74. rođendan Andrije Ojdanića: Kompozitorski uspesi suvonjavog "Erčića"

Foto: Promo

"Ljubio sam Zlatiborke mlade, prošao sam brda i doline,

al' nijedna ne beše mi draga kao lepa Bosanka kraj Drine.

Volim majko Bosanku kraj Drine lepšu nego sunce kada sine,

zaboravim Zlatibor i ime kad me ljubi Bosanka kraj Drine.

Nežno ruke miluju mi kosu, pogled mi se odmara na stasu,

najlepša je kraj Drine kad šeta pa se njiše k'o žito u klasu.

Duga kosa k'o talasi Drine, nežne ruke k'o jasmin u cvetu,

u srcu je i u duši nosim, ona mi je sve na ovom svetu."

(Andrija Era Ojdanić)

Ovo je jedna od desetak kantautorskih pesama iz opusa Ere Ojdanića. Pevušeći i svirajući na harmonici, popularni Era nije ni primetio kad je počeo da piše i komponuje pesmice.

- I ta pesma, kao i mnoge druge, rođena je sredinom sedamdesetih kada sam najviše radio i crnčio, voleo i patio. Doca, Barajevac i Buca (moji muzički roditelji) prozvaše me "Erčić". Bio sam mršav i džigljav, a uporan i vredan, sačuvaj Bože - kaže Era.

Svadbe, kafane i žene ispile su mlađanog "Erčića". Na omotima svojih prvih ploča izgledao je kao da mesec dana nije jeo, kao da je pobegao iz logora.

- Ovo je samo moja majka Radina mogla da voli. Snimao sam po dve, tri singlice godišnje, živeo za svaku pesmu, ustajao i legao vežbajući po dve pesme za singlicu. A tek koliko su me ispile svadbe, koliko su me pojele žene, bolje i da ne pričam.

- Kad pogledam sve te moje ploče, vidim koliko sam vremena potrošio za nešto čime će se ponositi i moji čukun-unuci. Mojih pola veka sviranja, pevanja i komponovanja našlo se na svim tim singlicama i albumima. Hvala Muzičkoj apoteci što me podseća da sam nekad bio i ozbiljan umetnik.

Muzička apoteka, 74. rođendan Andrije Ojdanića, Foto: Promo

Od 1974, od svoje druge singlice, Era je počeo i da komponuje za sebe i svoje kolege: "Oprosti mi zbog neverstva", "Zašto draga, zašto tako", "Šta je čovek bez voljene žene", "Saloma, boginjo ljubavi", "Ljubila me Srbijanka", "Ti si tako htela", "Sviraj sviraj frulo", "Eto mene posle radne smene", "Volim majko Bosanku kraj Drine", "Ti si moja šljiva ranka", "Mala moja vodo iz bokala"...

- Imao sam sreću da upoznam i da se družim sa Radetom Vučkovićem, Mirjanom Bukovčić Trišić, Ruždijom Krupom, Miodragom i Mirjanom Ilić i drugim velikim tekstopiscima i pesnicima. Kad takve poete nešto napišu, nije teško otpevušiti neku pesmicu i napraviti melodiju. Dešavalo mi se da pravo iz kafane ili svadbe uđem sa svojom ekipom u studio, iskomponujem pesmicu, a onda na snimanju odjedno i pevam i sviram harmoniku.

- Na velikom broju mojih pesama i ploča svirao je i Branimir Đokić sa svojim ansamblom. Zajedno smo počinjali, i danas se obično slažemo i nastupamo, utopile se naše fajterske energije. Brana i ja volimo da izgorimo na sceni.

Komponovao je Era i nekoliko veoma skupih pesama za svoje kolege: "Kad svatovi jabuku obore", "Moramo se suzom oprostiti" (Dušan Panić), "Mog prstena više nema", "Nek buklija našu sreću nosi" (Dragan Stepanović).

- Žalosno je što više nemamo gde da čujemo sve te moje siročiće. Nema više Muzičke apoteke na radiju, Beograd je očišćen od ćirilice. A krajem prošlog i početkom ovog veka sa uživanjem sam slušao Muzičku apoteku, naročito u autu. Onako pospan i umoran vraćao sam se u život uz te prelepe pesme.

- Nedostaju mi i te moje siglice i albumi. Moja majka ih je čuvala u posebnom sanduku, pod ključem. Ali, ja pođem na emisiju ili kod nekih ispisnika, pa uzmem poneku od majke. I ostadoh tako bez mojih ploča.

Ero, srećan ti rođendan!

(Goran Milošević)