Dani i pesme jugoslovenske mladosti: Velike turneje, istine i zablude o jugoslovenskoj estradi

"Od grada ili tuče - voćnjak će da strada,

tragovi od tinte - mastilo na prstu.

Kompozitor sluša šta skladatelj sklada,

križ će uvek biti senka nekom krstu.

Onaj ko ne vrijedi - valjda i ne vredi,

pod nama kotači ko točkovi bruje.

Januar u sječnju prozore nam ledi,

a dok glazba svira - muzika se čuje.

Osvetljenje bljesnu, ko rasvjeta sinu,

ravnatelj u fraku diriguje misu.

I vekovi prođu i stoljeća minu,

ni hiljade više ko tisuće nisu.

Ništica je nula - kako god da gledaš.

istorija teče, pa nam povijet piše,

brzojave nosiš da telegram predaš,

vidiš ga da kija - čuješ kako kiše!

Kupili mi hlače - pantalone imam.

Dajem novo ćebe za polovnu deku!

Izjavljujem sućut, saučešće primam,

popunjavam svesku da popunim teku.

Sedmice su kraće od tjedana dugih,

kad žarulja zgasne - sijalica zrači.

Nauka je znanost važnija od drugih,

konačno je jasno šta napokon znači."

(Boris Bizetić)

Ovako je Boris Bizetić predstavio svu sličnost naših razlika i svu različitost naših sličnosti. 25. maj je jedan od simbola bivše Juge, a ovo su neki nezaštićeni svedoci naše mladosti kad "sve bilo je muzika".

- Kad sam počeo da pišem parodije za "Rokere s Moravu", to je u startu podrazumevalo da nečim nisam bio zadovoljan. Ja jesam parodirao tzv. narodnjake, a pritom sam oduvek bio obožavalac naših pravih narodnjaka čije sam pesme i ploče kupovao i gutao. Moja karijera je počela u novembru 1970. pesmom "Ako jednom vidiš Mariju" i trajala u tom zabavnjačkom ruhu sve do pojave "Rokera". Prvo pojavljivanje "Rokera s Moravu" na estradi je na koncertima u Kraljevu i Vrnjačkoj Banji 1977, kada smo nastupili kao predgrupa Mikiju Jevremoviću (Mikijevi koncerti su puni mojih ljubavnih pesama). Hale su bile prepune, i tako svaki put, u svakom mestu - priča Boris Bizetić.

- Tada sam shvatio da je stvar ozbiljna i da su "Rokeri s Moravu" prilika da uz harmoniku i šajkaču parodiram i naš mentalitet kroz razne svetske muzičke stilove (od rokenrola, tanga i ča-ča-ča preko ruskih Cigana i grčke muzike do bečkog valcera). Za 14 godina, od '77. do '91, objavili smo 19 albuma, oko 200 pesama, punili hale u svakom zadružnom domu i najvećoj sportskoj dvorani. A onda je došla spoznaja da se raspada Juga. Kad su oni koji nisu imali šajkaču kod kuće počeli da je nose, ja, koji sam tu šajkaču proneo zemaljskom kuglom pred svim "domaćim izdajnicima" i "stranim plaćenicima", donosim odluku da zatvorim fabriku "Rokeri s Moravu". Šajkača nije i ne sme da bude stav nego element u folklornoj nošnji našeg naroda, jer, mnogo je važnije šta imaš u glavi nego šta imaš na glavi.

Bivšom Jugom i rasejanjem protutnjali su mnogi karavani, pa i oni estradni. Na vrhuncu procvata jugoslovenske diskografije Arsen Dedić je primetio "sve bilo je muzika".

- Čim sam ušao u Narodni orkestar ja sam odsvirao legendarnom Radoslavu Graiću njegovu pobedničku pesmu sa Festivala u Opatiji. Bio je zatečen kako na harmonici skidam zabavnjake. Kad sam počeo da šefujem Narodnim orkestrom snimao sam trajne snimke narodne muzike sa Ninom Spirovom, pevačicom koja je pre toga pevala šlagere. Kemal Monteno je komponovao pesme za Tomu Zdravkovića, Nedeljko Bilkić je snimao grčke pesme, Nikola Karović meksikanske - kaže maestro Ljubiša Pavković.

Foto: Promo

- Bilo je to vreme lepog života i lepih pesama. Sećam se, na pijaci su seljanke slušale i Safeta Isovića i Lolu Novaković sa potpuno istim žarom. Ista publika je posećivala koncerte i narodne i zabavne muzike, a bivalo je i koncerata na kojima su zajedno nastupali i narodnjaci i zabavnjaci.

Jugoslovensku estradu obeležili su i brojni putujući koncerti: "Raspevana jesen", "Pesma leta", "Večeras zajedno", "Sevdah putuje Evropom"...

- Koncept emisije "Večeras zajedno" Radio Beograda za naše radnike u inostranstvu bio je tako osmišljen da su u programu učestvovali pet pevača narodne i pet pevača zabavne muzike kao predstavnici svih jugoslovenskih republika. U istoj grupi pevača bili su Safet Isović, Lepa Lukić, Muharem Serbezovski, Nedžmija Pagaruša, Violeta Tomovska, Đorđe Marjanović, Nada Knežević, Ivica Šerfezi, Jospipa Lisac, Majda Sepe... Dešavalo se da je orkestar Ace Stepića morao deset puta da počinje foršpil pesme Safeta Isovića, dok ne prođu izlivi poljubaca i cveće obožavateljki - pričao le legendarni klarinetista Blagoje Petrović.

"Politika ekspres" se dosetila da tokom turneje otvori poseban štand gde su naši zemljaci mogli istog dana da se pretplate na list, a svaki pretplatnik dobijao je kao poklon specijalni plakat sa autogramima i fotografijama svih učesnika koncerta. I to nije bilo sve - u sredini plakata je ostavljeno slobodno mesto za lik koji će pretplatniku odmah nacrtati "Ekspresov" karikaturista.

Malo drugačiji pogled na dane jugoslovenske mladosti ima Miša Marković, popularni pevač zabavne muzike i jedan od najvećih hitmejkera narodne muzike.

- U jugoslovenskoj zabavnoj muzici bilo je mnogo stranih motiva i prepeva meksikanskih, grčkih, španskih pesama. Hrvatski pevači i kompozitori koristili su uglavnom italijanske motive. Ja sam bio u tom novom talasu srpskih pevača zabavne muzike: Radmila Mikić, Vanja Stojković, Zlatko Golubović, Dragan Antić... Sećam se, na "Beogradskom proleću" nastupa 10 pevača iz Srbije, a 20 iz Hrvatske. Na "Zagrebačkom" ili "Splitskom" festivalu, 30 pevača iz Hrvatske, nijedan iz Srbije, sem Mikija Jevremovića koji je pristajao da peva na ijekavici - pričao je Miša Marković u mojim radio emisijama.

- I kad je "bratrstvo i jedinstvo" proklamovano na sva zvona, ja sam znao da je Jugoslavija na trulim temeljima. Sećam se, jedva smo izvukli žive glave posle jednog koncerta u Šibeniku. Beogradske registracije su i tada bile nepoželjne u nekim mestima bivše Juge. A posle raspada Juge dešava se nešto još opasnije - okupacija Srbije i brisanje njenog muzičkog identiteta. Pogledajte ko je sve iz belog sveta držao koncerte u Beogradu, a koliko je srpskih velikana i talenata skrajnuto.

(Goran Milošević)