Kad se Vilijem Defo skinuo da snimi scenu u kojoj je go, ODMAH SU TRAŽILI DUBLERA: Svi su bili ZBUNJENI!

Film "Antihrist" (2009) danskog reditelja Larsa fon Trira poznat je po svojoj mračnoj temi depresije, seksa i nasilja, a jedna anegdota iz snimanja ponovo je privukla pažnju javnosti.

Glumac Vilijem Defo, koji tumači jednu od glavnih uloga, koristio je telesnog dublera u eksplicitnim scenama - ne zbog stida ili odbijanja golotinje, već iz sasvim neočekivanog razloga: njegov penis je bio prevelik, što bi, prema rečima reditelja i samog glumca, odvlačilo pažnju od suštine filma.

Preporučujemo

"Antihrist", prvi deo nezvanične "Trilogije depresije" (koju čine još "Melanholija" iz 2011. i "Nimfomanka" iz 2013), prati bračni par (Šarlot Gensbur i Vilijem Defo) koji prolazi kroz duboku krizu nakon tragične smrti svog malog sina. Dok su vodili ljubav pod tušem, dete ispada kroz prozor i pogine. Majka tone u suicidalnu depresiju, a otac, koji je terapeut, odvodi je u izolovanu kolibu u šumi na "terapijski retreat". Međutim, boravak u kolibi brzo prelazi u horor pun mučenja, seksualnog nasilja i psihičkog sloma.

Film obiluje golotinjom i eksplicitnim seksualnim scenama, uključujući i uvodni kadar penetracije u crno-beloj tehnici i super usporenom snimku. Ti kadrovi nisu prikazivali genitalije glavnih glumaca - oboje su koristili dublere. Za Defoa je, međutim, razlog bio specifičan.

U intervjuu za Dazed Digital iz 2009. godine, Defo je otvoreno govorio o tome: "Ne, to nije moje. Lars je koristio pornografskog glumca za te scene. Bila je to dobra odluka jer, da je to bilo moje, ljudi bi samo o tome pričali. Očigledno je da Lars želi da likovi imaju genitalije, ali to bi postalo distrakcija: "O, oni su stvarno vodili ljubav!" Da me je pitao da to uradim, ne znam šta bih odgovorio."

Još direktniji bio je sam Lars fon Trir u razgovoru za The Boston Phoenix iste godine: "On ima enorman k...c. Morali smo da izbacimo te scene iz filma. Koristili smo dublera za njega jer smo morali da izbacimo scene sa njegovim pravim." Na pitanje da li je bio prevelik da stane na veliko platno, reditelj je pojasnio: "Ne... Prevelik jer su svi bili veoma zbunjeni kada su to videli."

Prema Fon Triru i Defou, korišćenje pravog Defovog tela bi izazvalo nepotrebne spekulacije o autentičnosti seksa na ekranu i skrenulo fokus sa teme filma. Osim toga, i Defo i Gensbur su u to vreme bili u braku, pa je nesimulirani seks mogao da izazove dodatne komplikacije.

Defo, jedan od najcenjenijih glumaca svoje generacije, poznat po ulogama u filmovima poput "Poslednjeg iskušenja Hrista" Martina Skorsezea, nije stranac golotinji na filmu. Međutim, priče o njegovoj anatomiji prate ga godinama - čak je jedna stena za penjanje u Vajomingu nazvana "Vilijem Defov krvavi penis" po poznatoj sceni iz "Antihrista".

Ova anegdota, iako zabavna na prvi pogled, podseća na izazove snimanja kontroverznih filmova poput "Antihrista", gde granice između umetnosti, eksplicitnosti i praktičnih odluka postaju veoma tanke. Film i dalje izaziva polarizujuće reakcije, ali ostaje primer hrabrog autorskog izraza Larsa fon Trira.

(Telegraf.rs/slashfilm.com)