Dragiša Simić, zdravičar i besedničar: Prvi pevač legendarne pesme "Kuće male krečene u belo"

"Sve od šale do rastanka dođe, sa rastankom sve najlepše prođe,

Preporučujemo

drugog ljubiš a sećaš se mene, ljubim drugu a mislim na tebe.

Od poljupca tvoga još su usne vlažne, a sve druge žene utehe su lažne.

Ljubim drugu da ublažim boli, oči plaču, srce tebe voli,

ali neću prvi da se vratim, a znam da ću zbog toga da patim.

Dani teku, vreme nosi svoje, da l' će biti sreće za nas dvoje,

naši snovi biće ispunjeni, ako se ti draga vratiš meni."

(Žarko Pavlović Valjevac - Ž. Janković)

Ovo je diskogragski prvenac Dragiše Simića, pesma iz 1974.

- Dobro je što Muzička apoteka osvežava naše sećanje. Ne samo da nas vraća u mladost, nego nam daje snage za budućnost. Evo, posle skoro pola veka vidim sebe na omotu moje prve ploče. Kad se pojavila, nosio sam je u nedrima - priča Dragiša Simić.

- Dolazim iz kraja vojvode Živojina Mišića, is sela Gornjeg Mušića kod Mionice, nadomak Struganika. Naučio sam još kao dete - ko sme taj može, ko ne zna za starah, taj ide napred.

Dragišina diskografija je jednostavna: pet singlova i dva LP-ija. Na tako malo ploča ima mnogo lepih i slušanih pesama: "Kuće male, krečene u belo", "Kad kosa osedi, čovek više vredi", "Curica mi na opanak stala", "Lutam kao ptica", "Naša ljubav nije čaša vode", "Od poljupca tvoga još su usne vlažne", "Kroz moj voćnjak stazica se dala"...

- Ja sam prvi snimio pesmu "Kuće male krečene u belo" i nazvao je "Gunj i jelek, kaiš i opanci". Pesmu su kasnije presnimili Sneža Đurišić i Era Ojdanić. To je danas jedna od najpevanijih narodnih pesama, doživljava se kao izvorna. Ali, treba znati da je pesmu komponovao i reči napisao valjevski ekonomista i pesnik Milijan Rafajlović uz aranžman i orkestar Tomice Miljića.

Sigurno je da su Sneža Đurišić i Era Ojdanić doprineli popularizaciji pesme "Kuće male krečene u belo". Ipak, sve je počelo od Dragišinog originala. Prva verzija je ubedljivo najizvornija, otpevana onako kako se peva u Dragišinom kraju, u stilu pevačkih izvornih grupa. Baš onako kako se pevalo na prelima i igrankama, punim glasom, bez svirača.

- "Gunj i jelek, kaiš i opanci" snimio sam 1989. za "Beogradton", diskografsku kuću moga kompozitora Žarka Pavlovića Valjevca. Da sam je snimio za poznatiju produkciju, imao bih veću reklamu. Ali, ostah veran Žarku Pavloviću Valjevcu, mom prvom i skoro jedinom kompozitoru.

I Vuk Karadzić bi pozavideo Dragiši na izvornosti, u pesmi, u garderobi, u besedi, u zdravici. Dragiša je osnivač manifestacije "Prela i posela" koja prenosi duh tradicije nekim novim pokolenjima.

- "Prela i posela" afirmišu narodne običaje, i na bulevarima i na proplancima. Već nekoliko godina ispred Hrama Svetog Save, uz blagoslov blaženopočivšeg patrijarha Irineja, organizujemo manifestaciju "Selo-grad", za sve one koji su zaboravili ili izgubili svoj zavičaj. Upoznajemo gradski živalj kako se nekad družilo i volelo na prelima, igrankama, poselima.

- Zadnjih nekoliko godina organizujem i svetkovinu "Putevima srpske vojske". Krenuli smo 2014. iz rodne kuće vojvode Živojina Mišića, preko Donje Toplice, Mionice, spomenika majoru Dragutinu Gavriloviću na Kalemegdanu, Spomen kosturnice u Lazarevcu, pa sve do Krfa i Kajmakčalana. Na stotu godišnjicu od pobede u Prvom svetskom ratu, 2018. godine, odigrali smo "Kolo mira i prijateljstva", najveće kolo na svetu na potezu od Hrama Svetog Save do Kalemegdana.

Dragiša Simić Printskrin: Youtube/PESMA KAO LEK – TV DUGA PLUS, Youtube/Diskos Official

Sve je manje entuzijasta poput Dragiše, mogu se nabrojati na prste jedne ruke.

- Na budžetu Srbije je desetine hiljada plaćenika i nameštenika u centrima za kulturu. Plaćeni su od strane ove države da čuvaju i štite srpsku kulturu, a kad odeš na njihove manifestacije, "jade" svih vrsta, sve puca od stranih arija.

Dragiša je jedan od najtraženijih zdravičara i besedničara u Srbiji. Gde god se pojavi, zna se - sve kipi od domaćinskog i nacionalnog naboja.

- Ja i na svadbi nikad sebi nisam dozvolio da pesmu čitam iz sveske. Što kažu moji seljaci i domaćini - nauči, pa naplati! Ja primenjujem onu latinsku: omnia mea mecum porto (sve svoje sobom nosim).

Za Muzičku apoteku prosuo je Dragiša jednu domaćinsku:

"Voli Srbin šljivu kao njivu, ko ognjište, kao krsnu slavu,

i za nju bi, kao vatru živu, poturio i ruku i glavu.

Opet se srpska frula čuje, sa njom se natpeva slavuj na grani,

a oko šljivika pčele bruje, vide se šajkače i šiljkani.

Išao sam svud po svetu, probao sam razno voće,

mandarine, urne, kivi, ali duša šljivu hoće.

Tako je to u Srbiji brate, kad rakiju seljak peče,

celo selo dođe ko u svate, svi čekaju lampek da proteče.

Šta bi Srbin da mu šljive nije, što iscuri zlatna iz lampeka,

ne bi imo rakije da pije, niti čime goste da dočeka.

Šta bi seljak da mu šljive nije, koju su mu zasadili preci,

na blagome dimu osušena što za Božić poklanja je deci.

Čudesno drvo ta srpska šljiva, daj nam Bože da dobro rodi,

ona će prvo ući u Evropu, a posle će i nas tamo da vodi.

I što bi moj deda u šali reko:

kad suvu šljivu imaš u torbi,

ni Himalaji nisu daleko."

(Goran Milošević)