15 godina od smrti kraljice bola i tuge (1): Vida Pavlović u pesmama Buce Jovanovića (PLEJLISTA)

Kada sam počeo da pevam sedamdesetih godina,imao sam sreću i čast da radim sa Vidom Pavlović u zemunskoj kafani " Župa". Svako veče " Župa " puna gostiju. A , zna se i zbog koga. Zbog Vide koja je bila prava dama fenomenalnog glasa.Carica. Laka joj crna zemlja,i neka je anđeli čuvaju.

Carica. Pustiš neku njenu pesmu i rastužiš se, rasplačeš. Sećam se kako smo se grabili za mesto u kafani, kad ona zapeva. Ostanemo do kada je raspoložena za pesmu. A uvek je bila. Puna života i neke tuge i sete. Neka joj je većna Slava. A pesme će se pevati i slušati, dugo, dugo. Ostavila ih je nama, za sećanje.

Razliku tad i sad je ogromna:Evo jedan žalostan tekst iz novijeg perioda, pa uporedite.Dobar zivot imam ja, al ga sadZbog tebe ne bih kvarilaOsmeh od milion dolaraBas sam te nasamarilaAl uvek sam se grozila od tihSto se razmecu i hvaleSamo da ih ne zaleMoje rane su nevidljive,Te su rane uvek najgore,Dobar mi je život al' nisam ja,Kao lutku su me imali,Kao lutku su me gledaliA ja sa lutkamaNikad nisam zaspalaTotalni poremećaj sistem vrednosti! Sve se svodi na kvantitet ispred kvaliteta!

Eee ovo je bila pevacica