Da li je Britni Spirs žrtva trgovine ljudima? Ovo je niz bolnih činjenica koje to možda dokazuju

Britni Spirs; Foto: Profimedia/Backgrid USA

Američka pevačica Britni Spirs je u izjavi pred sudijom o starateljstvu koje nad njom ima njen otac Džejmi Spirs, uporedila svoju situaciju sa oblikom trgovine ljudima.

Preporučujemo

Naime, američki zakon trgovinu ljudima definiše kao upotrebu sile, prevare ili prinude da bi se osoba primorala na komercijalne seksualne radnje ili rad protiv svoje volje.

Stepen finansijske i lične kontrole koju Spirsova opisuje podseća na taktike kontrole i prinude koje trgovci ljudima koriste u situacijama radne eksploatacije.

Ranjive osobe su plen za trgovce ljudima. Najčešća ranjivost na radnu eksploataciju je invalidnost koja uključuje, ali nije ograničena na, mentalno i fizičko zdravlje, kao i zloupotrebe psihoaktivnih supstanci.

Radna eksploatacija je i dalje nedovoljno jasna i prečesto zanemarena.Ovo je način na koji se odvija trgovina ljudima u Sjedinjenim Državama:

Zloupotreba "rupa" u zakonu: Trgovci ljudima često rade u okvirima zakona kada eksploatišu svoje žrtve, kao što je to činila Britnina porodica.

Eksploatacija mentalnih poremećaja i/ili invaliditeta: U svojoj izjavi, Spirsova je navela da se oseća kao da će biti kažnjena ako ne pristane na program rehabilitacije ili ne održava probe. Postoji mnoštvo dokumentovanih slučajeva trgovine koji uključuju osobe sa invaliditetom, dok su osobe sa mentalnim poremećajima takođe veoma podložne viktimizaciji. Kao što je to slučaj sa Spirsovom, nije neobično da se osobe sa invaliditetom i/ili mentalnim poremećajima oslanjaju na negovatelje kako bi njihove osnovne potrebe bile zadovoljene, što negovateljima otvara mogućnost da zloupotrebe taj odnos zavisnosti i prisile ih na rad.

Fizička i emocionalna izolacija: Spirsova je navela da nije mogla da se viđa sa svojim prijateljima (fizička izolacija) i rekla je da se oseća kao da je “napuštena i sama” (emocionalna izolacija). Ključni metod koji koriste trgovci ljudima uključuje izolovanje žrtava od porodice, prijatelja ili drugih spoljnih izvora koji im mogu pružiti podršku, kako bi lakše održali kontrolu.

Stalni nadzor: Spirsova je pričala o životu sa medicinskim sestrama, obezbeđenjem, i drugim osobljem koje ju je neprestano nadziralo i uskraćivalo joj privatnost - čak su išli dotle da su je posmatrali dok se presvlači. Nadzor je još jedna ključna metoda koju trgovci ljudima koriste za kontrolu svojih žrtava, kako bi im onemogućili traženje pomoći ili odlazak.

Zadržavanje novca ili ličnih dokumenata: Spirsova tvrdi da nije imala pristup svojoj kreditnoj kartici, gotovini, ili pasošu. Takođe je izjavila da joj prete da neće imati pristup svom novcu kako bi otišla na odmor ukoliko odbije odlazak na terapije.

Prisilni ugovori: U situacijama trgovine ljudima, ugovori mogu činiti znatan deo prisile žrtava da ostanu u situaciji eksploatacije.

Podsetimo, sudija Brenda Peni, koja nadgleda slučaj Britni Spirs odbila je pevačicin zahtev za uklanjanje njenog oca Džejmija Spirsa kao njenog staratelja nekoliko dana nakon što je pevačica javno zatražila slobodu.

Dodatni detalji o tome zašto je donela takvu odluku tek treba da se objave, iako se očekuje da uskoro bude podneta nova peticija koja poziva na slobodu Britni Spirs.

(Telegraf.rs)