Sećanje na Branu Markovića (1936 - 2020): "Moj život je sada ruševina stara"

Foto: Promo

"Ona koju volim nije više tu, čežnja je u duši i u srcu mom,

Preporučujemo

zato sada stalno ja mislim na nju i na srećne dane što provodim s njom.

Moj život je sada ruševina stara, ona mi je odnela srce iz nedara.

Prazno mesto njeno, prazan svaki kut, pusta svaka staza, livada i lug,

zbog nje moje srce drhti kao prut, od kada je nema tuga mi je drug.

Pogled oka njenog tražim svaki dan, slatke tople usne sanjam svaku noć,

a kad zora svane i kad prođe dan, tužno srce pita da l' će ikad doć."

(Danilo Mišković - Panta Radivojević)

Ova pesma liči na mali milion klasičnih srceparajućih narodnjaka. Reklo bi se, onako na prvu, ništa naročito. Volelo se dvoje, pa se više ne vole. Ali, ima nešto što ovu pesmu prodade i učini besmrtnom - to je stih koji je izvučen kao naslov pesme: "Moj život je ruševina stara". Sve drugo je - drugo: divna nežureća melodija i svirka maestra Danila Miškovića, tekst Pante Radivojevića (pisca večitih hitova "Ljubav mi srce mori", "Sliku tvoji ljubim", "Prolazi jesen, na pragu je zima"), frula Pavla Stanojevića i pevanje Brane Markovića.

Naravno, pitaćete, ko je taj Brana Marković?

- Rođen sam 1936. u selu Pardik kod Ražnja, gde i danas živim. Izučio sam za stolara, radio u građevini i, onako uzgred, pevušio i svirao frulu. Odmarao sam od fizikalisanja tako što sam slušao narodnjake, i to one sa bandere. Hvatao sam Radio Sarajevo, Beograd i Niš. Nije bilo emisije narodne muzike koju sam propustio, niti narodne pesme koju nisam naučio - pričao je Brana Marković za Muzičku apoteku.

- Počeo sam i da pevam sa našim lokalnim harmonikašima, na golo i suvo, bez ozvučenja. Dvadeset godina sam vukao kontrabas i pevao, a vremenom sam formirao i svoj orkestar za svadbe, vašare i ispraćaje. Pevao sam skupe svadbe oko Paraćina, Negotina i Beograda. A tek Slanci, Mirijevo, Žarkovo, Veliki i Mali Mokri Lug, Begaljica, Kaluđerica - sve su to tada bila sela oko Beograda koje sam držao punih pet godina. Pamtim i dane kad sam pevao svadbe za 500 gostiju, bez mikrofona. Zaradio sam vellke pare, a snimanje ploča me nije zanimalo.

Prvu ploču sa četiri pesme Braće Antonijević snima 1970. u studiju u Prištini i izdaje za Beograddisk. Bili su to pesmičci bez ikakve težine i odjeka. Na svoju drugu ploču i pesmu svog života čekao je sve do 1976.

- Prva ploča me razočarala, platio sam je k'o "Svetog Petra kajganu", a nigde se čula nije. To me razočaralo, pa nisam snimao šest godina. A onda me pozvao moj harmonikaš i kompozitor Danilo Mišković da na jednom snimanju pevam drugi glas njegovom pevaču Radiši Milojeviću. Snimanje je trebalo da se obavi u jednom studiju u tapaciranoj sali opštine u Kragujevcu. Pošto glavni pevač nije došao, Danilo mi je ponudio da ja snimim pesmu "Moj život je ruševina stara" koju sam uveliko pevao na tezgama.

- Iste godine je i Bora Spužić Kvaka snimao pesmu "Život piše romane" kod mog kompozitora Danila Miškovića. Kad je Kvaka čuo pesmu "Moj život je ruševina stara", ponudio mi je velike pare da bih odustao od snimanja. Nisam hteo da odustanem ni za kakve pare. Otpevao sam je kako je meni leglo i posrećilo mi se.

Brana Marković je svojim prodornim i reskim glasom zaparao srca miliona. "Ruševinu" je otpevao visoko, dikcijski i intonativno stabilno, doneo je autentično, a ploču nije prodao ni u srebrnom tiražu. Pesma se zavrtela, ušla u šatre i kafane, neizbežne pozdrave, želje i čestitke na radio stanicama. I kad je pesma bila najpopularnija, Brana je ostao ono što je bio - dobar, a anoniman pevač. S druge strane, i oni koji se ne bave pevanjem primetiše: pa ovo bi bio hit i da sam je ja snimio. Pesmu je presnimio (a ko bi drugi) Dragan Pantić Smederevac.

- Kad je Smederevac presnimio tu pesmu, za mene su se zainteresovali i oni koji me nikad nisu slušali. Saznali ljudi da postoji i originalna verzija te pesme, pa me kolege još više cene posle Smederevčeve obrade.

- Nisam jurio popularnost već proklete pare. Sirotinji nikad dosta. Išlo mi dobro na tezgama, tako da me estrada nije zanimala. Ostao sam vezan za kuću i porodično imanje. Imao sam i fizički hendikep - rano sam ostao skoro potpuno slep na desno oko. Ni crkvena voda nije mi pomogla. Postepeno sam se udaljio i od crkve i od ljudi, ali sam naučio za sva vremena: ljudi sa vidljivim manama manje su opasni od onih sa nevidljivim.

Diskografska karijera Brane Markovića trajala je od 1970. do 1979. i stala je na četiri singla. U svom opusu od deset snimljenih pesama ima jedan večiti hit i još dve-tri slušane pesme: "Pogađam se sa životom", "Nalazim se na raskršću sreće".

- Muzika mi je donela pare, a pare su mi odnele sina jedinca. Ostale su mi unuke i praunučad kao jedina uteha. Živim kao izdrman auto, radi mi još samo motor.

Branislav Brana Marković preminuo je pre godinu dana, 4. septembra 2020.

(Telegraf.rs)