• 2

Ko je srpski Mik Džeger narodne muzike? (PLEJLISTA)

Radiša je jedan od prvih čupavaca u narodnoj muzici. Čim sam ga ugledao na prvim singlicama, uskliknuh na radiju - "Narodnjački Mik Džeger"

  • 2

"Već polako vreme briše i najdraže uspomene,

hej, ljubavi iz detinjstva, da l' se ikad setiš mene.
Čija li si, čija li si sada, da l' te išta na detinjstvo seća,
u mom srcu nestala je nada, a čežnja je sve veća i veća.
Tvoja pisma i sad čuvam, čak i pramen kose plavi,
časovi se srećni vrate kad se tvoja slika javi.
Pusta klupa pod jablanom, našom stazom liju kiše,
sad bih znao da te ljubim, ali tebe nema više".
(Milutin Popović Zahar)

Ovaj sentiš i posle 40 godina blista veselim sjajem, baš kao i oči "narodnjačkog Mik Džegera".

- "Čija li si sada" je meni najdraža pesma, a i doneo sam je nekako najemotivnije. Stavio sam je na "A" stranu, a "Neznanku" sa "B"strane. To je jedina pesma koju sam navežbao pre snimanja, tako da nisam imao potrebu da čitam tekst dok pevam - priča Radiša za Muzičku apoteku.

"Neznanka" je zasenila Radišu Markovića i ostale prelepe pesme iz njegovog opusa. I danas se može čuti od Radišinih kolega - eh, da je meni dopao ovakav hit.

- Lako je reći da me "Neznanka" pobedila. Neznanka je stvar jednog čoveka, a taj čovek sam ja. Ništa nisam radio na svojoj popularnosti, nikog nisam vukao za rukav, tapšao po ramenu, čašćavao da bi me gurao u emisije i naslovne strane. Ni sam ne znam da objasnim zašto je to tako. Nije u pitanju ni moja lenjost, ni sticaj okolnosti. Prosto, ja sam smatrao da znam da pevam i da je moje da svaku pesmu dobro otpevam - otvara svoju dušu neznanac što peva "Neznaku".

- S druge strane, bio sam veran i porodici i stalnom poslu u Jugoslovenskom rečnom brodarstvu. Kum Zahar me ubeđivao da ostavim posao i zabrazdim u estradu. Ja sam svestan da sam mogao da uđem u top 10 narodnjačkih pevača. Ali, da sam prihvatio sve estradne izazove možda bih završio kao prosjak ili bogati siromah. Ovako, u mojoj sedamdesetoj, ne žalim za popularnošću. Očuvao sam brak i porodicu, imam penzijicu, šetam unuke.

Radiša je jedan od prvih čupavaca u narodnoj muzici. Čim sam ga ugledao na prvim singlicama, uskliknuh na radiju - "Narodnjački Mik Džeger".

- Prija mi taj nadimak koji sam dobio od Muzičke apoteke. Ne samo da izgledom podsećam na slavnog rokera, nego sam i u duši jedan zabavnjak. Kad sam krajem 60-ih došao u Beograd, postao sam član KUD-a "Branko Cvetković”, gde sam se polako prešaltao u narodnjake. Krenule su i kafane, lepo se zarađivalo i živelo, a skromnom detetu kao što sam ja i ne treba mnogo. Jedan moj ispisnik mi reče: "Tebi posao služi za žvake". Desetak godina sam pevao u "Domu vazduhoplovstva" u Zemunu. Kakava je to atmosfera bila - tura zabavnjaka, tura narodnjaka, po dvoje gostiju sedi na stolici, a vojnici kontrolišu da li su gosti obučeni pristojno - seća se Radiša kafanskih početaka.

Radiša Marković nije samo "Neznanka". Od 1974. godine snimio je deset singlova (dva duetska sa Gocom Stojićević) i tri albuma, oko 50 pesama.
"Čija li si sada", "Jedna žena, a dva druga", "Osmehni se draga na rastanku", "Bećarski je život lep", "Jesen stiže rana", "Vlajnice, doj, doj, doj", "Nema više Cicvarića", "Kad je deda lumpovao", "Živela Jugoslavija", "Oj, devojko, jadom jadovala", "Oj, Jovane Beograđanine" - sve su to pesme trajne vrednosti.

Radiša Marković

Radiša Marković, narodnjački Mik Džeger Printskrin: Youtube/Jugoton Music

- Kad se samo setim gde sam ih snimao i kako sam ih snimao, moram da budem zadovoljan. Neke od mojih prvih pesama snimio sam na dvadeset trećem spratu "Beograđanke", u prostorijama Studija B. Aca Radojičić, legendarni tonski snimatelj, postavi mikrofone u novinarskoj kancelariji i napravi studio. Orkestar svira, ja čitam tekst i pevam, a iz susedne kancelarije zazvoni telefon, pa ponovo. Skoro sve pesme sam snimao čitajući tekst, bez raspevavanja, onako s nogu - kaže Radiša.

- Doduše, i Zahara sam venčao s nogu. Zato Zahar i kaže da je imao dugotrajan brak, imajući na umu kakvog je kuma imao. Sećam se, obavismo venčanje u opštini, odosmo u stan da nešto popijemo i pojedemo, a Zahar i Goca sa svoje "svadbe" odoše da pevaju neku tuđu svadbu.

(Goran Milošević)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Boža zemunac

    Radiša Marković je velika pevačina. On je moj kolega, drug i brat.Znamo se mnogo godina i zajedno smo pevali u " Domu vazduhoplovstva " u lepom gradu Zemunu. Sve što je Radiša rekao, je tačno. Ništa nije slagao. Da je hteo mogao je više da postigne. Voleo sam sve njegove pesme da pevam. Osim " Neznanke " najviše sam voleo pesmu " Osmehni se draga na rastanku " koju sam izvodio skoro svako veče. Zajedno smo znali malo više da popijemo a imali smo i zajedničke devojke normalno ne u isto vreme. Svojevremeno sam pevao u Hotelu " Central ", a on u " Domu vazduhoplovstva ".Delilo nas je nekih trista metara razdaljine. I dolazi on jedno veče u " Central " , a kafana puna. Seda za sto naručujemo piće i njegovo prvo pitanje je, šta im radiš kad nema slobodne stolice a kod mene poluprazna kafana.Pevam im tvoje pesme, ja mu odgovorih i počnemo slatko da se smejemo i zezamo. Inače Radiša je pevačina i jedan od retkih za koje kažem da bolje peva od mene. Ali o ukusima se ne raspravlja. Dragi moj stari druže želim ti da snimiš još dosta lepih pesama. Želim ti što i sebi želim. Živ bio i Bog te čuvao kako tebe tako i tvoju porodicu.

  • Lado

    Bozo? Pa hajte...

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima