• 1

Sećanje na Cuneta: Gospodstvo nije na prodaju

, Telegraf

Manirima i elokvencijom, Cune je samog sebe vinuo u elitu, u najuži krug repezenata visoke kulture jugoslovenskih naroda i narodnosti

  • 1

Iako ga bije glas da nije komercijalan pevač i da je snimio tek "dva, tri hita", Cune Gojković je još za života ušao u legendu. Činjenice su neumoljive: sa sedam godina je zapevao na Kolarcu, svojim apsolutnim sluhom i pažljivim izborom pesama suvereno je vladao repertoarom od nekoliko hiljada pesama sa svih meridijana (sve što čuje mogao je da ponovi), snimio je oko hiljadu pesama, dostigao najviše domete hotelskog i radijskog pevanja, plenio gospodstvom.

- Moj otac, inače Sremac poreklom, a brica po profesiji, izgleda da je preneo na mene tu urednost i pedantnost. Zamislite neurednog bricu koji treba da uredi mušteriju. Jednostavno, to poštovanje prema svakom čoveku poneo sam iz kuće i mislim da nije čudo što sam toliko pevao pred Titom. Bije me glas da sam čovek režima, a mene je, u stvari, odabrao protokol da na najbolji način reprezentujem našu muziku - pričao je legendarni Cune (1932 - 2017).

- Ako nam je u goste dolazio meksički predsednik, ja sam bio tu da otpevam nekoliko meksikanskih pesama. Ako dođe neki lider iz arapskog sveta, skidao sam arapske pesme, ako dođe rumunski ili mađarski lider, to sam pevao kao na maternjem. Na prvoj konferenciji nesvrstanih 1961. našao sam se u krugu pedesetak svetskih lidera. Posle zvaničnog dela programa bio sam u prlilici da neobavaezno proćaskam sa Titom. Interesovao se za probleme pevača, pitao se kako ja to tako lako pevam i da li sam školovao glas. Kad sam odgovorio Titu da nisam školovao glas i da ne čitam note, spontano je dodao: "Znači, to vam je bog dao!"

Manirima i elokvencijom, Cune je samog sebe vinuo u elitu, u najuži krug repezenata visoke kulture jugoslovenskih naroda i narodnosti.

- Svako će za svoju generaciju reći da je uspela, da je došla do nekog maksimuma, da je bolja od onih posle nje, i da sve ove nove generacije nose sa sobom nešto destruktivno. Ja se ne slažem da je vreme dobrih pesama i dobrih pevača nepovratno prošlo. Omladina prepozna, kad-tad, prave vrednosti starijih generacija. Da ne širimo dalje priču, uzmimo primer "Bitlsa" i Tome Zdravkovića. Njihova muzika se smatra klasikom, i to mi je posebno drago.

I kad je narodna muzika ušla u ludilo "200 na sat", Cune Gojković je pružao podršku mladim kolegama koje lepo pevaju, nepopravljivo verujući u kvalitet svake generacije.

- Meni je jasno da danas svako može da snimi ploču. Ali, i u tako širokoj ponudi ostaće ono što vredi. S druge strane, bilo bi vrlo ružno da se krug pevača svede sa nekoliko imena koji prezentuju folk kulturu i da nema mogućnosti izbora. Mislim da je nestalo neospornih muzičkih autoriteta, koji su možda bili i "žandari umetnosti", ali su bili ljudi od velikog znanja i ukusa (Carevac, Milanović, Belobrk, Karaklajjić). Radio Beograd je bio institucija, pravi bauk, filter za etar. Morali ste da imate, ako ne naobrazbu, a ono barem muzičku kulturu.

- Nikad neću zaboraviti napisani proglas Žarka Milanovića o tome kako pevači treba da budu obučeni. Niste smeli bez kravate da uđete u Radio, niste smeli da imate čudne kombinacije boja, niste smeli da pravite nikakve eksperimenete na račun vašeg poimanja slobode oblačenja. Morali ste biti klasično obučeni: ako je braon odelo, onda su i braon cipele, inače bi vam vrlo zamerili, od portira do direktora radija. Čuo sam jednom od Tita: "Da nisam predsednik bio bih kelner - uvek bih nosio crno, elegantno odelo".

S obzirom na repuraciju režimskog pevača, Cune Gojković se lako uklapao u veštačke paritete muzičkog "bratstva i jedinstva".

- Odmah posle oslobođenja počinjalo se obavezno - bilo na Kolarcu bilo u mesnoj zajednici - partizanskim pesmama. Onda su usledile pesme u slavu "radničke klase". Onda bi išle dalmatinske, makedonske, bosanske, šumadijske, zagorske... Naravno, pamtim i ideološke zabrane. Na radiju je bila zabranjena pesma "Zakleću se ja pred bogom da te nisam ljubio". Prosto, bog nije smeo tako javno da se pomene.

- Nešto je prepuštnao i bontonu svakog od nas. Ako u višenacionalnoj sredini otpevate turu srpskih patriotskih pesama ("Oj, vojvodo Sinđeliću", "Ko to kaže Srbija je mala", "Srpska se truba s Kosova čuje"), vi, očigledno, ne nosite nikakvu pozitivnu poruku. Ali, ako bilo koju od ovih pesama otpevate u jugoslovenskoj konstelaciji - kad i Hrvat pominje Hrvatsku, Makedonac Makedoniju, Bosanac Bosnu - niko vam neće zameriti.

Predrag Cune Gojković preminuo je pre četiri godine, 21. jula 2017.

(Telegraf.rs)

Podelite vest:

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • persa

    Takav se vise ne radja. Gospodin . Pocivaj u miru, legendo.

    5
    0

    Podelite komentar

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima