Sećanje na čačanske Palilulce: "Još jednu noć, još jednu čašu"

Foto: Promo

"Zajedno smo sinoć pili vina, pili smo ga iz srebrne čaše,

Preporučujemo

nad Savom beše divna mesečina, po njoj bele lađe zaplivaše.

Još jednu noć, još jednu čašu,

još nam jednom sviraj, sviraj tamburašu.

Dok je krčmar točio nam vina, gledale me oči tvoje sjajne,

na maloj adi beše mesečina, oči sjajne, spazih vaše tajne.

A kada smo ispraznili čaše, malim čamcem krenusmo sa ade,

rekom s nama plove senke naše, samo reka naše tajne znade."

(Predrag Vuković Vukas)

"Još jednu noć, još jednu čašu" napisao je i komponovao Predrag Vuković Vukas pre pola veka. Pesma je ušla u Skadarliju i sve otmene kafane, snimali je i ansambl "Lole" i Nada Topčagić. Ipak, prvu verziju ove pesme snimili su čačanski "Palilulci".

I Čačak ima svoje Palilule (deo grada od centra prema zapadu, Borčevom stadionu i Moravi), imao je i svoje "Palilulce". Ako biste došli da tražite nekog "Palilulca", bilo je dovoljno da kažete njegovo ime ili nadimak, svako bi vas uputio na pravu adresu.

- Sve je počelo tako što smo nabavljali primove i gitare, vežbali i zabavljli društvo po parkovima, na Moravi, ulici, sviarali serenade devojkama. Jedan od naših prvih tamburaša bio je Vujo Vujović koji je brzo napustio Čačak i otišao u Beograd na mesto sekretara "Skadarlije". Vujo je bio izvanredan bas primaš i u Palilulama ga je nasledio Boban Minić. Kasnije se pojavilo još nekoliko vrhunskih gitarista: Aco Bjelica, Predrag Vuković Vukas, Boban Azanjac, Dule Cvetković, Dragan Đelošević - pričao je Čedomir Borisavljević Keda, jedan od četvorke najpoznatijih "Palilulaca" .

- Smenjivale su se postave, pravljene su razne kombinacije među gitaristima, ali je muzika ostajala ista. Svirali smo romanse, stare gradske i latino pesme. Ovaj način muziciranja trajao je dugo vremena i do duboko u noć. Mi smo bili takav sastav koji je sve što zaradi, a možda i više, ostavljao u kafani sa svojim prijateljima.

Prvo zvanično priznanje "Palilulci" su dobili učešćem i pobedom na muzičkom takmičenju "Mikrofon je vaš" sa pesmom "Anastazija". Kad je u Čačku počeo da radi "Lovački dom" i "Palilulci" su dobili stalni angažman. Boban Minić, Aco Bjelica i Keda sviraju na uvce, bez ozvučenja, baš kao u beogradskoj Skadarliji.

- Muzika koju smo svirali i pevali zahtevala je i malo alkohola, a ponekad i više, za onoga ko je bio zaljubljen. Tako smo se srodili sa gostima, da smo znali pesmu svakog slušaoca. Svaka naručena pesma morala je da ima svoje mesto u toku izvođenja. Da bi proširili repertoar, odlazili smo da slušamo banatske tamburaše.

- Pevali smo serenade, svakoj ženi to godi. Upali se svetlo i baci maramica kroz prozor, u znak pažnje. To je nešto lepo, toplo, otmeno. Nije veliko, ali život čine male stvari.

"Palilulci" su krajem 60-ih dobili jedno veliko pojačanje - inženjera Predraga Vukovića Vukasa, bas primaša, a kasnije jednog od najvećih pesnika i kompozitora narodne muzike. 1973. pojavila se i singl ploča ansambla "Palilulci" sa pesmama "Još jednu noć, još jednu čašu" i "Napravio Jova kola bez točkova".

- Došla sam kod sestre u Čačak, šetali smo korzom. Sestra je htela posle šetnje da me upozna sa Vukasom, koji je sa ostalim momcima kibicovao sa strane. Nisam znala ko je Vukas, otišli smo da spavamo, a u ponoć neko zvoni na vrata. Izađu zet i sestra i vide Vukasa pod prozorom. Došao da me prosi već posle prvog viđenja na korzu. Uopšte me nije pitao da li hoću da se udam. Samo mi je rekao: "Takvu devojku sam čekao celog života, ti si ta" - priča Slavica Vuković, Vukasova supruga.

Ženi svog života Vukas je posvetio svoj prvi megahit "Ti si žena mog života" koji je zakovao Miroslav Radovanović. Odsvirali su "Palilulci" još nekoliko veoma slušanih Vukasovih pesama na pločama Miroslava Radovanovića i Dobrivoja Topalovića: "Ne igraj se, ne muči mi dušu", "Prolaznica", "Daj mi sliku tvoju", "Uplakana ruža", "Na belom papiru".