. U prvih nekoliko nedelja rata, Britanci su bili toliko obeshrabljeni kolapsom sovjetskih armija, da su mislili da je pobeda nacista neizbežna.
Međutim, narod Lenjingrada nikada nije gubio nadu i borili su se do poslednjeg atoma snage, a vojska je 18. januara 1944. godine probila opsadu. Grad je bio u katastrofalnom stanju, infraskruktura je bila gotovo potpuno uništena, hrane je bilo malo, bolesti su harale na sve strane, a svaka porodica je izbugubila barem jednog člana, ako ne i više. Upravo su ove priče, a ne obična vojna stragija ono na čemu je zapravo počivala opsada Lenjingrada i one najbolje predstavljaju strahote kroz koje su stanovnici prošli.
Kanibalizam
Tokom zime 1941.-1942. godine pojavili su se prvi slučajevi kanibalizma u ovom gradu. Kako hrane nije bilo dovoljno i kako su ljudi stalno umirali, neki su primenjivali i veoma ekstremnim potezima.
Dokumenti iz tog vremena pokazuju da je ljudsko meso prvi put upotrebljeno 13. decembra 1941. godine. Izveštaj kaže da je majka ugušila svoju bebu od 18 meseci kako bi od njenog mesa nahranila ostalo troje dece.
Tu je takođe i još jedna horor priča, po kojoj je vodoinstalater navodno ubio svoju ženu da bi nahranio sinove i rođake.
Do 1942. godine policija je uhapsila čak 2.105 kanibala koje su podelili u dve kategorije: na one koji su jeli leševe i na one koji su ubili ljude da bih ih pojeli. Tadašnji zakon SSSR nije imao odredbe o kanibalizmu.
Kanibali su često bile žene koje nisu imale nikakvu pomoć. Brinule su o svojoj deci i ranije nisu bile osuđivane, što im je donekle olakšalo situaciju.
Iako je dosta ljudi gladovalo, kanibalizam ipak nije bio toliko rasprostranjen. Više su se ljudi ubijali zbog kartica za hranu. U prvih šest meseci 1942. godine bilo je čak 1.216 takvih ubistava.
Dečija "Noćna straža" i stradanje lekara
Tokom 1942. godine se na desetine hiljada dece pridružilo "Noćnoj straži" kako bi gasili požare koji bi nastali zbog bombardovanja. Mnoga deca su ubijena dok su obavljala tu dužnost.
Te iste godine je registrovana i epidemija kolere. Ona je brzo zaustavljena do kraja godine.
Mnoge bolnice su pretrpele veliku štetu zbog bombardovanja. Na hiljade doktora i medicinskih sestara je poginulo na dužnosti. Oko 30.000 od njih 100.000 je preživelo opstadu.
Putin izgubio starijeg brata tokom opsade
Ruski predsednik Vladimir Putin je u kolumni iz 2015. godine objavljenoj u listu "Ruski pionir" objasnio kako su njegovi otac i majka čudom preživeli Drugi svetski rat.
Njegov otac služio je vojsku u Sevastopolju, u podmorničkim jedinicama. Ruski vojnici su bili na meti mitraljeza, a nemački vojnici su bacali i granate. Putin otkriva da mu je otac čitav život proveo sa šrapnelima u nozi, koji nisu nikad izvađeni.
Dok je otac ratovao, njegovog starijeg brata odveli su od majke u Dečiji dom, da bi ga kasnije evakuisali. Tamo se razboleo od difterije i umro tokom blokade Lenjingrada, odnosno današnjeg Sankt Peterburga.
- Otac je, kad su mu dozvolili da hoda, stao na štake i pošao kući. Kad je stigao, video je da bolničari iznose tela mrtvih iz ulaza, a među njima i njegovu ženu. Prišao je i učinilo mu se da ona diše. Rekao je bolničarima da je još živa, ali su mu bolničari odgovorili da će izdahnuti kasnije i da neće preživeti - ispričao je ruski predsednik.
Vladimri Putin pritom kaže da je njegov otac tada na bolničare krenuo sa štakama i primorao ih da majku vrate u stan.
- Mama mi je pričala kako je dolazila kod oca u bolnicu gde je ležao posle ranjavanja. Imali su malo dete od tri godine. Glad, blokada... Otac joj je davao svoje bolničko sledovanje, krišom od lekara i medicinskih sestara. Ona bi ga sakrila, nosila kući i hranila dete. Onda je on u bolnici počeo da pada u nesvest od gladi i lekari i sestre su shvatili šta se događa i nisu je više puštali - napisao je Putin.
