• 1

Zoran Starčević, pola veka sa gitarom: Izgaram za svaki ton (PLEJLISTA)

Zoran Starčević je gitarista najšireg dijapazona: pop muzika, rok instrumentali, dvojkaški narodnjaci, balade, nova gradska muzika

  • 1

"Da se čudom mogu ponovo u detinjstvo malo vratiti,

za svoju dušu kad sam svirao, a nisam znao patiti.
Noćas za novac ovo radim kao što radi svako,
prazno me srce moje pita zar moraš tako.
Tek ponekad pogledam krišom kroz ovaj kafanski dim,
na sve one pijane ljude s kojim do jutra bdim".
(Zoran Starčević)

- To je pesma za koju sam pisao i tekst i muziku, specijalno za Kvaku. Želeo sam da i Kvaka bude deo mog pevačkog tima na mojim koktel albumima, rame uz rame sa u to vreme aktuelnijim pevačima. Kvaka je to sjajno otpevao, otkukao u svom stilu, jedan pravi narodnjački bluz. Ispalo je da je to Kvakina oproštajna i autobiografska pesma. Nadam se da sam ovom pesmom opravdao Kvakino poverenje, zakačio sam moju žicu sa njegovom emocijom. Kad smo snimili pesmu, kretoše mu suze i reče: "Sine, ovo je moja autobiografija" - priča Zoran Starčević Stari, virtuoz na gitari.

Od sredine 80-ih narodna muzika je obogaćena Starčevićevim zvucima gitare, njegovim melodijama, aranžmanima, prepoznatljivim foršpilima, instrumentalima, kolima za igru i merak, stotinama hitova trajne vrednosti.

- "Ako me ostaviš" je jedan od mojih prvih hitova i festivalskih uspeha. Kao nepoznat kompozitor poslao sam pesmu na "Ilidžu" 1987. Žiri je prepoznao u toj pesmi specifičan stil i odredio Milana Babića za izvođača. Pozvao me čuveni kompozitor Blagoje Košanin, ispred festivalskog odbora, i predložio izvođača koga sam prihvatio sa oduševljenjem. Pesma je postala evergrin, predodredila tu moju lirsku notu.

- Ubrzo su nastale i desetine drugih za Kebu, Ljubu, Sinana, Snežu, Eru. Sećam se, na jednom snimanju naša harmonikaška velikanka Radojka Živković sluša moju pesmu "Plavo oko plakalo je" i kaže: "Vaše pesme me podsećaju na moje". To mi je jedan od najdražih komplimenata.

Počeo je na harmonici, a vrhunac postigao na gitari. U školi je učio sve drugo osim gitare.

- Pre gitare ja sam svirao harmoniku. Imao sam dobru ruku, i da sam nastavio mislim da bih bio dobar harmonikaš. Ali, u to vreme gitara nije bila u redovnom muzičkom školovanju. Put gitare do ulaska u muzičke škole i na radio bio je mnogo dug. Zato sam na gitari krenuo svojim putem i može se reći da sam samouk na gitari. Zlobnici bi rekli da škola služi za manje talentovane, što narano ne znači da škola škodi. Naime, netalentovanom neće pomoći ni deset škola.

- Počeo sam kao rok muzičar na lozničkim igrankama. Čujemo hit na Radio Luksemburgu, skinemo i sviramo na igranci. Svirali smo "Led Cepelin", "Dip parpl", "Indekse", "Ju Grupu". Moji prvi kompozitorski pokušaji bili su upravo na terenu rok instrumentala. Ubrzo sam se prijavio na radio audicije, "Subotički festival". Na radiju sam stekao tu višu dozu estetike i, čini mi se, da tokom karijere nisam prešao granicu dobrog ukusa, bez obzira na komercijalne motive.

Zoran Starčević

Zoran Starčević Printskrin: Youtube/PESMA KAO LEK – TV DUGA PLUS

Zoran Starčević je gitarista najšireg dijapazona: pop muzika, rok instrumentali, dvojkaški narodnjaci, balade, nova gradska muzika.

- Sa mojim školskim drugom Miomirom Samuilovićem osnovao sam grupu "Vožd", baštinike zvuka starih šabačkih Cicvarića i lozničkih Amzića. Taj spoj žice violine i gitare dao je jedinstven izraz u Podrinju, otprilike kao harmonika u Šumadiji.

Još kao mlad, posle prvih snimljenih kola, dobio je umetničko ime Stari. Sećam se radijskog džingla: "Nova kola na gitari - Zoran Starčević Stari".

- I moje Starčeviće su tako zvali, i mene su dugi niz godina. A onda se nadimak jedno vreme izgubio, a sad sam ga vratio na jednom od novijih albuma "Kolo za žice".

Jedno od novijih a najprestižnijih Starčevićevih kola iz 21. veka nosi naslov "Sevdah na žicama".

- Ako bi se vratili nekoliko vekova unazad, moglo bi se reći da je i sevdah nastao uz žicu. Jedan pevač na žičanom instrumentu pevao je svoju ljubavnu čežnju. Naravno, i sevdah putuje kroz vreme, svira se na harmonici, violini i mnogim drugim instrumentima. Mene su kao rođenog Lozničanina šibali vetrovi s one strane Drine, imam taj osećaj za sevdah. Mogao bih čitav dan da sviram samo sevdah, a u "Sevdah na žicama" ubacio sam nekoliko meni najdražih tema.

Pored vrhunskih albuma sa instrumntalnom muzikom, Zoran Starčević je izbacio i desetak koktel albuma "Svi za jednog, jedan za sve".

- Radeći godišnje po nekoliko albuma za najveće zvezde narodne muzike, osetio sam jednu vrstu praznine što fizički ne mogu da ispratim one pevače sa kojima ne sarađujem, a koji su po mom ukusu. Jednom rečju, poželeo sam da svoje nove pesme podarim starijim kolegama. To je veliki izazov, znao sam da imam pravo na samo jednu šansu sa svakim od tih velikana: Cune, Milanče, Kvaka, Dobrivoje, Novica Urošević, Merima, Goca Lazarević, Dragan Stojnić...

- Trebalo je imati petlju pa pozvati jednog Cuneta, koji je snimio možda i hiljadu pesama za Radio Beograd, snimiti sa njim pesmu i staviti je na koktel sa Cecom.

Svoje najveće hitove komponovao je u 20. veku: "Bre gidi džanum", "Plavo oko plakalo je", "Nemam drage, nemam druga", "Zar za mene sreće nema", "Ej, sudbino", "Srce piše suzama", "U snu ljubim medna usta", "Zadnju suzu isplakaću", "U Šapcu kraj Save", "Žena kose duge", "Svirajte, napraviću lom", "Sliku čuvam pored ikone"... U 21. veku posvetio se instrumentalnom tumačenju muzičkih motiva svih meridijana. Sa svojim sinovima, akademskim muzičarima, formirao je trio "Balkanske žice".

- Ja nisam rastao uz gitaru, kao što su moji sinovi Nikola I Željko. Pomisliće mnogi kako sam gurnuo decu u muziku, a ja sam u stvari činio suprotno, znajući koliko je teško progurati do samog vrha. U muzici, a noročito na estradi, nema jasnih parametara uspeha. To nije skok u dalj, pa ko skoči najdalje taj je prvi. Međutim, kad su počeli da pobeđuju na republičkim takmičenjima, kad su upisali i završili Muzičku akademiju sa desetkama, to više nije bilo u mojim rukama. Mogao sam samo da ih ispratim i spojim njihovo akademsko obrazovanje i moje iskustvo.

Zoran Starčević

Zoran Starčević Printskrin: Youtube/PESMA KAO LEK – TV DUGA PLUS

Zoran Starčević i gitara, to je ljubav veća od pola veka, to je lek i sreća. Ako je sreća u traženju, onda je Zoranova sreća u traženju prave žice i pravog tona.

- Kad se kaže da muzika ima lekovito dejstvo, to se odnosi na dobru muziku. Mislim da čak i loša muzika ne može da šteti kao mnoge druge dokazano štetne stvari.

- Moja vokalna i instrumentalna muzika treba da pogodi slušaoca, da mu nađe tu žicu, kao što ja tražim onaj pravi ton. Ja ne robujem tim izrazima tipa maestro ili virtuoz. Ja se trudim da budem dobar svirač, svakog dana bolji nego što sam bio juče. Iako sviram već pola veka, i dalje učim. To nije kao zanat koji savladate za nekoliko godina. Šira publika ne može da primeti to napredovanje u finesama, u boji tona. To više nije stavar tehnike, nego umetničkog pristupa, izgaranja za svaki ton.

(Goran Milošević)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Nisss

    Svaka cast gosn Starcevicu.. Fenomenalno. Lepa muzika za uzivanje.

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima