• 0

Skinuto sa trake, sačuvano od zaborava: Radijske priče sa Vitomirom Životićem (PLEJLISTA)

Vitine pesme odišu izvornošću, seoskom idilom i lepotom patrijarhalnog načina života. Livade su, ipak, najomiljenija tema Vitinih pesama

  • 0

"Livada je moja uspomena, dragog čekam njega više nema,

da se vrati gde smo nekad bili, oj livado mi smo te kosili.
Tvoja trava vetrom povijana, zrelo žito leglo je njivama,
kao da su ćilim napravili, oj livado tu smo srećni bili.
Otkos pade stogovi se prave, livade su ostale bez trave,
nema trave više da miriše, oj livado tu nas rastaviše."
(Vitomir Životić - Zoran Obradović)

- "Livada je moja uspomena" je jedna od mojih najslušanijih pesama. Prihvaćena je od najšire publike, a prihvaćena je i od muzičkih urednika sa Radio Beograda kao trajni radio snimak. To je idila seljačka, to je osećaj pripadnosti mom narodu za koga i komponujem - pričao je Vita Životić u emisiji Sabor Studija B, 2. februara 1998.

Vitomir Vita Životić (1925 - 2003) je jedan od klasika naše narodne muzike, legendarni harmonkaš, kompozitor, aranžer i šef jednog od najtraženijih orkestara.

- Moj otac je bio harmonikaš, i ja sam mlad počeo da sviram. Pošto nisam imao mogućnost da se školujem, prihvatio sam se instrumenta. Učio sam kod Ace Krnjevca, Mijinog oca, koji je umro veoma mlad. Nastavio sam sa Mijom Krnjevcem, mojim godinu dana starijim bratom od tetke.

- Svirali smo zajedno na veseljima, svirali smo i na Radio Beogradu prve žive emisije, od oslobođenja pa do 1957. Svirali smo narodna kola, pratili Radmilu Dimić, Vuleta Jevtića, Vuku Šeherović i ostale Carevčeve radio pevače.

- Hvala bogu, imam i mizikalne naslenike. Moj sin Periša svira violinu, njegova supruga Bojana lepo peva, a drugi sin je završio muzičku školu, svira harmoniku i klarinet, odličan je pedagog.

Vitine pesme su prepoznatljive po finoj melodijskoj gradaciji, kao da prate nesusiljen žubor Morave, Mlave i Resave. 60-ih godina prošlog veka Vitin ansambl bio je jedan od najskupljih u bivšoj Jugi.

- U mom kvartetu harmonika je imala prioritet. Dragoslav Janković Ćivra i ja smo svirali harmonike, Miro Stojanović je svirao violinu, a Jova Stanojević saksofon. Ja sam jedan od prvih koji je naturalizovao saksofon i pokazao šta sve može u narodnoj muzici, u mojim pesmama i kolima. Kasnije sam svirao i sa tri harmonike u ansamblu.

Pesme Vite Životića prihvaćene su i od publike i od muzičara kao izvorne, sto posto narodne: "Kišo tiho padaj", "Prva ljubav zaborava nema", "Livada je moja uspomena", "Oj livado, uspomeno stara", "Karanfile, uspomeno stara", "Mlad čobane kad u frulu sviraš", "Gde si pošla sa cvetom u kosi", "Oj ljubavi da te nije bilo", "Ti beše san života mog", "Ti si moja sreća"... I pevači Vitine generacije bili su zatečeni saznanjem da su to novokomponovane, Vitine pesme.

- Moje pesme su bez ikakve reklame ušle u narod. Dovoljno je bilo da se zavrte na lokalnim radio stanicama i da uđu na sva narodna veselja.

Vitine pesme odišu izvornošću, seoskom idilom i lepotom patrijarhalnog načina života. Livade su, ipak, najomiljenija tema Vitinih pesama.

Muzička apoteka, Radijske priče sa Vitomirom Životićem

Foto: Promo, Pixabay

- "Oj livado uspomeno stara" je moja autobiografska pesma. Napisao sam je kad sam se vratio u moju Oreovicu, seo na livadu, baš na mesto naših prvih poljubaca. Kroz glavu mi je prošla i ona narodna: "Gde se zec okotio, tu je došao i da umre".

Svoje najlepše pesme komponovao je u periodu od sredine 60-ih do sredine 70-ih. Vitine pesme snimali su radio pevači, dueti, diskografske zvezde i pevači unikati: Radmila Dimić, Siilvana Armenulić, Aleksandar Stefanović (pevač sa najviše snimljenih Vitinih pesama), Biserka Mišić, Sida Marković, Zoran Nikolić, Zorica Grba, Lena Balaž, Dragan Stanulović, Borivoje Janković...

Milan Babić nije imao prilike da sarađuje sa Vitom Životićem, ali je iskoristio priliku da pozdravi legendarnog maestra putem telefonskog uključenja u emisiju.

- Vita Životić mi je ostao u predivnom sećanju. Nisam ga nikad upoznao, a tako lako sam ga prepoznavao po njegovoj harmonici i njegovim pesmama. Ja sam počinjao u vreme kada je Vita bio na vrhuncu, sve te pesme sam učio, znao, pevao.

- To su pesme koje će ostati da žive i posle nas, to je najveći uspeh svakoga ko se bavi ovim poslom. Slušajući ovu emisiju, pohvaljujem voditelja što nam je priuštio ovakvog gosta u jednom ovako groznom vremenu po pravu narodnu pesmu - zagrmeo je Milan Babać na Studiju B.

Bilo je teško nagovoriti Vitu Životića da dođe u jednu radio emisiju. Niti je voleo da se slika, niti je voleo da priča. Sve je rekao svojim pesmama i kolima.

- Moja diskografska karijera je trajala kratko, ali moje pesme zive mnogo duže i od mene i pevača koji su ih pevali. Komponujem ja i u ovim godinama, ali, kad se promenio muzički ukus, kad se u narodnu nuziku uvukoše neke strane arije, povukao sam se.

Slušaoce emisije Sabor Studija B pozdravio je svojom najnovijom pesmom:

"Ti bi htela da je srce moje prema svakom kao hladna stena,
da sem tebe i ljubavi tvoje ni za jednu više mesta nema.
Šta ja mogu kad me uvek prate samo lepe žene,
kako da ostanem miran, da ih gledam, a ne diram."

(Goran Milošević)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima