• 0

Slobodan Mulina sa trubačima: "Zlatibore, pitaj Taru" ugasila mnoge druge (PLEJLISTA)

- Kad sam ja bio mlad, muzika je bila skuplja i isplatljivija od fudbala, barem u mom Užicu - seća se Mulina

  • 0

"Ja i draga sa planine dvije, voleli se k'o što niko nije,

voleli se k'o sunce i zora, ona s Tare, ja sa Zlatibora.
Zlatibore pitaj Taru da li pamti ljubav staru.
Tara njemu odgovara - ne vraća se ljubav stara.
Šetali smo pored bistre vode, mirisali na šumske jagode,
i gde god bi zaljubljeni seli, jedno drugom u ljubav se kleli.
Sad mi tuga moju dušu para od kako mi reče njena Tara,
setnom pesmom iz plave daljine, udala se preko reke Drine." (S. Mulina - M. Čupović)

Prva verzija legendarne pesme "Zlatibore, pitaj Taru" snimljena je 1983. godine sa ansamblom Žarka Josipovića Škule, da bi nekoliko godina kasnije bila ovekovečena uz trubački orkestar Milovana Babića.

- Snimao sam ceo album sa pesmama velikog kompozitora Danila Živkovića. Onako stidljivo, ponudio sam i jednu svoju pesmu pored sedam Danilovih. Tako smo snimili i "Zlatibore, pitaj Taru", i stavili da bude "B1" na albumu. Usledilo je gostovanje u emisiji "Nedeljno popodne", prvi put sa tom pesmom, uživo sa ansamblom. Nastupili smo pred sam kraj emisije, pa je pesma isečena posle dve strofe. Slušaoci su bili ogorčeni, telefoni se usijali, i posle nekoliko dana na zahtev urednika Vojkana Milenkovića, nastupio sam ponovo. Tada sam shvatio da će postati veliki hit. Ova pesma jeste moja "lična karta", ali mi je ugasila mnogo drugih lepih pesama. 40 godina ista priča, gde god odem, zna se - "Zlatibore, pitaj Taru" - priča Slobodan Mulina.

Slobodan Mulina je rođeni Užičanin, jedno od četvoro dece majke domaćice i oca železničara. Posle završene srednje tehničke škole, radio je na železnici u sekciji za održavanje pruge, igrao fudbal za prvi tim užičke "Slobode", svirao gitaru po igrankama.

- Kad sam ja bio mlad, muzika je bila skuplja i isplatljivija od fudbala, barem u mom Užicu. Četiri godine sam otplaćivao kredit za prvu gitaru i pojačalo. Ubrzo postajem član orkestra "Urošević". Na nagovor Mileta Uroševića, šefa ansambla, učestvujem i pobeđujem na festivalu narodne muzike "Novi glasovi" u Vrnjačkoj Banji 1970. godine sa pesmom Žike Milosavljevića "Osvetnik ljubavi". Pesma je postala veliki hit i za 18 dana moja prva ploča je prodata u zlatnom tiražu - seća se Mulina.

Na krilima prvog hita i prve zlatne ploče snima još desetak singlica sa Žikom Milosavljevićem ("Romeo i Julija", "Usamljeno srce", "Jedan dan života), Žarkom Pavlovićem Valjevcem ("Prosjak ljubavi, "Samo tebe volim", "Draga, tako sam te zvao", "Smiri se srce"), Tozovcem ("Jedna suza u tvom oku", "Neverna žena", "Pesma rastanka", "Ne reci zbogom"), Ljubišom Pavkovićem ("Kuneš se meni, kuneš se njemu"), Antušem Gabrićem ("Od malena mi smo rasli", "Zbog tebe se sunce rađa"). Pre pola veka bio je jedan od najtraženijih pevača mlađe generacije.

- Početkom sedamdesetih potpisujem ugovor sa "Beogradskom estradom". Bilo je to srećno doba za narodnu muziku. Pevači u jedan auto, muzičari u drugi, i svuda po Jugi. Imali smo godišnje 270 radnih dana. U istoj ekipi Safet, Beba, Muharem, Tozovac, Staniša, Nedžad, Bisera, Đorđe... Bio sam najmanje elegantan u toj ekipi, nije me zanimao stajling. Ja sam povukao na moje Hercegovce, ponosne, bistre, pametne, a skromne - ističe Mulina.

Slobodan Mulina

Slobodan Mulina Printskrin: Youtube/RTS Najlepše narodne pesme - Zvanični kanal

Prve dve pesme sa trubačima snima 1980. godine. Bile su to obrade izvornih pesama "Raste trava, raste šljiva plava" i "Moj Dragane, gde ti leto prođe" uz duvački orkestar Radovana Babića. Jedan je od rekordera po broju snimljenih pesama sa trubačima, naročito sa kompozitorom Časlavom Đokovićem i sa orkestrima Miće Petrovića i Svetozara Lazovića Gonga:

- Posebno sam voleo pesme Časlava Đokovića. Čale mi je komponovao "Nema moje čobanice", koja se uveliko doživljava kao prava izvorna pesma. Najviše sam snimao sa trubačima Miće Petrovića, imao sam čast da snimam i sa legendarnim Gongom. Otišli su mladi, a bili su trubači svetskog kalibra. Sećam se, pita me Radmila Trifunović, muzička urednica RTS-a, ko je najbolji trubač na svetu. Ja kažem - Luj Armstrong, a ona će kao iz topa - Gongo!

Opevao je svoj rodni kraj u brojnim pesmama ("Oj Užice, mali Cargrade", "Ej, Užičanko", "Zlatibore, pitaj Taru", "Zlatibore, visoka planino", "Zlatibore, uspomeno", "Zlatibore, lišća ti na grani", Zlatibore, moj zeleni bore", "Kad zapevam ja sa Zlatibora", "Peške idem iz grada", "Nema moje čobanice"), a najmanje pevao u Užicu i na Zlatiboru!

- Pesmom sam obišao ceo svet, a danas nemam ni gde ni kome da pevam pravu narodnu muziku - primećuje Mulina.

- Samo u Minhenu je bilo stotinak jugoslovenskih kafana. Kvaka i ja smo pevali u kafani "Vardar". Kvaka se popne na sto, polije se sa dva piva i kaže: "Nisam pijan, al' mi lepo". Gosti sve živo polupaju. Uđe gazda i kaže: "Gospodo, čaša više nema, pije se iz flaše".

(Goran Milošević)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima