Cunetov kosmopolitizam i muzički beskraj: Od "Haliska" do "Sonje"

Foto: Promo

"U beskrajnost pružila se stepa

od snega sibirskog prekrivena,

Preporučujemo

k'o stubovi pakleni štrče brda

željni cveta i sunašca draga.

I u kućici koju pritis'o je sneg

sedi ko sužanj jedan čovek bled

i u groznici gleda avet strašnu

muklo zvuči glas kroz noć tamnu.

Sonja, Sonja, tvoju crnu kosu

bezbroj puta u snu ljubio sam ja,

zaboravit' te ne mogu cvete

iz Volginih dolina.

Sonja, k'o voda prolazi vreme,

beskonačna je ljubav moja,

čuj mi vapaj i uzdahe plačnog srca mog

sibirski sneg dok me prekri svog.

Nekad mi smo bili muž i žena,

ja voleo sam te k'o boga svog,

ni sanjao nisam da si mi neverna,

niti znadoh za dragana tvog.

Jednog dana videh kad te ljubi

i ruka tvoja grlila ga tad,

tu prob'o sam ga ja posred grudi

k'o ubicu vezaše me ljudi." (Eugen Partoš)

Samo je Cunetova interpretacija beskrajnija i od ruske stepe i Sonjine nevere. "Sonja" se peva na svim svetskim jezicima, Cune je snimio samo na srpskom, ali ostaje žal što je nije snimio makar još i na ruskom.

- Rekoše mi mnoge kolege i koleginice kako su počeli da se zanimaju za romanse tek posle moje interpretacije "Sonje". Snimio sam je onako kako sam je u tom trenutku osećao, dao sam joj, čini mi se, potrebnu širinu i ukrase.

- Tek kad su prošle godine i decenije od snimanja i kad su romanse počele generalno da lipsavaju, "Sonja" je i meni bivala sve draža. Dugo sam tražio rusku verziju ove pesme, predlagali su mi prijatelji da pokušam da je snimim na ruskom, ali ne stigoh - pričao je Cune u emisiji "Sabor" Studija B.

Iako ga bije glas da nije komercijalan pevač i da je snimio tek "dva, tri hita", Cune Gojković (1932 - 2017) je još za života ušao u legendu.

Činjenice su neumoljive: sa sedam godina je zapevao na "Kolarcu", svojim apsolutnim sluhom i pažljivim izborom suvereno je vladao repertoarom od nekoliko hiljada pesama sa svih meridijana (sve što čuje mogao je da ponovi), snimio je oko hiljadu pesama, dostigao najviše domete hotelskog i radijskog pevanja, plenio gospodstvom.

- Moj otac, inače Sremac poreklom a brica po profesiji, izgleda da je preneo na mene tu urednost i pedantnost. Zamislite neurednog bricu koji treba da uredi mušteriju. Jednostavno, to poštovanje prema svakom čoveku poneo sam iz kuće.

Iako ga bije glas da je režimski pevač, Cune je bio idealan reprezent ovdašnje muzičke kulture. Otuda i ne čudi što je toliko puta pevao pred Titom.

- Mene je u stvari odabrao protokol da pred strancima predstavim muziku "naših naroda i narodnosti". Ako nam je u goste dolazio meksički predsednik, ja sam bio tu da otpevam nekoliko meksikanskih pesama. Ako dođe neki lider iz arapskog sveta, skidao sam arapske pesme, slično je bilo i sa liderima iz našeg okruženja.

- Na prvoj konferenciji nesvrstanih u Beogradu 1961. našao sam se u krugu pedesetak svetskih lidera. Posle zvaničnog dela programa bio sam u prilici da neobavezno proćaskam sa Titom. Interesovao se za probleme pevača, pitao se kako ja to tako lako pevam i da li sam školovao glas. Kad sam odgovorio Titu da nisam školovao glas i da ne čitam note, spontano je primetio: "Znači, to vam je bog dao."

Još od svojih prvih snimljenih ploča s početka 60-ih, Cune je uporedo sa "Kafom" i teškim narodnjacima snimao i prepeve meksikanskih, španskih, francuskih, napolitanskih, ruskih i mađarskih pesama: "Mama Huanita", "Malaguena", "Halisko", "Mesec nad Meksikom", "Doviđenja Dolores", "Mandoline na mesečini", "Momak veseljak", "Baron Ciganin", "Brazil", "Prodavačica ljubičica", "Strune moje gitare", "Sonja"...

U školi je završio za poštanskog službenika a u beogradskim kafanama je dogurao do elite.

- Moja omiljena kafana bila je "Central" u Zemunu, gde me je krajem pedesetih čuo Dragan Tomljenović sa svojim meksikanskim trijom. Rekao mi je da bi od mene napravio najvećeg pevača u zemlji. Za tih nekoliko dana morao sam da naučim 15 meksikanskih pesama, uz uslov da sviram i kontrabas.

- Trebalo je da prvi koncert održimo u Mataruškoj Banji, ali direktor "Centrala" nije hteo da me pusti. U sukob se umešao i Branko Pešić, stalni gost kafane. Samo mi je rekao: "Putuj igumane, za manastir ne brini."

Tako je Cune otputovao u diskografko-estradni beskraj. Današnja plejslista vas podseća na Cunetov muzički kosmopolitizam.

(Goran Milošević)