Tako je govorio Dobrica Erić, onako s nogu: "Ja sam stojeći pesnik"

"U mom kraju mnogo ptica ima, pa sam zato i ja lak i čio,

odrasto sam među slavujima, i od njih sam pesmu naučio.

Preporučujemo

Oprosti mi majko što si sama, moram ići moram se vraćati,

dokle ćeš me sretati suzama, dokle ćeš me suzom ispraćati.

Gajila me majka kraj fenjera, školovala sa suzim na licu,

želela je sina pored sebe, a dobila sina lutalicu.

Desi mi se da u vetru čujem majčin uzdah i šum kukuruza,

mnogi puti kojima putujem mokri su mi od majčinih suza."

(Miša Mijatović - Dobrica Erić)

Od svih snimljenih pesama Dobrice Erića ova je možda i najviše autobiografsaka, a najmanje slušana. "Oprosti mi majko" snimio je 1997. godine Dobrivoje Topalović i oplakao svoju sudbinu propalog inženjera.

- Ja sam rođen na reci Gruži. Dok se moja majka spuštala niz livadu da opere rublje, čula je da nešto bapnu iza nje. Okrene se, kad ono ja. Spusti one košulje, uzme mene, provuče me kroz vir, umota me, ostavi na livadi i nastavi da pere - govorio je s nogu Dobrica Erić u mikrofon Muzičke apoteke.

- Gruža je moje porodilište, a livada moj prvi krevetac. Čim sam se rodio pao sam među cveće, leptire, bubice, bio letnji mesec avgust. Rano sam shvatio da je priroda najveća inspiracija - i pesnika, i slikara, i vajara. I Boga, najvećeg umetnika.

Opevana je Gruža u stotinama Dobričinih pesama, a jedna je ovekovečena i na ploči Novice Negovanovića pod nazivom "Teče reka, teče Gruža". Opevao je Dobrica i svoje ime i proslavio ga dobrotom.

- Dobrica je i žensko ime, planirano za mene kao žensko čeljade. Imao sam brata Dobrivoja, pa su roditelji planirali da dobiju devojčicu. Majka je spremila žensku preobuku, a kad sam tresnuo na livadu ovako razbarušen, obukla mi sve te prnje i volela kao ćerku mezimicu. Odgajan sam kao ćerka pa sam tu nežnost prenosio na sve žene ovog sveta.

Dobrivoje ode na škole, a Dobricu ostaviše na selu da radi i podiže imanje. Ali, ovaj nemirko je hteo mnogo više.

- Ja nisam bio zadovoljan takvom sudbinom. Voleo sam ja i selo i seoske poslove, al' mi bilo malo, nisam mogao da se izrazim. Ni devojke me nisu zapažale među ovcama. Tad su harmonikaši bili glavne baje na selu, a ja o harmonici nisam smeo ni da razmišljam. Nemci nam u ratu popalili domaćinstvo, i dok se sve to obnavljalo, meni ostalo samo sviralče.

Svoju posvećenost prirodi ovekovečio je u pesmi "Devojka iz grada", koja je snimljena i pre Miroslava pod nazivom "Sin sam plavih šuma i livada".

- Družio sam se sa Obrenom i tom njegovom "Raspevanom Šumadijom". Bilo je to stecište pevača, svirača i pesnika naivaca. Obren je počeo da se bavi i komponovanjem, što je ponekad podrazumevalo da sedne i da nešto otpevuši na nečije stihove. Uzeo je i nekoliko mojih pesama, a ja nisam ni znao ko ih je sve snimao.

- "Devojka iz grada" je pesma moga bunta i razočarenja, ne u tu devojku, nego u mene i moja lutanja. Ja sam u mladosti voleo društvo, a onda sam počeo da se osamostaljujem. Voleo sam da se obradujem sam, a voleo sam i da se isplačem da to niko ne vidi. Počeo sam i mnogo da čitam, pa sam u potrazi za knjigama prešao sam u grad i napravio najveću grešku u životu. Tek onda sam se potpuno razlikovao od mojih vršnjaka sa sela, a nikako se nisam uklapao ni u gradsku sredinu. Ljubav je ostala tamo gde je i potekla, a "Devojka iz grada" je samo moja bolna ispovest.

U moje radio emisije uključivao se telefonom, a jedan razgovor smo snimili na diktafon, onako s nogu "u cveću livada".

- Kad stojim bolje vidim i bolje osluškujem prirodu i prevodim na naš jezik. Ja ni pismo ne pišem sedeći, ja sam stojeći pesnik. Sve pesme sam zapisao olovkom i otkucao na treštećoj pisaćoj mašini. Moja olovka piše srcem, a svaku pesmu govorim iz glave. Ja ih smišljam i urezujem u mozak. Šta će mi komjuter? Mozak je najveći kompjuter, cela vaseljena je u ljudskom mozgu. I taj svemir se mi sužava na tom malom mobilnom telefonu.

- Objavio sam stotinak knjiga, hiljade pesama, svaku svoju pesmu znam napamet. Ja ne razumem pesnika koji čita svoje pesme. Kako možeš da ne znaš svoju pesmu?

Bilo bi Gruže i bez Dobrice, ali ne bi znali kako peva dok žubori. Gruža lepše žubori u Dobričinim pesmama nego u svom koritu.

Na drugu godišnjicu od smrti "sina plavih šuma i livada" poslušajte desetak njegovih pesama na plejlisti Muzičke apoteke.

(Telegraf.rs)