Predsednik Rusije položio je juče cveće na Piskarovskom groblju pored Spomenika majci otadžbini povodom 75. godišnjice proboja Lenjingradske blokade.
Prema njegovim rečima, na mestu vođenja borbi u Lenjingradskoj oblasti još uvek se nalaze posmrtni ostaci vojnika. Putin je priznao da su na njega poseban utisak ostavili ljudi koji leže sa oružjem uperenim prema neprijatelju.
Broj žrtava i uticaj ovog događaja
Konačan broj žrtava tokom opsade nije precizno utvrđen. Nakon rata sovjetska vlada je procenila da je od 1941. do januara 1944. umrlo 670.000 ljudi, uglavnom od gladi. Neke nezavisne procene daju mnogo veće cifre od 700.000 do 1,5 miliona, dok su većine procena oko 1,1 milion.
Čak i 2000. godine u gradu su postojale praznine na mestima gde su pre opsade bile zgrade. Lenjingrad je odlikovan ordenom Grada heroja 1945. godine.
Opsada je uticala na svest stanovnika Lenjingrada barem jednu generaciju nakon rata. Leljingrad je uvek laskao sebi da je grad kulture, a izbor da li da se spali biblioteka (ili nameštaj star 200 godina) ili da se smrzne do smrti je bio težak. Uslovi u gradu su bili užasni, a glad je bila konstantna tokom opsade.
Sa druge strane, grad je izdržao skoro tri godine, a ponos grada je nepogrešiv: "Troja je pala, Rim je pao, Lenjingrad nije pao".
Ruski turistički vodiči u Peterhovu, u današnjem Sankt Peterburgu, tvrde da je još uvek opasno ići u šetnju u parkovima palate tokom oluja sa grmljavinom jer šrapneli zaostali u drveću privlače munje.
Kako je sve počelo
Bombardovanje Lenjingrada je počelo 4. septembra. Poslednja kopenena veza do opsednutog grada je prekinuta 8. septembra kada su Nemci stigli do jezera Ladoga kod Orehoveca. Bombardovanje 8. septembra je izazvalo 178 požara. Početkom oktobra Nemci su odustali od juriša na grad i Hitlerova direktiva od 7.oktobra koju je potpisao Alfred Jodl je bila podsetnik da se ne prihvati kapitulacija.
Tokom avgusta, Finci su ponovo osvojili Karelijsku prevlaku, izgubljenu u Zimskom ratu, ugrožavajući Lenjingrad sa zapada, a napredovali su i kroz Kareliju istočno od jezera Ladoge, ugrožavajući Lenjingrad i sa severa.
Finski štab je odbio zahteve Nemaca za vazdušne napade na Lenjingrad i nije napredovao dalje na jug od reke Svir u okupiranoj Istočnoj Kareliji do koje su stigli 7. septembra, 160 kilometara severositočno od Lenjingrada.
Sovjetska kontraofanziva
Opsada se nastavila sve do operacije Iskra, ofanzive vojnika iz Lenjingradskog i Volkovskog fronta, koja je započela ujutro 12. januara 1943. godine.
Nakon žestokih borbi, jedinice Crvene armije su savladale moćne nemačke utvrde južno od jezera Ladoga i 18. januara 1943. godine, Lenjingradski i Volkovski front su se spojili, otvorivši kopneni koridor opsednutom gradu.
Januara 1944. godine, sovjetska ofanziva je oterala Nemce iz južnih predgrađa grada, okončavši time opsadu.
(Telegraf.rs)
Povezane vesti
Zapalio se autobus koji je decu vozio na izlet: Drama u Zagorju
Kancelarija za KiM: Đaci iz Zubinog Potoka na letovanju u Sutomoru
Nemačka menja pravila za dobijanje državljanstva: Šta donosi reforma Zakona koja stupa na snagu u junu?
SZO: Deca iz Britanije najmanje rade fizičke vežbe u Evropi
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Više sa weba
Priče sa Weba
INSTAGRAM I DALJE NE RADI SVIM KORISNICIMA Oglasili se iz Mete: Fejsbuk ponovo dostupan
Beograđanka otišla u Novi Pazar pa ostala u čudu zbog onog što joj je rekao konobara: "Pitam ga koliko će da me košta a on meni tako, ODLEPILA SAM"
U Dubaiju niču novi NEBODERI tako luksuzni da će vam se zavrteti u glavi - CENA stanova će vas iznenaditi, a evo GDE u Srbiji možete da saznate BAŠ SVE o njima
Zoran
Treba se podsetiti! Strašno!!!
Podelite komentar