• 0

Vitomir Vita Životić (1925 - 2003) u svojim pesmama: Opevana seoska idila (PLEJLISTA)

Gospodski se povukao iz diskografije sredinom sedamdesetih i posvetio pedagoškom radu

  • 0

"Karanfile, uspomeno stara, ti me sećaš draginih nedara,

kada sam te nekad srećan brao, a iz njenih grudi mirisao.
Tvoj me miris još uvek podseća mladih dana i lepih proleća,
rastasmo se gde smo se i sreli, kraj izvora gde smo se voleli.
Karanfile, seti je na mene, reci da mi za njom srce vene,
zamoli je neka mi se vrati, srce moje više da ne pati".
(V. Životić - M. Ubavkić)

"Karanfile uspomeno stara" je jedna od najskupljih pesama Vitomira Vite Životića, legendarnog harmonikaša, kompozitora i šefa jednog od najtraženijih narodnih ansambala na ovim prostorima. Pesmu je 1965. godine snimio Fadil Karić uz narodni kvartet: Vita Životić i Dragoslav Janković Ćivra harmonike, Miroslav Stojanović violina i Jova Stanojević saksofon. Poseban slatkiš ovoj pesmi, kao i mnogim drugim iz Vitinog opusa, daje virtuoz na saksofonu Jova Stanojević. Vita će ostati upamćen kao prvi šef orkestra koji je dao primat saksofonu u jednoj šumadijskoj postavi.

- Harmonika je u mojoj kući u Oreovici nešto kao amajlija, čuvarkuća. I ja sam počeo da sviram po oćevoj želji. Otac je osetio moj talenat, ali ja dugo nisam osetio ljubav prema harmonici, sve dok nismo posetili Leku Krnjevca (Mijinog oca). Kada sam mu odsvirao nešto kraj postelje, rekao je mom ocu: "Mali ide sa mnom" - pričao je Vita pre četvrt veka u mojoj radio emisiji.

- To je bio preloman trenutak u mom životu. Otac mi kupuje prvu harmoniku i plaća je tadašnjih 550.000 dinara. Otac je prodao dvadeset dve krave za jednu harmoniku.

Vita Životić je svojim pesmama i kolima postao klasik narodne muzike. Iako je stvarao u Krnjevčevo vreme, uspeo je da izgradi svoj stil.

- Mija i ja smo braća od tetke. Zajedno smo svirali, a od odvojeno stvarali. Svirali smo u duetu narodna veselja, svirali smo na Radio Beogradu uz Carevca, Vuku Šeherović, Danicu Obrenić, Radmilu Dimić, Velinku Grgurević - pričao je Vita.

Nadogradio je Vita taj poravni pomoravski stil narodne muzike. Vitine pesme i narodna kola odišu finom gradacijom, kao da prate neusiljen žubor Morave i Resave.

Diskografski je eksplodirao 60-ih godina prošlog veka. Formirao je jedan od najskupljih narodnih ansambala i svoju grupu udarnih pevača (Aca Stefanović, Sida Marković, Biserka Mišić, Dara Kostić, Lena Balaž). Komponovao je desetine pesama koje su pobedile svoje izvođače. Vitine pesme su trajno narodno blago ovog naroda: "Prva ljubav zaborava nema", "Kišo tiho padaj", "Livada je moja uspomena", "Mlad čobane kad u frulu sviraš", "Karanfile, uspomeno stara", "Gde si pošla sa cvetom u kosi", "Oj livado uspomeno stara", "Oj ljubavi da te nije bilo"...

Muzicka apoteka

Printskrin: Youtube/PGP RTS - Zvanični Kanal

- Moje pesme su, zapravo, idila seljačka pretočena u stihove i rime. I pre druženja s harmonikom, i posle najnapornijih svirki, vraćao sam se na livadu. Na livadi sam doživeo prve ljubavi, na livadi su nastele i moje najlepše pesme - pričao je Vita iz Oreovice.

Gospodski se povukao iz diskografije sredinom sedamdesetih i posvetio pedagoškom radu. Jedva sam ga nagovorio da dođe u moju radio emisiju. Uparadio se kao za modnu pistu i u dvočasovnoj emisiji progovorio nekoliko rečenica. Ja najbolje govorim harmonikom - reče Vita.

Ostavio je sinove i unuke, akademski pismene muzičare, bio majstor Mirku Kodiću i desetinama vrhunskih harmonikaša.

Preminuo je na današnji dan, 17. septembra 2003.

(Goran Milošević)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima