Zoran Nikolić, prvi pevač legendarnih pesama: "Oj livado, uspomeno stara", "Ti, samo ti"

Foto: Promo

"Na livadu gde potok žubori u mirisu pokraj starog bresta,

Preporučujemo

došao sam da se opet setim mladih dana i tog starog mesta.

Oj livado, uspomeno stara, ti me sećaš draginih usana,

ti si divna moja uspomena, mladost prođe drage više nema.

Tu je prošla moja mladost rana, tu sam prvu ljubav osetio,

još se sećam pastirice mlade kada sam je prvi poljubio.

Slušam potok još uvek žubori, dišem miris plavog jorgovana,

a livada kao da mi kaže nema više onih srećnih dana."

(Vitomir Životić)

Ova nežureća i dugosvirajuća dvojčica Vitomira Vite Životića iz 1973. ušla je u antologiju najlepših šumadijskih pesama, komponovanih i napisanih u duhu naše izvorne narodne muzike. Pevaju je grupe pevača, ansambli, radio solisti, kafansko-svadbarski tezgaroši. "Oj livado, uspomeno stara" nadživela je i svog autora i svje pevače. Ovo je priča o Zoranu Nikoliću, prvom pevaču Vitine "Livade" i mnogih drugih onarođenih pesama.

- Rođen sam 1947. godine u Salakovcu kod Požarevca. Moji roditelji nisu bili muzikalni, ali imadoh sreće da rastem u okruženju dobrih svirača i pevača. Moj prvi učitelj je bio Borivoj Janković Dunja, jedan od prvih pevača iz našeg kraja koji je snimao gramofonske ploče. Od Dunje sam naučio kako da dišem i kako da pravilno izgovaram reči - priča Zoran Nikolić.

- Moj način pevanja i dikciju pohvalio je i legendarni Safet Isović. U jednom novinskom članku od pre pola veka primećuje Sajo: "Od svih romskih pevača, Zoran Nikolić najbolje i dikcijski najispravnije peva srpske pesme".

Zoran Nikolić je prvi pevač mnogih velikih hitova i skupih tezgaroških pesama. Kad je Zoran intenzivno snimao, bilo je malo radio stanica. Kad je krenuo Radio Šabac, Aranđelovac, Požarevac, Loznica i ostale slušane radio stanice, Zoranove pesme su presnimili neki drugi pevači.

- Najširoj publici je važna pesma, a ne ko je prvi snimio. "Ljubav za ljubav vrati mi" presnimila je Milanka Aranđelović Maka pod naslovom "Ti, samo ti". Jednu od mojih prvih snimljenih pesama "Hoću da živim" presnimio je Aca Stefanović. Jednu od mojih najlepših i najdražih pesama "Hrani oče bele golubove" presnimio je Dragan Pantić Smederevac.

- Moj najveći hit "Oj livado, uspomeno stara" presnimili su Milan Perić, Aca Resavac i još nekoliko pevača. Dopada mi se kako te pesme zvuče u izvođenju mojih dragih kolega. To je dobro za pesmu, svako presnimavanje joj produžva vek, približava mlađoj publici. Izgleda da je presnimavanje mojih hitova jedino štetilo meni i mojoj karijeri.

Diiskografska karijera Zorana Nikolića trajala je od 1968. do 1986. Snimio je deset singlova i dva albuma sa Vitom Životićem, Bucom Jovanovićem, Miroslavom Stojanovićem, Dragom Cvetkovićem, Novicom Nikolićem Patalom, Rajkom Marinkovićem Budžom.

- Najviše sam sarađivao sa Vitom Životićem, a ko zna gde bi mi kraj bio da sam se vezao za Bucu Jovanovića. Upoznali smo se na nekom veselju i odmah mi je ponudio pesmu "Na stolu mom stoje čaše dve". Ploča je dobro prošla, Buca je bio zadovoljan kako sam otpevao, pozvao me i ponudio pesme "Pođimo u krčmu staru", "Ako draga sretneš majku moju", "Oj bogati hladna reko", "Dođi, ublaži bol srca mog".

- Pesme su mi legle, Buca me priremao za festival Prvi glas Jugoslavije u Sokobanji. Našao sam se između dve vatre: s jedne strane ponuda Buce Jovanovića, ubedljivo vodećeg kompozitora tog doba, s druge strane ugovorene tezge sa Vitom Životićem, koji me stvorio i omogućio da lepo živim od pevanja. Teška srca sam otkazao Buci koji je ubrzo pronašao Kvaku i podigao ga u zvezde.

1990. Zoran Nikolić je doneo još jednu prelomnu odluku. Sa kartom u jednom pravcu stigao je u Švedsku.

- Dobio sam ponudu da radim u fabrici alkohola. Zamislite, ja boem i pijanac da radim u fabrici alkohola! Prihvatio sam izazov, nikad više nisam okusio alkohol i u toj fabrici dočekao penziju.

- Sudbina je htela da ubrzo ostavim i mikrofon. Kad mi je preminula sestra, jedna od najboljih srpskih pevačica Zorica Grba, nikad više nisam zapevao. Ništa me nije vratilo mikrofonu, ni ubeđivanja prijatelja, ni iskušenja na mnogim familijarnim veseljima.

(Telegraf.rs)