Miki Gajić, narodnjački klasik: "Beli Ciganin" i okoreli dvojkaš (PLEJLISTA)

"Dobro veče muzikanti, kol'ko treba da se plati,

Preporučujemo

da do kuće njene ispratite mene.

Da joj pevam još te volim ja,

možda bi mi tako sve oprostila.

Muzikanti, braćo moja, nije ona bilo koja,

najbolje što znate za nju zasvirajte.

Violine dajte svoje pod prozore drage moje,

pesma nek' joj kaže da mi nema draže".

(Draško Savić)

- Ovo je posveta mom pokojnom ocu, muzikantu, i svim mojim kolegama od kojih sam učio ovaj posao. I ja sam sviruckao uz oca, pa, kad mi je bilo petnaestak godina, otac me pita šta bih da budem u životu. Izložio mi je tri mogućnosti: da završim školu, da ostanem na selu i budem zemljoradnik ili da budem muzikant. Bez dvoumljenja, odabrao sam ovo treće - kaže Miki Gajić.

- Otac mi je nabavio harmoniku od Kemiševog oca, poslao kod majstora, i već posle prvog časa harmonike naučio sam levu i desnu stranu "Užičkog kola". Kasnije sam učio kod majstora Ace Krnjevca, postao član folklorne grupe iz mog sela, gde sam zapevao i zasvirao.

Ovaj muzikalni Resavac iz Medveđe kod Despotovca omirisao je svirački i pevački hleb na narodnim veseljima. 80-ih je zakoračio i u diskografiju, baš u vreme kada su snimani najlepši narodnjaci.

- Sećam se, maja 1975. godine sam ušao u šator, na prvu tezgu. Svirao sam harmoniku, a onda sam i pevao na veseljima. I moj prvi hit je bio svadbarski, jedna ubitačna namenska pesma "Jednom u životu ženi otac sina". Pesma se pevala, išla na radiju u željama i čestitkama, a ja ostao u senci.

- Moj prvi album sam dugo pripremao, birao pesme, probao, prošao komisiju u "Jugodisku", koji je tih godina bio jedna od vodećih diskografskih kuća. Producirao je Žare Vukašinović, svirao Tomica Miljić sa 15 ljudi u orkestru. Tipovali smo na pesmu "Šta mi mogu godine kad je srce mlado". Ja odem u "Jugodisk" da uzmem primerak svoje ploče, istovremeno kupim i novu kasetu Šabana Šaulića. Usledio je šok - Šaban snimio pesmu sa potpuno istim tekstom, samo drugačijim naslovom. Čekao sam nekoliko godina na drugi album, a onda se zaratilo.

Mik Gajić je pevač od iskustva i zanata. Od šesnaeste godine živi od pevanja i sviranja. U diskografiji je 40 godina, bez pompe i reklame, bez preteranih amplituda u karijeri.

- Od ovog posla se može lepo živeti, ako ga radiš časno i pošteno, ako si makar osrednjeg kvaliteta. Eto, ja trajem, bez nekih uspona i padova. Imam neku blagu uzlaznu liniju.

- U ludilu turbo folka, sankcija, hiperinflacije, ratova, ja sam ostao veran dvojci, i to onoj urbanoj, kultivisanoj, koju je tih godina za mene komponovao, svirao i aranžirao Boban Prodanović. Tim pesmama sam "kupio" i braću Cigane. Čak su se i čudili kako jedan Resavac peva u njihovom stilu, prozvaše me "beli Ciganin".

Miki Gajić je pevač koji može da živi samo od pesama iz svog repertoara: "Bole usne moje", "Dobro veče muzikanti", "Veliki sam i kad gubim", "Za tvoju ljubav", "Sreli smo se kod starog drugara", "Nisi više ona ista", "Radiću, zaradiću", "Lažem, varam sebe", "Oj, Moravo, Moravo", "Jednom u životu ženi otac sina", "Danas jesmo, sutra ko zna gde smo", "Idi, zoro, idi", "Jedina greška", "Kletva"...

Pečat Mikijeve karijere je CD za "Grand produkciju" iz 2001. Bio je to album koji su kupovale i Mikijeve daleko poznatije kolege.

- Radio sam tezgu sa Bokijem Miloševićem i Endžijem Mavrićem. Dolazi gazda i stavlja Endžiju papirić sa spiskom pesama. Endži pogleda spisak i kaže: "Brate, sve neke nove pesme". Ja pogledam, a na spisku pet pesama sa mog CD-a. Tada sam Saši Popoviću ponudio opkladu: ako se nekom od "Grandovih" pevača traži pet pesama sa jednog albuma, ja potpisujem da više neću da snimam.

Miki Gajić je žanrovski kristalno opredeljen - okoreli dvojkaš. Kada su "Grandovci" snimali "treskavce", Miki se izdvojio dvojkaškom ćirilicom.

- Mene publika voli i prepozanje po dvojkama. Snimao sam ja i prelepe baladice, ali bez ikakvog odjeka. Poenta je da ja verujem u svaku pesmu koju snimam, a publika je sasvim dovoljno poverovala meni.

- Ja sam uspeo sam da se izdvojim, da izgradim svoju stilsku prepoznatljivost. Danas je takva prezasićenost, da ja ne bih svojoj deci preporučio da se bave ovim poslom.

(Goran Milošević)