Komponuje, piše, peva, glumi, igra Deda Mraza: Sve ludorije Borisa Maćešića

Foto: Promo

"Na obali sjedim na kamenu i dozivam Bosanku malenu,

Preporučujemo

kreni curo bosa preko Une, pa neka te cijela Bosna kune.

Zapamtićes moga ćaće sina i poljubac mladog Ličanina.

Na obali neće biti mraka, ne plaši se svojega koraka,

već požuri pređi preko Une, pa neka te cijela Bosna kune.

Čekaću te pa makar do zore, jer ti ćeš mi ukrasiti dvore,

zato pođi meni preko Une, pa neka te cijela Bosna kune."

(Dragan Aleksandrić - Sofija Maćešić)

- To je pesma sa moje prve singlice iz 1979. Dve pesme sam snimio za deset minuta i verovatno postavio rekord svih vremena. To mi je priznao i legendarni tonski snimatelj Aca Radojićić. Pesmom "Zapamtićeš moga ćaće sina" otvorio sam eru krajiško-ličkih pesama, toliko aktuelnih u 21. veku - kaže multimedijalni umetnik Boris Maćešić.

Svevišnji je obdario Borisa brojnim talentima: komponuje, piše stihove, producira, glumi, imitira, igra Deda Mraza. Pesnički gen je nasledio od majke Sofije, ponosne partizanke čuvene Šeste ličke, koja je napisala Tozovcu onu antologijsku "Ovamo Cigani".

- Ja sam dete iz mešovitog braka, mama mi je bila žensko, a tata muško. Otac me je "zlostavljao" terajući me da sviram harmoniku i budem najmlađi komunista. Upisao me i u muzičku školu, učio sam note i solo pevanje. Ubrzo sam shvatio: dok ja ispišem note, pobegne mi melodija.

- Iako me otac terao da budem narodnjak, ja sam u duši zabavnjak. 1972. pobedio sam na takmičenju mladih pevača "Muzička pozivnica Jugoslavije". Ko zna šta bih postigao u zabavnoj muzici da me ne prevari pesma "Jutros mi je ruža procvetala". Jedan muškarac je u kafani pevao tu tipično žensku pesmu i načeo me za sva vremena.

Odrastajući u komunističkoj porodici, upoznao je umetnički i intelektualni krem Beograda. Na daskama koje život znače, u Jugoslovenskom dramskom, proveo je od 1971. do 1979. kao učenik Ljube Tadića i Milivoja Živanovića.

- Bolesno sam voleo pozorište i tu sobu sa tri zida. Kad nemam probe odlazio sam na Filološki fakultet. Milivoje Živanović, ljudski i glumački gorostas, veličima od dva metra, i da ne znaju ko je, morali bi da ga primete. Sećam se, služavka Ive Andrića sretne Milivoja na Terazijama i krene razgovor:

"Kako je gospodin Ivo?"

"Dobro je, eno ga kući".

"Pozdravite ga, on mene jako ceni".

- Družeći se sa Pericom Slovenskim, glumcem i voditeljem "Karavana", došao sam na ideju da za potrebu kultne emisije Radio Beograda komponujem pesmu "Još samo jednu zapevajmo skupa".

- Kad je Radio Šabac postao najslušaniji radio u bivšoj Jugi, snimio sam mu pesmu: "U anteni đavo čuči, pa mi ženu na greh uči, cvrkuće joj kao vrabac, ustaj ženo, slušaj Šabac".

Uoči raspada Juge odužio se Bosni i Bosancima. Opevao je čak i kako "Musa dere jarca".

- Kad sam predosetio belaj u Bosni, komponovao sam za Ruleta i "Nervozni poštar" pesmicu "Udarila kriza, udri i ti nju". Jedan Bosanac mi ovih dana reče: "Ostao si raji dužan pjesama".

Borisova stvaralačka inspiracija eksplodirala je 80-ih godina prošlog veka. Komponovao je i pisao za najveće zvezde narodne muzike: "Udri Mujo u šargiju" (Lepa Brena), "Ništa od nas biti neće" (Halid Muslimović), "Želim te u mladostii" (Ceca), "Još samo jednu zapjevajmo skupa" (Hanka Paldum), "Samo mene nema ko da voli" (Zorica Marković), "Neću da te delim" (Lepa Lukić), "Nazdravljaj" (Nada Obrić)... Mnoge anonimuse je uvukao u diskografiju, mesečno je objavljivao i po sto pesama.

- Lepa Lukić mi je uoči snimanja moje pesme "Neću da te delim" dobacila: "Tako si je napisao da moram da je mazim".

- U toj bujici nota i stihova (oko 1000 snimljenih pesama) bilo je i promašaja. Ne zna se šta je gore: kad dobru pesmu daš lošem pevaču ili kad lošu pesmu daš dobrom pevaču.

Ovo su Borisovi dani. Više od četvrt veka usrećuje decu u ulozi Deda Mraza.

- Od svih tih miliona prodatih ploča sa mojim hitovima, draže mi je jedno milion dece koje sam usrećio kao Deda Mraz. Četvrt veka uveseljavam decu, pevam i plačem sa njima. Pitam dete od šest godina koje ima pedeset kilograma šta najviše voli da jede, a ono će ti meni - slanine i čvarke!

- Često mi se desi da dete zaplače na ulici, ja mu priđem, pomazim i smirim. Uplašeni roditelji me pitaju ko ste vi. Ja im kažem Deda Mraz!