Ksenija Cicvarić, glas pun dobrote: 23 godine od smrti "ribničkog slavuja" (PLEJLISTA)

Još kao klinac zavoleh narodnjake, i to, naročito, zbog Ksenijinog izvođenja pesme "Milica jedna u majke". Kad god je čujem, pomislim - ovo je mnogo plemenita duša. I kad priča, zvuči umilno. Iz Ksenijinog glasa izbija dobrota! Beše davno kada sam je prvi put video na TV (na moju žalost nikad uživo). Onako zakopčana do grla, u crnogorskoj narodnoj nošnji, izgledala je kao eksponat iz nacionalnog folk muzeja. Ksenija je, zapravo, ikona gradske i narodne pesme iz Crne Gore i Sandžaka.

Preporučujemo

Od majke Simone je, kaže, nasledila i grlo i uvo, i tu plemenitu ljubav prema Podgorici, Morači i Ribnici. Pevala je i u horu, i u kafani, i na radiju, uvek i samo izvornu muziku. Prozvaše je "slavuj sa Ribnice". Čak i u restoranima nije pevala novokomponovane pesme, a svuda je bilo krcato. Vlasnici kafana i hotela su više zarađivali na Kseniji nego na piću, jelu i sobama.

Od 60-ih godina prošlog veka postaje solista Radio Podgorice i Radio Beograda. Zadivila je svojim pevanjem i Janiku Balaža, Carevca, Tripa Simonutija, Darinku Matić... Carevac je govorio: "Ti pevaj, a mi ćemo za tobom".

Ksenija pobeđuje na Jugoslovenskom festivalu narodne muzike na Cetinju pesmom "Vihor ružu niz polje nijaše". Tom prilikom, pored prve nagrade žirija i publike, dobija na poklon crnogorsku narodnu nošnju kraljice Milene.

Zbog udaje za pilota, živela je i u Beogradu, pevala po svetu, ali nije jurila karijeru. Preživela je i bombardovanje Podgorice, pogibiju braće i sestara, zbegove, smrt dece. Izgleda da je pesmom i sebe lečila od tuge. Njeno lice je zračilo dramskom ozbiljnošću, gestovi uzdržanošću i odmerenošću, a pevanje retkom osećajnošću. Ksenija kao da veze note svojom reljefnom dinamikom.

Printskrin: Youtube/Jugoton Music, PGP RTS - Zvanični Kanal

Najumilniji narodnjački glas utihnuo je 11. feburara 1997. godine, pevajući lekarima i pacijentima u bolesničkoj sobi.

Tako je pevao "slavuj sa Ribnice". Voleo bih da tako pevaju i rajske ptice.

(Telegraf.rs/Goran Milošević)