• 0

Sećanje na Tomicu Miljića (1948 - 2000): Kad klavirka zazvuči kao dugmetara (PLEJILISTA)

Živeo je i stvarao daleko od očiju javnosti, neviđeno miran i tih. Tako je i svirao - naizgled nezainteresovano i odsutno, a u stvari najlepše na svetu

  • 0

Na današnji dan, 18. marta 2000. godine, preminuo je Tomica Miljić. Poživeo je 52 godine, mnogo kraće od svojih legendarnih kola i foršpila. Ovo je sećanje na legendarnog klavirca.

- Kad se kaže da neko svira "katolički", to se obično odnosi na klavirce, zbog tehničkih nemogućnosti njihovih harmonika. Tomica Miljić je jedan od retkih koji je mogao da odsvira "Šumadijsko lagano kolo", tako moćno i tako ubedljivo, da kad ga slušaš imaš utisak da si negde oko Staragara i Bukulje. Treba znati da je i Tomica prvo svirao dugmetaru, što mu je svakako pripomoglo da i na klavirci zazvuči dugmetarski - kaže Novica Negovanović.

- Tomica je svirao sa svojim orkestrom i na mom poslednjem albumu iz 1989. To je jedini album na kome nisam svirao harmoniku, pa mi bilo mnogo lakše da pevam.

Ovaj bogomdani harmonikaš pročuo se i kao druga harmonika u ansamblima Dragana Aleksandrića, Branimira Đokića, Ljubiše Pavkovića.

- Tomica je moj dragi kolega, prijatelj i drug iz vojske. Služili smo krajem 60-ih godinu i po dana u gudurama iznad Rijeke. Ustajali smo u četiri, išli na jutarnje umivanje i gimnastiku, i već od šest sati svirali u muzičkoj sekciji. Predstavljali smo garnizon na takmičenjima, i kao nagradu dobijali po nekoliko nagradnih odsustava. Za drugare i publiku ja sam bio onaj "dugački", a Tomica onaj "zdepasti" - priča Ljubiša Pavković.

- Još u vojsci sam znao o kakvom se majstoru radi. Mnogima je svirao drugu harmoniku, a zapravo je bio klavirac broj jedan. Malo je poznato da je i meni svirao drugu harmoniku na nekoliko narodnih kola, a jedno vreme svirao je i u ansamblu Branimira Đokića. Žao mi je što nismo svirali duže, siguran sam da bi bili najbolji harmonikaški duo na ovim prostorima.

Ipak, najveći trag je ostavio kao druga harmonika u ansamblu Dragana Aleksandrića, i to u vreme kada je bio red i za treću harmoniku kod velikog hitmejkera.

- Tomica je za mene najbolji harmonikaš svih vremena, Tomica pa pauza. Rogobatno zvuči da je bio druga hatmonika u mom ansamblu. Bilo je većih muzičara od Tomice, ali on je bio iskonski harmonikaš. Takav majstor se s neba spušta - kaže Dragan Aleksandrić.

Svojim maštovitim foršpilima i aranžmanima ovekovečio je mnoge pesme: "Pastirica", "Kud se žuriš, hej živote", "Nek' me ne zaborave devojke sa Morave", "Vratiću se jednog dana", "Anđelija", "Žena plave kose", "Crna ženo sa očima plavim", "Palim zadnju cigaretu", "Živela ljubav", "Kuće male krečene u belo", "Hajde da se budimo udvoje", "Da volim drugu ne mogu", "Pomirenja više nema", "Jovanović Rada", "Čovek sa srca dva", "Ne vraćam se straim ljubavima", "Ej ti noći sestro moja"...

- Tomica je produžio vek mojim najvećim hitovima "Kud se žuriš, hej živote" i "Pastirica". Snimio sam ih početkom 70-ih uz ansamble Ilije Spasojevića i Ace Stepića. Posle desetak godina pesme su počele da se zaboravljaju. Predložio sam mom tadašnjem kompozitoru Radetu Vućkoviću da ih presnimim sa Tomicom.

Muzička apoteka, Tomica Miljić

Foto: Promo

- Rade je sumnjičavo vrteo glavom, a Tomica je uradio drugačije foršpile, dao im zdraviju dinamiku, i vratio mi u život pesme. Bez Tomičinih svirki i "Pastirica" i "Kud se žuriš hej živote" ostale bi samo lepe a zaboravljene pesme - kaže Rade Petrović.

- Tomica je odsvirao pesmu "Crna ženo sa očima plavim", pesmu koja me podigla u jugoslovensku zvezdu. Pesma je snimljena u studiju Saše Subote u Lipovici. Samo sam mu jednnom pokazao foršpil, jedna proba i odmah u studio. Bio je neviđen sluhista, a prilično pismen muzički - kaže Hasan Dudić.

I pored šumadijskog pedigrea rođenog Lapovca, Tomica je gajio posebnu ljubav prema bugarsko-makedonskom melosu. Legendarnom duetu Selimova - Želčeski aranžirao je i odsvirao sa svojim ansamblom desetak čuvenih pesama: "Ljubi me, ljubi me", "Brala moma kapini", "Oro se vije kraj manastira", "Igraj mome srce da zaigra", "Godini minuvat", "Verna ljubov"...

- Ceo jedan album sa makedonskim pesmama odsvirao nam je Tomica Miljić. Ne samo da je odsvirao, nego je on inicirao, pripremio ekipu i aranžirao ceo album. Bio sam zatečen, pitao sam ga imaš li flautu, klarinet, dobre udarače, a on mi samo reče: "Ne boj se, zvučaće mnogo lepo". I zaista, u njegovoj kući na Karaburmi, snimili smo desetak pesama za jedan od naših najboljih albuma - pričao je Đorđe Želčeski.

Tomica je sam svoj majstor. Voleo je Bucu Jovanovića i njegov stil. Zato mu je Buca i prepustio da aranžira i odsvira nekoliko albuma njegovih pevača: Vidu Pavlović, Stojanku Stefanović, Zlatu Stanković.

Malo je pevača i kompozitora koji nisu snimali sa Tomicom. Sa istim žarom je svirao i najvećim legendama i početnicima. Voleo je ljude, bio najdraži kolega (za ispisnike "Njonja"), idol mladih harmonikaša, ljudina. Živeo je i stvarao daleko od očiju javnosti, neviđeno miran i tih. Tako je i svirao - naizgled nezainteresovano i odsutno, a u stvari najlepše na svetu.

(Goran Milošević)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima