PERO GALIĆ (OPĆA OPASNOST): Srce koje je raslo 80-ih ne može da stane! (FOTO) (VIDEO)

Svečanost u Zagrebu, povodom 100.000 prodatih primeraka edicije "Ultimate Collection" na kojoj se nalaze najeminentniji izvođači diskografske kuće "Croatia Records"("Jugoton") decenijama unazad na našim prostorima, bila je zgodan povod za intervju sa Perom Galićem, frontmenom "Opće opasnosti", jednim od najpopularnijih hrvatskih bendova u poslednjih četvrt veka. 

Preporučujemo

TELEGRAF U ZAGREBU: "Tvornica" proključala uz "YU grupu", "Valjak", Belana, "Opću opasnost" i Bebeka! (FOTO)

Hard-rok sastav iz Županje na kompilaciji je, očekivano, predstavljen pesmom "Jednom kad noć", koja još od devedesetih ima status antologijske balade.

Priču za Telegraf, ipak, počinjemo od aktuelnog singla "Gubim tlo pod nogama". Melodičnu pesmu pamtljivog refrena, koja predstavlja uvod u novi studijski album benda, prati duhoviti spot, sa seksipilnom "doktorkom" (Sanja Azenić).

Bujna, prelepa doktorka grudima i guzom "lečila" rokere, a onda im dala...dijagnozu (VIDEO)

- Sve si već rekao ti u onom svom članku - uz osmeh je počeo priču Pero. - Zgodna doktorka - to je pobeda u celoj ovoj priči. A ideja - to dođe samo po sebi. Tako je, uglavnom, kod nas. Što se tiče pesme - nit je bila kriza srednjih godina, pa smo je složili onako kako je nama OK zazvučalo. Slika je nešto što se samo rodilo, u jednom trenutku. Ideja je bilo raznoraznih, razmišljali smo šta su problemi tih godina. Došli smo do jednostavnog rešenja - dajte finu ženu, da je tu pored nas u spotu. Da se malo šeta, da se i mi zabavimo. Jako je dobro šta narod govori o tome - "Super vam je spot". I na pitanje "Kakva vam je pesma" kažu "Spot je super" (smeh). Ljudi govore dobro i o pesmi, ali mi nismo ništa drugo nego što smo uvek bili - "Opća opasnost" na svoj način.

UVEK ĆEMO SNIMATI ALBUME

"Gubim tlo pod nogama" je, pretpostavljam, najava rada na novom albumu?

- Da, ali nemamo konkretan plan šta i kako. Ovih dana bi trebalo da sednemo i smišljamo drugu pesmu za koju planiramo da izađe do jeseni.

Dok pričamo, oko nas je gomila legendarnih muzičara koji su, svojevremeno, još u doba Jugoslavije, objavljivali albume iz godine u godinu. Sada su takvi primeri veoma retki?

- Bilo bi super da se i sada može tako raditi. Vreme je novo i život u kom funcionišemo... To sad ide sa singlovima. OK, neka ljudi slušaju pesmu, to je jako bitno, ali mi je draže kad je to jedna celina. Album, ploča, kako god da se zove, pa iz godine u godinu. Dobro, tad je bilo i materijala. Ljudi su bili posvećeni samo tome, nisu imali drugih briga i problema u kojima danas živimo. Možda i zbog toga nema vremena za te celokupne priče, Mi ćemo, dokle god budemo na nogama, raditi po principu da moramo sve da zabeležimo na albumu. Hoće li to biti svake godine - videćemo, ali dajemo sve od sebe da ostanemo na svojim šinama na kojima smo posložili voz "Opće opasnosti". Autor Mario Vestić je sa nama, sve funkcioniše, pa, daće Bog zdravlja...

Foto: Krume Ivanovski Photography

ŽELIMO DA SVIRAMO SVUDA U REGIONU

Funkcionišete, kad su koncerti u pitanju, izuzetno uspešno, ali, uglavnom, samo u Hrvatskoj. Retki su nastupi van granica domovine. Kada smo pričali 2013, izrazili ste spremnost i želju da svirate i u Srbiji. Situacija se, ipak, od tada još nije promenila. Da li ima nekih novosti po tom pitanju? Moj je utisak da su za bend koji je dostigao takav nivo popularnosti, granice bilo koje od država sa ovih prostora poprilično tesne?

- Nemamo nekakav pametan odgovor šta se tu događa. Ovo je bend za koji ima mesta i po regiji i, uopšte, svuda gde se svira rokenrol. Nadam se da će doći i taj trenutak da raširimo našu priču na svo ovo područje. Evo već je peta, šesta godina kako smo počeli taj novi niz. Mi smo u Hrvatskoj, još uvek ima mesta, imamo gde da radimo, ali rado, rado ćemo sesti u naše vozilo i proširiti vidike.

PLANIRAMO "UNPLUGGED" KONCERTE 

Obožavaoce ste, ne tako davno, oduševili sjajnim unplugged verzijama nekoliko ključnih balada, a posebno sa "Uzalud sunce sja" u "baladnom" aranžmanu?

- To je prvo bilo za potrebe emisije "Šlep šou". Emisija je takva kakva je - napolju smo, odlazimo, dolazimo... Najjednostavnija nam je bila akustika. Jako je bitno da sve te pesme koje Mario nama donese - dođu u kućnoj gitari. Uvek je ta akustika postojala. Sedi se u nekom prostoru, na žurci, i svira na gitari ono što volimo i znamo. Stvarno je to sa unplugged verzijama ispalo jako dobro, i to je neka nova ideja i plan. Konkretno, sad smo bili prisutni na otvaranju studija u kome bi se to moglo realizovati na pravi način.

Razmišlja se, dakle, o unplugged koncertima?

- Sigurno će ih biti. U planu je, verovatno će realizacija potrajati neko vreme, ali će doći na svoje.

Pevali ste, Pero, jedno vreme u "Divljim jagodama". U prilikama poput ove viđate se i dalje sa Zeletom Lipovačom. Okrećete li glavu jedan od drugog ili...?

- Ne, super smo mi ekipa. Mi samo ne radimo više zajedno, ali smo frendovi. Ja sam bio sa njima dobrih pet godina. Čujemo se, neću reći često, ali kad se sretnemo, popričamo rado. Čak smo, pre neki dan, razgovarali o saradnji. On želi da radi DVD uživo, gde bi ja trebalo da budem gost. Nismo mi otišli od onog što smo bili, samo što je ovo matica kojoj pripadam.

Foto: Krume Ivanovski Photography

Pričali ste često o svetskim pevačkim uzorima, pogotovo ističući Dejvida Koverdejla. Koga biste, u tom pogledu, istakli kad je region u pitanju?

- Izuzetno sam voleo i poštujem rad "Atomskog skloništa" i Serđa Blažića. To je nešto što sam ja hteo da budem. Žao mi je što je Đoser rano otišao, ali negde, verovatno, uživa svoj nekakav život. Poštujem sve, ali volim biti - ja. Želeo bih da za deset godina, 20, 30, neko priča - "Onaj Pero, zbog njega ja pevam".

EKSL ROUZ - PUN POGODAK ZA AC/DC

Bili ste predgrupa svetskim rok gigantima poput sastava "Whitesnake", "Bon Jovi" i "Uriah Heep". Postoje li još neke želje u tom pogledu?

- Velika je stvar sresti takve ljude, a pogotovo tu negde, u svom kraju. Ne morate da pođete u Ameriku, ili ne znam gde. Ti su ljudi bili kod nas kući, tako da je to velika čast. Ako ikad bude postojala mogućnost sa bilo kojim velikanom ponovo da zasviramo, rado ćemo to da učinimo. Eto, recimo, AC/DC...

Kad ste ih već pomenuli, kako vam se čini kombinacija sa Ekslom Rouzom, koja je, činjenica je, svetska rok tema broj jedan u poslednje vreme?

- Slušao sam nekoliko snimaka, doduše sa ovih današnjih uređaja, i to meni zvuči OK skroz. Eksl je tu napravio, po meni, ono što je trebalo, mada u tom slušanju čujem i Zorana Mišića, našeg dragoga koji na tu stranu udara – samo, premlad je on za to (smeh).

DECA DANAS NE RASTU NA ROKENROLU

Bacajući pogled iz Srbije, rekao bih da je pop-rok, u najširem smislu, još uvek „mejnstrim“ u Hrvatskoj?

-Ima jako puno mladosti koja se u to dala, ali je užasno teško ostati na nogama. Sve što radite, radite sami. I "Opća opasnost" je sama, svojim rukama došla do ovog gde je danas. Neću reći da je bilo lakše kada smo počinjali devedesetih, ali to neko srce koje je raslo osamdesetih nije moglo da stane. Deca koja se sad ugrađuju u ovaj svet nisu rasla na rokenrolu kao mi. Oni danas imaju samo taj nekakav svet, a mi smo znali kako sve to na domaćem nivou funkcioniše, i šta ljudi žele da čuju na jeziku koji razumeju.

Lakše je, dakle, bilo nekad?

- Sa te strane nam je, možda, bilo lakše, ali sigurno ima mladosti koja će izaći na svoje ako bude uporna, kao što smo i mi, svih ovih godina, udarali glavom o zidove. Naš uspeh, nazovimo ga tako, i naša publika govore da ima i mesta, i vremena, i prilika. Samo, za svaki posao u životu se treba boriti. Ne treba odustati od ideje koja vas vuče od malena. Nema stajanja, a uspeh je pesma. Kad se ona dogodi, onda je sve lako.

ŠALATA KAO IZAZOV

A na tom vašem putu velika je stanica Šalata 17. septembra?

-To je naš prvi veliki samostalni koncert u Zagrebu. Veselimo se, kao mala deca, što će se i to dogoditi. Svirali smo u Zagrebu, znamo da imamo publiku, ali ovo je poseban izazov.

Foto: Promo/ Krume Ivanovski Photography

(Milan Ćunković)