Sava Jeremić i njegova okovana frula: Od pintera do narodnog umetnika (PLEJLISTA)
Sava Jeremić je prvi frulaš iz Srbije koji je osetio popularnost
Bilo je u Srbiji vrhunskih frulaša i pre i posle Save Jeremića. Neki su ostali anonimni u čobanskoj razbibrizi, a neki su dogurali i do vođe orkestra (Tihomir Paunović) i Sidnejske opere (Bora Dugić).
Preporučujemo
Merima Njegomir: Tata je bio protiv toga da budem pevačica
Sećanje na Veru Nešić: Pevačica koja je pobedila svoje pesme (PLEJLISTA)
Sava Jeremić (1904 - 1989) je prvi frulaš iz Srbije koji je osetio popularnost. Svirao je i kod ovaca u rodnom Poslonu kod Ražnja, svirao je i kod oca kafedžije, svirao je i kao zanatlija, pinter. Prve koncerte za "javnost" priređivao je u svojoj kući tako što bi okupljao komšije ispod prozora. Tako je i stigao nagovor zemljaka da zapuca u Radio Beograd kod čuvenog Carevca. Onako egzotičan, u narodnoj nošnji, sa frulom u jednom džepu i čokanjem rakije u drugom, osvojio je "Cara" svojom izvornošću, i od 1936. postao solista Radio Beograda. Kažu da je Carevac odvezao Savu fijakerom u svoju kafanu. Iako je Carevčeva kafana srušena u bombardovanju Beograda '41, Savina frula još dugo je svirala.
Bežeći od Nemaca, Savina frula se raskomadala. Uspeo je da sakupi parčiće šljivovog drveta i da ih učvrsti okovima skinutim sa šatorskog krila. Tako je nastala čuvena okovana frula Save Jeremića.
Uporedo sa sviranjem u VNO kod Carevca, počeo je da svira uz duet harmonika Radojka i Tine Živković. Usledio je i trijumfalan nastup na Prvom međunarodnom festivalu folklora u Langolenu 1953. gde je osvojio prvo mesto sa svojim kolom "Paraćinka".
Sa ansamblom Radojke Živković komponovao je, odsvirao i snimio brojna narodna kola: "Kolo iz Srbije", "Paraćinka", "Borino", "Ćićevačko", "Radino", "Grahorsko"... Sa svojim sinom Stanimirom, advokatom i harmonikašem, uz ansambl Dragana Aleksandrića snima još nekoliko lepih kola: "Aleksinačko", "Ražanjsko", "Leskovačka šetnja", "Stanino"...
Kuća u kojoj je rođen Sava Jeremić, na današnji dan 1904, proglašena je spomenikom kulture od nacionalnog značaja. U njegovu čast u Ražnju se održavaju "Dani Save Jeremića", koji okupljaju soliste na fruli i kulturno-umetnička društva.
(Telegraf.rs/Goran Milošević)
Povezane vesti
Duško Kostić, tajna koja živi: Sećanje na dobricu sa plišanim glasom
Munib Alić, ekskluzivno: poslednji tekstopisac Buce Jovanovića, pesnik naših čobanica, starih kuća i kaputa
19 godina od smrti Vide Pavlović: Sećanje na kraljicu bola i tuge
Zlato opet lupilo rampu inflaciji: Ulaganje u zlato donelo dodatnu vrednost firmama i fizičkim licima
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Priče sa Weba
HAOS U HRVATSKOJ ZBOG TEYA DORE Hrvati ne opraštaju žiriju što su Srbiji dali 3 POENA, pevačica se pravda: "Nije fer, svako je radio po svojoj savesti"
PRVA FOTOGRAFIJA SA KRŠTENJA SINA MARIJE ŠERIFOVIĆ Objavila sliku iz Hrama, kum drži malog Maria: "Postao si Božije dete"
LJUDI U NEVERICI, MISLILI DA IMA 17, A ONA U 4. DECENIJI Evo koliko tačno godina ima predstavnica Grčke na Evroviziji 2024
JS
Imala sam cast da upoznam se sa cika Savom Jeremicem, jos kao dete, da mi se upise u Spomenar, nacrta njegov karakteristican crtez. Prijatan covek je bio uvek. Izvadi svoju frulicu i pocne da svira. A zvuk...ocaravajuci i za male i velike. I umeo je lepo da prica, nenametljivo, kao da nije velika zvezda. A bio je neponovljiv, jedinstven. I za njega treba svi da znaju.
Podelite komentar