• 0

Mišula Petrović (1946 - 2013): Pesme i priče čačanskog "Bećara"

Ovaj okorelli narodnjak i narodski čovek iz Parmenca kod Čačka, rano je propevao i zasvirao harmoniku

  • 0

"Ruko moja, duža od rukava, mnogo li si cura milovala,

nema sobe, nema ni vajata, gde ja nisam zakuco na vrata.
Šta će selo kad nestane mene, ko će onda milovati žene,
šta će selo kad nestane mene, o kome će da pričaju žene.
Svud je kiša pod prozorom suvo, gde sam mlađan opanke izuv'o,
soba mala, a zidovi 'ladni, kako ćemo prenoćiti jadni.
Došao sam da ti ljubim lice, da te vidim moja komšinice,
ne ljuti se slatko moje lane, isprati me kad zora osvane."
(narodna - obrada Dragan Aleksić)

Ovo je najskuplja pesma iz opusa Milojka Mišule Petrovića, jednog od legendarnih čačanskih "Bećara".

- 1970. godine u Čačku se održavao festival "Sedam naših dana". U okviru festivala jedan dan je bio posvećen mladim nadama. Prijavio sam se i pobedio sa pesmom Časlava Đokovića "Ne mogu bez tebe, ne mogu sa tobom". Kad je trebalo da snimim pesmu, komisiji se nije svidelo moje pevanje, pa je pesmu snimio moj prijatelj i zemljak Miroslav Radovanović. Miro je postao pevačka zvezda, a ja sam otišao u "Bećare" - pričao je Mišula u mojim radio emisijama.

Ovaj okorelli narodnjak i narodski čovek iz Parmenca kod Čačka, rano je propevao i zasvirao harmoniku. Vanredno vredan, inteligentan, preduzimljiv i druželjubiv, stekao je za života mali milion prijatelja.

- Upijao sam zanat u "Raspevanoj Šumadiji", putujućoj družini Obrena Pjevovića. Tada sam shvatio koliki je značaj organizacije i kolektivnog duha na koncertima, ali i na svadbama i vašarima. U tom ambijentu stvoren je i ansambl "Bećari". Uveseljaval smo podizanje rogova, komišanje, babine, rođendane, slave, ispraćaje, svirali svadbe i vašare, organizovali koncerte u zemlji i inostranstvu. Prema nezvaničnoj evidenciji, "Bećari" su opslužili jedno tri miliona ljudi, od kojih je barem dva miliona bilo u pijanom stanju.

- Svi članovi ansambla bili su pevači i svirači: Stanimir Stojanović, poznat kao "Cane Mušo", šef ansambla, Janićije Dramićanin "Janjo", Dragan Čakarević "Čakara", Živko Savić "Poštar". Bećari su negovali višeglasno pevanje. Posebno je bilo atraktivno kada svaki član zapeva po jednu strofu. Svaku svadbu smo pripremali kao diplomski ispit: sakupljali smo podatke o kumu, starojku, prijateljima, komšijama. I pre nego što krenu porudžbine, mi smo kroz dijaloge i prozivke otvarali goste.

Pevao je i svirao hiljade pesama, a snimio tek 7 singlica sa 14 pesama: "Šta će selo kad nestane mene", "Oženjeni cure ljube", "Mladost što propusti, starost će da plaća", "Kažite joj da ne čeka", "Zagonetna ženo", "Tužna je ova reka", "U tebi živi budućnost moja", "Nigde nema prijatelja", "Probudi se, pogledaj me", "Odlaganja više nema", "Usatj mila, ide ašiklija", "Samoća je teška", Vrati mi se, udvoje smo jači".

Ubedljivo najslušanija Mišulina pesma je "Šta će selo kad nestane mene", stari šumadiuski bećarac, pesma za razbibrigu, i uz tamburu i uz harmoniku. Spevali je Valjevci, isluženi na Solunskom frontu, pre više od sto godina. Posle prvog svetskog rata zapljusnula je valjevske kafane, naročito kod "Pere Lažova" u Divcima. Snimali je i pre Mišule (dueti Rade Mitrović i Mića Jovanović, Dragan i Mile Ilić "Kamion", snimio i Zvonko Bogdan sa tamburašima), ali u narodu je najviše zaživela Mišulina verzija iz 1980. uz obradu Dragana Aleksića.

- To je jedna od prvih pesama koja mi je napunila džepove kao pevaču početniku u mom rodnom Parmencu. Lako se pamti, nikog ne vređa, a zgodna za dopunjavanje i improvizaciju. Kako sam sazrevao, tako sam je i dogradivao sa mojim "Bećarima". To je prva pesma koju sam naučio, a poslednja koju sam snimio, tek na mojoj zadnjoj ploči sa majstorom Draganom Aleksićem iz Mrčajevaca.

- "Šta će selo kad nestane mene" ima samo jednu manu - mnogo je kratka, pa publici uvek fali još. Mojim "Bećarima" dosađivalo da vrtimo uvek isti tekst, pa smo na istu melodiju pevali desetine drugih pesama. Pevali smo i provokativniju varijantu: "Pitaju me gde ću sa nogama, na ramena k'o i svaka žena".

Mišula je jedan od prvih na ovim prostorima pokrenuo privatnu diskografsku kuću "Zvuci Galaksije", a zatim i TV "Galaksija. 32" iz Čačka. Mišula je prvi vlasnik televizije koji je ekranizovao moju radio emisiju Muzička apoteka. Znao je u gluvo doba noći da me probudi zhog neke lepe pesme. Jedan je od prvih vlasnika medija koji je prenosio Sabor trubača u Guči.

Žureći da montira najavu Sabora, nastardao je pre osam godina, 2. jula 2013, u saobraćajnoj nesreći kod Mladenovca.

(Telegraf.rs)

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima