INTERVJU, NELE KARAJLIĆ: Turbo-folk garantuje sigurnu i brzu smrt! (FOTO)

Nekad je bio predvodnik Novog primitiivizma, s "Nadrealistima" je na satiričan način ispričao priču o državi koje više nema, a sad, nakon srčanog udara koji ga je umalo odveo s ovog sveta, Nele Karajlić je objavio autobiografiju "Fajront u Sarajevu" u kojoj, kako navodi u intervjuu za Telegraf, pravi retrospektivu jednog buntovnika koji posle 2011. igra svoje drugo poluvreme.

Preporučujemo

- Mnogo toga se izdešavalo, to sam držao u sebi godinama i nakon srčanog udara sam shvatio da je vreme da napišem to što nosim u sebi pre nego odem s ovoga sveta - počinje svoju priču Nele i dodaje da su on i njegove kolege iz "Zabranjenog pušenja" i "Top liste nadrealista" bili toliko iskreni i naivni u ideji o promeni sveta oko sebe da se često tokom pisanja knjige pitao šta bi bilo da su oni tad dobili vlast koju su kritikovali kroz skečeve i pesme. Da li bi zaboravili ono što su hteli da kažu?

- Mi nismo hteli da kontrolišemo ljude i prostor, već da proguramo ideju. Na neki način, kroz knjigu pokušavam da elaboriram ovo pitanje. Sad kad pišem ovo čini mi se kao da pišem o nekoj tamo generaciji koja se zbrisana s mesta istorije, iako je imala ideju i volju da krene na bolje - kaže Karajlić i objašnjava da nakon svega što je preživeo sebe ne smatra ni Sarajlijom, ni Beograđaninom.

- Nikad nisam želeo da osećam pripadnost nijedom gradu ili regiji, već da živim u onim gradovima koji su dovoljno široki. Danas je sve to mnogo izmešano, ima verovatno mnogo Sarajlija u Beogradu, ali i mnogo Beograđana u Sarajevu. Beograd je dovoljno širok da mogu da radim šta hoću, a ja kad radim, volim da me puste na miru - napominje frontmen "No smoking orchestra".

Kao buntovnik po prirodi i muzičar koji je doživeo da se njegov kratki boravak u muzici "prebaci" u sledeći vek, treš kulturu čiji je proizvod turbo-folk smatra tragedijom jednog naroda.

- Ništa lepše ne prikazuje sunovrat u Srba kao taj "selebriti kaltur" u kome mi sad živimo. Turbo-folk je jedini tako lepo opisao propast jednog naroda. To je jedina vrsta muzike na svetu koja ne budi nikakvu nadu. Nemci su u najgorem svom periodu imali Marlen Ditrih i Lili Marlen, Latinska Amerika je u doba diktature imala Violetu Paru, Mercedes Osu, u najgorem periodu Amerike svirao se džez... I uvek je muzika iz tih najgorih perioda budila nadu i sklanjala oblake da uđe tračak sunca. Jedino turbo-folk ne budi nikakvu nadu, on garantuje jedino sigurnu i brzu smrt - zaključuje Nele Karajlić.

(Milan Popović)