• 0

Milenko Živković, klasik narodne muzike: Izdajem za sebe, a poklanjam drugima (PLEJLISTA)

, Telegraf

Ovaj raspevani Šapčanin razvijao je svoju muzikalnost nekim tihim tokom. Pevao je zato što voli, a ne zato što mora

  • 0

"Negovah te ko cveće u rosi, sunce sam ti ljubio u kosi,

bila si mi kap vode na dlanu, a jutros mi dan bez tebe svanu.
Dao sam ti cvet mladosti, tek umiven zorom plavom,
hej, ljubavi, zašto mi se odužuješ zaboravom.
Krio sam te od vetra i kiše, kitio ti kosu da miriše,
srce sam ti poklanjao čedno, srećan bio sa tobom zajedno.
Noćima sam zamenio dane, neće radost u duši da grane,
živim samo od sećanja mila, sve si drugo meni ugasila."
(Aca Stepić - Gradimir Jovanović)

Ovom pesmom je Milenko Živković ostvario apsolutni trijumf (prva nagrada publike i stručnog žirija) na putujućem festivalu "Jesenja revija narodne pesme" u organizaciji Radio Šapca 1982.

- To je bio najveći putujući festival narodne muzike u bivšoj Jugi, od "Tivolija" u Ljubljani do "Bore i Ramiza" u Prištini. Na ulaznicama su bila imena nas pevača amatera, tako da je publika zaokruživala svog favorita. Moja pobeda je ostala zapamćena po tome što sam imao trideset pet hiljada glasova više od drugoplasiranog - priča Milenko Živković.

Ovaj raspevani Šapčanin razvijao je svoju muzikalnost nekim tihim tokom. Pevao je zato što voli, a ne zato što mora.

- Još u prvom razredu osnovne škole u mom rodnom Belotiću, na obeležavanju Dana republike, zapevao sam pesmu Meha Puzića "O, majko, majko". Tu sam dobio prvi aplauz u životu i podršku mojih bližnjih. A onda sam se prijavio na audciju za "Raspevanu jesen", takmičenje pevača amatera u organizaciji Radio Šapca. Uzeo sam trodnevno odsustvo iz vojske, došao u hotel "Sloboda" u Šapcu, odabrao tri pesme, otpevao, i prošao u konkurenciji 200 kandidata. Već posle prve pesme dobio sam aplauz i od ostalih takmičara, što mi je ulilo dodatno samopouzdanje.

- Postao sam deo najraspevanijeg karavana u bivšoj Jugi: nas tridesetak pevača amatera i tridesetak najvećih zvezda narodne muzike. Usledili su nastupi po gradovima tadašnje Juge. U dvorani "Tivoli" u Ljubljani sedam hiljada unutra, i isto toliko ispred dvorane. Kad sam zapevao "Dao sam ti cvet mladosti", prolomio se takav aplauz koji samo što me nije presekao, i od straha, i od sreće, i od uzbuđenja. A onda je usledio šok: publika je u transu počela da baca LP ploče koje je dobila na ulazu kao nagradu od produkcije. Sve je letelo oko mene, kao mali leteći tanjiri.

Kao apsolutni pobednik "Raspevane jeseni" dobio je priliku da pod pokroviteljstvom Radio Šapca i PGP-a snimi svoj prvi album. Na Milenkovom prvencu iz 1983. nalazi se devet pesama ("Moram i mogu bez tebe", "Znaš li luče gde me srce vuče", "Što ostavljam nek me i dočeka", "Napuštena kuća", "Osavljam sve za ljubav tvoju"...) Dragana Aleksandrića, Predraga Vukovića Vukasa, Doce Ivankovića, Ljube Kešelja, Timeta Petrova.

Milenko Živković Muzička Apoteka

Milenko Živković, Foto: Promo

- Posle iskustva sa letećim pločama, usledilo je iskustvo i sa svemirskim brodom u vidu studija. Ulazim u čuvenu "Peticu", a oko mene sve as do asa: Dragan Aleksandrić, Bora Dugić, Miša Mijatović, Aca Šišić, Mića Đorđević, Braca Dunkić... Falio mi je još samo Buca Jovanović.

Upravo na svom drugom albumu iz 1986. snima nekoliko veoma slušanih pesama u muzičkoj režiji Buce Jovanovića: "Crno vino, crne oči", "Lepa Rada", "Čobanice", "Zar si srećna"...

- Od ovog albuma sam se osamostalio, dobio priliku da sam biram repertoar i autore. Naravno, moj prvi favorit je Buca Jovanović. Odrastao sam uz Bucine pesme, na njegovim pesmama sam učio da pevam. Kad sam počeo da plačem dok pevam, shvatio sam koliko Buca vredi. I kad budem odlazio poželeću onu Bucinu "Sudbina je nama rastanak donela".

- Obratio sam se Buci preko posrednika iz Diskosa, a Buca me prihvatio iz prve. Snimili sam samo jedan album, planirali smo i drugi, ali, Buca je otišao prerano. Uz Bucu sam shvatio kolilo je tiha seta važna u muzici i koliko je životna priča važna za dobar tekst.

Treći album, na iznenađenje mnogih, snima sa autorskim tandemom Futa i Marina.

- U to vreme sam bio ekskluzivac Diskosa, pevač u naletu, pa su čelnici moje produkcije bili zainteresovani za što bolje autore. I danas mi ispisnici ne veruju da mi je Marina napisala neke ubitačne narodnjake: "Spomenari stari", "Gori, gori vatra", "Suza u mladosti, rana u starosti". Na tom albumu je i moja kompozicija "Danijela". Inače, ja sam prvi koji je počeo da peva o Danijeli, otvorio sam pravi ciklus pesama o Danijeli.

Snimao je Milenko i sa Predragom Negovanovićem, Novicom Uroševićem, Milančetom Radosavljevićem, Novicom Trifunovićem, Zoranom Matićem, Tomicom Miljićem, Patalom, Sinišom Tufegdžićem, proverenim tekstopiscima. Probirao je tekstove i od onih najboljih.

- Dobijao sam mnogo dobrih ideja, naslova, prvih strofa, upolovačenih tekstova. Tako se deselo i sa tekstom jedne od mojih najslušanijih pesama "Imala si, nisi znala". Svidela mi se ideja, započeto, ali nedovršeno. Pokažem tekst našem legendarnom tekstopiscu Miodragu Ž. Iliću i, dok je popio espreso, tekst je bio dovršen.

Od 1983. do 1992. snimio je pet LP-ija, na svake dve godine po jedan album. U 21. veku snima sve ređe, a peva sve bolje.

- Počeo sam u vreme kad je diskografija bila jača od autoindustrije. Pošto je diskografija stvar prošlosti, a CD služi uglavnom u reprezentativne svrhe, ja sam u 21. veku počeo da izdajem samog sebe. U stvari, izdajem za sebe, a poklanjam drugima.

(Goran Milošević)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima