Mila Janković, pisac legendarnih pesama "Žene vole oficire", "Reci sve želje"... (PLEJLISTA)

"Kad obučem uniformu, zagleda me svaka žena,

Preporučujemo

šta da radim kad mi brate stoji kao salivena.

Kad me vide, oči šire, žene vole oficire.

Idem putem, oka bistra, važniji sam od ministra,

nije luda moja mala što je mene izabrala.

Za mene se žene lepe, potomak sam slavnog Stepe,

u venama mojim ima krvi Mišić Živojina.

Kad me vidi žena stane: Dobro jutro, kapetane!

U stranu se malo sklonim, skinem kapu i poklonim,

razvučem u osmeh lice: Živa bila lepotice!

Kad me vide, oči šire, žene vole oficire."

(Predrag Negovanović - Mila Janković)

- Kad se ratne '93. pojavila pesma "Žene vole oficire", profesor Dragutin Gostuški je zapisao: "Ovo je primer kako treba pisati tekstove za narodnu muziku". Moj tekst je bio osnova za vrhunsku melodiju Predraga Negovanovića, aranžman Bobana Prodanovića, šmekersko pevanje Radeta Jorovića i medijsku prezentaciju u vidu dugo osmišljavanog spota - priča za Muzičku apoteku tekstopisac Mila Janković.

- Bez obzira što Rade ima i drugih pesama koje ga preporučuju, to je njegova lična karta. I ja tu pesmu doživljavam kao svoju identifikaciju. Pre nekoliko godina Sergej Putilov iz hora "Aleksandrov" gostovao je u "Šarenici" u oficirskoj uniformi i savršeno otpevao "Žene vole oficire". Bila sam zatečena tolikom internacionalizacijom pesme.

Mila Janković je dama od pera i lepe reči. Bila je đak odlikaš, kasnije i profesionalni novinar.

- Pisanje stihova za narodnjake je moj usputni posao koji sam radila sa delićem snage. Dvadesetak godina sam bila novinar u listu "Borba", a onda sam prihvatila onaj čuveni savet da je novinarstvo najlepši posao ako ga na vreme napustiš.

- Nisam mogla da zamislim sebe da u ovim godinama oblećem oko neke face, da se guram sa klincima za neku izjavu. Doduše, kad pogledam današnje novinarstvo, ko je "zavisan" a ko "nezavisan" novinar, drago mi je što sam batalila novinarstvo.

Posebno plodnu saradnju ostvarila je sa kompozitorom Predragom Negovanovićem: "Žene vole oficire", "Nek me ne zaborave devojke sa Morave", "Vratiću se jednog dana", "Hoću malo rodnog neba", "Jovanović Rada"...

- I danas me pitaju čija je pesma "Nek me ne zaborave devojke sa Morave". Samo taj stih je Borin, ali, to je naslov, to je kičma pesme, nešto što nosi pesmu sve ove godine. Kompozitor Predrag Negovanović mi doneo Borine stihove da pregledam i napišem nešto što je primereno narodnoj pesmi.

- Zbilja, dopao mi se naslov, a sve ostalo je bilo primereno Borinom rokerskom fazonu, a nikako narodnjacima. Na Borin naslov napisala sam tri strofe. Uostalom, na ploči smo i potpisani kao koautori: Dragana Ivić, Borina supruga, i moja malenkost.

- "Nek me ne zaborave devojke sa Morave" pevao je na "Mesamu" 1986. Srećko Jovović. Sećam se, otišli smo bez ikakvih ambicija, jedino je Srećko verovao u pesmu, demantovao nas i osvojio Prvu nagradu na tom prestižnom festivalu. Još mi greje dušu taj pobednički pehar i to što pesma živi u narodu.

Na Miline tekstove komponovali su i Dragan Aleksandrić, Vukas, Time Petrov, Miša Mijatović: "Kiše" (Sneža Đurišić), "Došli dani rastasmo se sami" (Ana Bekuta), "Ni aprili nisu što su bili" (Miroslav Ilić), "Kome mene ostavljaš" (Sneki), "Optimista" (Angel Dimov), "Bio mi je dobar drug" (Maja Marijana)...

Foto: Promo

- Dragan Aleksandrić je u mnogim stvarima broj jedan, komponovao je i moje njdraže stihove "Došli dani rastasmo se sami". Nisam srela muzičara koji to radi tako samouvereno i sa takvom lakoćom. Dragan je u komponovanju ono što je Marina Tucaković u tekstovima.

- Nemam nikakav problem da to kažem, jer Marina ima na stotine antologijskih pesama svih žanrova, od Miše Kovača i Dragana Stojnića do Cece i Džeja. Prosto, Marina je za sve nas profesionalac. Neki će reći da ima i nekih jeftinih pesama za "Zvezde Granda", ali, zaboga, i Branko Miljković ima lošijih pesama.

Mila Janković je napisala desetine pesama za "Južni vetar" i pevače Mileta Basa: "Pusti da verujem" (Dragana Mirković), "Pristajem na sve" (Šemsa Suljaković), "Oženi me babo" (Kemal Malovčić), "Sve je postalo pepeo i dim" (Sinan Sakić), "Poslednju sam bitku izgubio" (Mile Kitić).

- Mile Bas je mnogo više prokazan nego što je zaslužio. I taj zvuk koji mu je spočitavan nije samo Miletovo delo, ima nešto i u "kretivnom tumačenju" njegovih pevača sklonih orijentalu. Mile Bas je zaista zatalaso narodnu muziku kao malo ko pre njega.

- Mile je snimao moje pesme, a da nije ni znao da su moje. Bili su to stihovi koje sam potpisivala na ime Zorana Živanovića, plašeći se mog potpisa. Imala sam stroge kriterijume, znala sam šta je poezija, a znala sam da je pisanje tekstova za narodnjake nešto sasvim drugo.

- To nije pesničko umiranje u lepoti, ja svoje tekstove i ne nazivam poezijom. Tako je 1984. snimljena moja prva pesma i jedan od najvećih hitova "Reci sve želje". Priznajem, dosadila mi u početku, a danas mi drago što je pobedila i mene i vreme.

Tekstpisci su uglavnom u senci pesme i pevača, i po popularnosti i po tantijemima.

- Naravno da je tekst klica pesme. Ali, za uspeh je potrebna i dobra melodija, dobar aranžman, dobro pevanje. Loša ili neadekvatna melodija može da upropasti i najkreativniji tekst, loša interpretacija može da poništi i melodiju i tekst i aranžman. Za uspeh je ipak potreban paket aranžman, sve te kockice.

- Ja sam vrlo stroga u tumačenju reči hit. Napisala sam mnogo lepih stihova koji su ukomponovani u dobre pesme, a koje nisu postali hitovi. Postoje neke pesme koje planu i traju nekolko meseci i godina, pa nestanu kao da nikad nisu snimljene. Za mene je hit ono što svi znaju, bez obzira na uzrast i ukus. Znam po imenu mnoge ultrapopularne, a ne znam šta pevaju.

(Goran Milošević)