Upoznajte najumilniju pevačicu Šumadije: Bogumila Mila Jeremić Jovanović

"Nekad sam se igrala sa tobom i plela ti šeširić od trave,

Preporučujemo

imao si osmeh ko proleće, oči divne kao nebo plave.

Drhtalo je srce i duša gorela, da ti kaže volim nikad nije smela.

Najlepši si dečak tada bio, ko pupoljak u cvetnome maju,

ja sam htela, ali nisam smela da rascvetaš u mom zagrljaju.

Leto prođe i detinjstvo moje, nisam mala kao što sam bila,

kad bi opet mogo da se vratiš, rekla bih ti tajnu što sam krila."

(Danilo Mišković - Atanasije Savić)

- "Nekad sam se igrala sa tobom" je moja lična karta, pesma koja se 70-ih nije skidala sa top lista i programa najslušanijih radio stanica. I tekstom i melodijom podseća na naše najlepše izvorne pesme, tako je i primljena na Radio Beogradu. Pošto tada nisam imala ime, a imala hit, koleginice su pevale moju pesmu i mislile da je izvorna, ne znajući ko je to snimio - priča za Muzičku apoteku Bogumila Mila Jeremić Jovanović.

Za početak ima bogomdano ime i bogu mio glas, ime koje pravi razliku, jedina Bogumila u narodnoj muzici. Ova rođena Moravka, iz Bošnjana kraj Varvarina, imala se na koga umetnuti.

- Moji preci, i sa mamine i sa tatine strane, ili su pevali ili su svirali. Kao mlado drvo, na koje se kalem najbolje primi, upijala sam sve što sam čula i nesvesno krenula u pevače. Prvo sam naučila sevdalinke koje sam čula od oca i brata od ujaka. Umesto da pevam neke lake pesmice, ja sam počela sa "Sarajevo, divno mesto", "Sini, sini, sjaj meseče", "Stara staza". Pevala sam stalno: od kuće do škole, od škole do kuće, ne razmišljajući da jednog dana odem u pevače.

- Posle Gimnazije u Varvarinu upisala sam Pravni fakultet u Nišu. Bila sam dobar student, polagala ispite, ali muzika je prevagnula na svoju stranu. Moj brat od tetke, poznati muzičar iz našeg kraja Danilo Mišković, zapazio je moj talenat i predložio mi da snimim ploču. Prvenac se pojavio 1972. u produkciji "Šumadija" iz Batočine sa vodećom pesmom "Reko ti sve znaš" na stihove Atanasija Savića.

Na takmičenju za Prvi glas Pomoravlja 1969. godine Mila Jeremić osvaja prvo mesto. Sedamnaestogodišnja devojčica ni slutila nije kuda će je sve to odvesti. Počelo je pravo otimanje i kompozitora i muzičkih urednika o prelepu devojku najumilnijeg glasa.

- Dobila sam priliku da snimam za Radio Beograd uz korepeticiju Branka Belobrka. Tada sam se prvi put pojavila na velikoj televiziji, snimala i neke od meni najdražih pesama: "Ječam žela", "Sinoć kad je pao mrak", "Zvoni zvonce"...

Mila Jeremić Jovanović, Foto: Promo

Svojim retko umilnim glasom i sentišima obeležila je sedamdesete godine prošlog veka sa dvadesetak pesama na desetak singlica: "Nekad sam se igrala sa tobom", "Ti se smiri srce moje", "U laži su kratke noge", "Želela sam tvoje suze", "Nemirni dečače", "Šušti svelo lišće", "Moram da te zaboravim", "Ti si meni onaj pravi", "Nemoj da se pozdravljamo" (presnimio Rifat Tepić), "Zašto sam te zavolela", "Ne nadaj se, ne vraćaj se", "Nisam krva ja", "Vrati mi proleće", "Tu na mestu zagrljaja", "Živela sam za tu ljubav", "Bio si moja jedina ljubav", "Ne počinje svet sa tobom"... Za poseban doprinos očuvanju prave narodne muzike titulisana je majstorskim pismom i drugim vrednim nagradama na "Čaši vode sa izvora", "Moravskim biserima" i drugim manifestacijama.

- Skoro sve što sam snimila, snimila sam za PGP RTB. Skoro sve pesme koje sam snimila, komponovali su moji bližnji: moj muž, svekar i brat od tetke. Što kažu - sve pare u jednu kuću. Imala sam i tu čast da snimim ploču sa majkom naše harmonike i narodne muzike Radojkom Živković i da na "Hit paradi" 1975. nastupim sa pesmom "Zašto sam te zavolela".

- Ja sam žrtvovala karijeru sudije i opredelila se za muziku. Možda je presudno bilo i to što sam se udala za Dragana Jovanovića, harmonikaša i kompozitora, sina čuvenog Živomira Jovanovića "Žome" iz Jagodine. Iako mi je muž komponovao većinu pesama, birala sam pesme po mom ukusu, volela sam te poetske tekstove Atanasija Savića, ne vodeći računa o tome da li će biti komercijalne.

Po svom načinu interpretacije, po jedinstvenom milovanju pesme, Mila Jovanović je stilski najbliža Kseniji Cicvarić. Problem je, kaže, što u 21. veku ne vidi nešto slično - umilno, a pravo narodnjačko.

- Ksenija i jeste moj devojački uzor. Pevala sam sve njene pesme, i "Sejdefu", i "Veselicu", "Milicu". Trudila sam se tada i da je imitiram, a danas vidim koliko je bolja od svih nas. Čini mi se da sam zadržala te Ksenijine filigrantske ukrase, i tu iskrenu emociju koju pokušavam da prenesem na publiku. Možda je i to razllog što za pola veka karijere ne pamtim nijednu neprijatnost. Svesna sam da sam na estradi mogla mnogo više, ali to je cena što nisam celu sebe dala muzici. Ostavila sam nešto i za decu i porodicu.

- Svako vreme ima svoju muziku, a ovu današnju ja očigledno ne razumem. Ono što se danas predstavlja kao folk je, u stvari, čist pop. U tu mešavinu svega i svačega, u te uvozne arije, ja se ne mešam. Ostala sam verna sebi, svom stilu, svojoj publici. Obišla sam dobar deo sveta, pevala od Makedonije do Slovenije, po klubovima naših ljudi širom svetta. Imam sina koji nastavlja muzičku tradiciju, ćerku, unučad. Imam i lepu prošlost koju čuvam za sumorne dane.

(Goran Milošević)