83. rođendan Bata Kande: Kako je nastalo "Najciganskije vašarsko kolo" (PLEJLISTA)

"Šta će mi novac, šta će mi bogatstvo, kad sreće nemam,

u srcu svome nosim jad i bol.

Bolujem, tugujem, sreći se nadam, sam u samoći lečeći jad.

Bolujem, tugujem, uz ovu pesmu, u čet'ri zida prijatelju moj.

Život je lep, život je ružan, kako za koga, a ja sam tužan.

Najteži bol je ljudska patnja, kad nekog želiš, kada ga ljubiš,

nežnošću i dušom iskrenom.

Žiivot donosi i odnosi dane, mila moja majko, ostadoh bez sreće, bez ikog jedinog. Šta će mi novac, šta će mi bogatstvo, kad zdravlja nemam. U srcu svome nosim jad i bol."

(Vladeta R. Kandić)

- Ovu pesmu sam snimio kao vodeću na mom singlu iz 1969. Ispevao sam, u stvari, svoju nesreću sa levom rukom, pesmi dao naziv "Život je lep, život je ružan", i stavio na "A" stranu moje ploče. Međutim, kad je Kvaka čuo tu pesmu, zamolio me da mu dam da je presnimi. Bila mi je čast da mi Kvale snimi pesmu, da je na svoj način otkuka. Kvale se više puta ženio, a ja sam mu svirao drugu svadbu. Naravno, kod Kvake je bolje prošla nego kod mene, a kod mene je bolje prošlo kolo sa "B" strane "Najciganskije vašarsko kolo" - priča Vladeta R. Kandić, legendarni Bata Kanda.

Vladeta R. Kandić je rođeni Beograđanin, potomak šumadijskog opanka i romskog derta.

- U meni su i šumadijski i romski geni. Moji Kandići su iz Opornice kod Kragujevca. Otac Šumadinac, majka Obrenovčanka, a ja rođen u Beogradu. Kad je bilo bombardovanje, izbegli smo kod bake u Obrenovac, u tu čuvenu Muzičku koloniju, stecište muzikalnih Roma, "Rumuna" i "Gurbeta". Prava senzacija za mene bio je čuveni vašar u Obrenovcu. Tamo gde je najveća gužva, tu se igralo najveće kolo. Svira čuveni Ica violinista, svira na telefonskim žicama, samo skine onaj izolir! Kolo ne prestaje dan i noć, a Ica ne ponovi istu muzičku frazu, svira neki džez ciganski. Kontrabasista svira na instrumentu koji nema poleđinu, u kome leži kvočka sa pilićima.

- Tu radost života, te Cigančiće bose i slinave, tu sirotinju koja se raduje i veseli životu, tu sliku mog detinjstva, opevao sam u mom "Najciganskijem vašarskom kolu". To je, uistinu, jedno ambijentalno kolo koje je upalilo celu Jugu, prihvatili ga i kolege muzikanti i znameniti ljudi. To kolo je preplavilo i Jugu i rasejanje, vrtelo se i na bugarskim i rumunskim stanicama, prihvatili ga koreografi širom sveta.

Bata Kanda, Foto: Promo

Bata Kandino "Najciganskije vašarsko kolo" pobedilo je na top listama i najveće pevačke hitove tog doba.

- Za "Najciganskije vašarsko kolo" vezuju me prelepe uspomene. Snimio sam ga sa najboljim snimateljem Acom Radojičićem na ratnoj tehnici studija "Avala filma". Jedan mikrofon na šesnaest članova orkestra, i sve uživo.

"Najciganskije vašarsko kolo" je pečat Bata Kandine diskografske karijere koja traje od 1958. godine i prvih snimljenih kola.

- Ja sam surovi profesionalac, fanatizovani entuzijasta, preko 70 godina sviram harmoniku. Mogao sam da sviram i još više i još bolje, ali, pesma se u našem narodu mnogo više vrednuje od kola. Uostalom, i Tozovac, i Novica, i Kvaka, i Duško Petrović, i Milanče, i Žića Kojić - sve su to vrhunski harmonikaši koji iz istih razloga kao i ja postadoše pevači. Doduše, ja pevam i kad sviram kolo.

(Goran Milošević)