Otac ovdašnjih kantautora: Sećanje na Dragana Tokovića

Printskrin: Youtube/MarsbalkanIst

"Od izvora pa do Crnog mora teče reka plava kao zora,

Preporučujemo

to je Dunav plavi, u snu i na javi, po njim moja lađa plovi.

Tamo pre Golupca jedno srce kuca, željno poljupca.

Dunave, Dunave, moje more, nad tobom najlepše sviću zore.

Dunavu sam poklonio dane i sve noći iz mladosti rane,

Dunavu sam dao ono što sam znao, al mi zato nije žao.

Kad ostarim gledaću niz reku, kako bele lađe Dunav seku,

pevaću im pesmu iz proteklih dana, nek se čuje do Bezdana."

(Dragan Toković)

Niko tako lepo nije opevao Dunav kao Dragoljub Dragan Toković. "Dunave moje more", "Rastao sam pored Dunava", "Kraj Dunava koliba", "S one strane Dunava ima jedna garava", "Dunavom, Dunavom, sa svojom draganom" - čitav ciklus pesama o najvećoj evropskoj reci napisao je najevropskiji autor sa ovih prostora. Ali, i Dunav je mali za Tokvićevu inspiraciju.

- Moja prva inspiracija je vezana za crkvu. Moj otac Spasoje je bio sveštenik, a ja sam već sa četiri godine pevao "Amin" i "Gospodi pomiluj" da ječi cela crkva. U ratu sam ostao bez oca, selio se braćom i sestrom, skrasio u Kruševcu. Tu sam upoznao Đuricu Ćirkovića, u to vreme najčuvenijeg harmonikaša, koji mi je prvi rekao da sam rođen da budem pevač i komletan muzičar - pričao je Dragan Toković u Saboru Studija B.

Dragan Toković (1932 - 2002) je kompozitor, tekstopisac, aranžer, pevač i svirač narodne i zabavne muzike. Svirao je klavir, bubnjeve, bas, harmoniku, džez šlagere, šansone, kancone, mađarsku muziku, sirtaki... Izbacivao je pesme u jednom dahu, sa i bez instrumenta, otvarao i zatvarao naše kafane i luksuzne noćne klubove u Bejrutu, Kairu, Parizu, Londonu, Njujorku. Nekoliko godina je pevao šansone u društvu Šarla Aznavura i Žilber Bekoa.

- Toković je moj idol. Malo je poznato da je on prvi svestrani kantautor sa ovih prostora. Sreo sam ga u "Topčiderskoj noći" i uverio se u njegovu pismenost i multikulturalnost. Nesebično nam je prenosio i svetska iskustva iz Amerike, Australije, Afrike. Toković je moj muzički otac, a bogami i Tome Zdravkovića i Arsena Dedića, i još ponekih koji su imali talenta da pokažu svoje ja u muzici - kaže srpski Jesenjin Rade Vučković.

Impresivan je spisak Tokovićevih besmrtnih pesama, koje potpisuje kao autor i teksta i muzike: "Lela Vranjanka", "Zorice, Zorule", "Oj Safete, Sajo, Sarajlijo", "Nema te više Alija", "Oj, Srbijo, zemljo voljena", "U Novom Sadu, ej", "Leti, leti, bijeli golube", "Volim da te volim", "Daj mi čašu rakije", "Šta će meni konji vranci", "Zbogom moja ljubavi", "Nikog nemam osim stare violine", "Ne budi me rano", "Svadbe stižu, jesen je", "Bolujem, tugujem", "Oženih se iz ljubavi puste", "Ja prošetah kraj Morave", "Oprosti mi nano"...

Dragan Toković je kompozitor koji je bio veoma selektivan u izboru pevača svojih pesama. Retki su pevači koji se mogu pohvaliti da su snimili više od jedne-dve Tokovićeve pesme. Najviše Tokovićevih pesama snimio je Zoran Gajić Grozdinac. Razumeli su se i u pesmi i u boemiji i u disidentstvu. Toković je voleo Gajićevo ležerno pevanje, taj divan spoj radijskog i kafanskog pevanja.

- Dragan je ostavio pravo malo blago, pun kofer nesnimljenih pesama. Sećam se, vodio sam nekoliko svojih pevača kod Tokovića. Dovoljno je bilo da čuje par taktova i da otvoreno kaže - nisi ti za moju pesmu - pričao je Danilo Živković.

Dragan Toković, muzički otac većine ovdašnjih kantautora, preminuo je na današnji dan, 9. juna 2002. godine. Ostao je u senci svojih pesama koje je narod već odavno prihvatio kao svoje.

(Telegraf.rs)