Bora Drljača kao kompozitor i poeta: Dete željno ljubavi (PLEJLISTA)

"Nenam nikog da bi mog'o reći što su moje oči uvek vlažne,

Preporučujemo

majke nemam da mi pruži ljubav, a ostale sve su uvek lažne.

Ti si radost moja koju mrak prekriva,

ja bih srećan bio da si majko živa.

Tvoj glas nisam čuo da me zove, moje srce umire polako,

moje oko videlo te nije, dođi u snu da te vidim majko.

Mene ovde neće naći više, sudbu svoju ja neću prokleti,

sad mi dajte jednu čašu vina, ispiću je slatko i umreti.

Usne moje majko gorku čašu piju,

kako je sve mračno bez tvojih očiju". (Bora Drljača)

"Dođi u snu majko" je prva od pedesetak kantautorskih pesama Bore Drljače. Ovako nešto može da napiše samo ratno siroče, večito gladno majčine ljubavi.

- Ja sam prvoborac iz '41. Moju majku je presekao mitraljez u zbegu pod Grmečom dok me držala u naručju. Majku nisam zapamtio, ne znam ni kako je izgledala, nemam nijednu njenu sliku. Ostao sam ratno siroče na milost i nemilost ustašama. Žene su se dovijale kako da utišaju moj plač da ne bi otkrili položaj zbega. Prva žena koja doji dohvati me, i odmah sisu u usta. Tako me podojilo desetine žena. Možda i u tome leži moja vučja snaga - pričao je Bora u Muzičkoj apoteci.

- Pričali su mi stari, kad smo se vratili iz zbega 1944. godine i naložili vatru na spaljenom ognjištu, iz kolevke je izašla zmija. U zbegu sam rođen, u zbegu sam i kršten. Krstio me pop Vlada Zečević, kasniji komunistički funkcioner. Dali su mi borbeno ime - Borislav.

Bora je mnogo više od kantautora, veseljaka i šoumena. Bora je i agronom, oficir, poeta, poliglota.

- Povukao sam i muzikalnost i intelekt od moga oca Branka. Svirao je harmoniku i prim i bio jedan od retkih ljudi u mom kraju koji je pre rata imao završenu malu maturu - pričao je Boro o svom poreklu.

- I moji su poreklom iz Like, prezivali smo se Borojevići. U vreme Turaka, izvesni Hasan-beg je obilazio selo da uzme trećinu. Moj predak je drljao njivu za pšenicu pa je uzeo da odmara volove. Hasan-beg ga potera da radi, a moj predak uzme drljaču i ubije ga. I dan-danas ima Hasan-begova jama gde ga je bacio. Posle ubistva Turčina pobegao je preko Une sa familijom. Posle okupacije Bosne od starne Austrougarske vršen je popis, moj predak se upisao kod Švabe sa prezimenom Drljača.

Borislav Bora Drljača (1941 - 2020) je ušao u diskografiju sa statusom radio pevača. Položio je audiciju za solistu radija, i u Sarajevu i u Beogradu. Snimio je oko 500 pesama na sedamdeset izdanja, sa najvećim kompozitorima i tekstopiscima narodne muzike. Desetine pesama iz svog opusa sam je komponovao: "Dođi u snu majko", "Verenica", "Prijo moja kako ćemo", "Zapevajmo veselo Krajišnici mili", "Kosibašo čuvaj nogu", "Noćima je sanjam", "Srce mi od želje gori", "Kad zapeva grupa Krajišnika", "Ne namiguj na me tuđa ženo", "Ajde mala izaberi", "U društvu sam lepih žena", "Lepa Krupa", "Bosno moja dok te ima"...

Bora Drljača Printskrin: Youtube/PGP RTS - Zvanični Kanal

- Počeo sam da snimam ploče 1967. godine, u vreme Safeta, Zaima, Nade Mamule, Bilkića, Cuneta i ostalih radio pevača. Ja sam još kao vojnik položio audiciju na Radio Sarajevu, i to pred Jovicom, Šerbom i Nadom Mamulom. Pitaše me za adresu, a ja im ostavim vojnu poštu. Posle vojske položio sam audiciju i za solistu Radio Beograda pred Carevcem, Maksom Popovom i Duškom Radetićem. Kad sam grun'o Safetovu "Dobio sam tri poljupca", primljen sam od prve - pričao je "Stari vuk".

Prošao je Bora i kulturno-umetnička društva "Španac" i "Branko Krsmanović", obišao pesmom sve merdijane, učestvovao u hiljadama tv emisija, dogurao do statusa istaknutog estradnog umetnika. I kad je zaradio, i kad je postao zvezda, ostao je u duši ono sirotinjsko dete, iskreno i gladno svega.

P.S.

Boro, ovo nije oproštaj!

Ovo je moja najava tvoje besmrtnosti:

Pevaj Boro, da ja ne bi' mor'o!

(Goran Milošević)