• 1

Novica Nikolić Patalo, harmonika kao sudbina i opsesija: Od puke sirotinje do virtuoza

Životni put jednog od najboljih harmonikaša sa ovih prostora stao bi u onu latinsku "per aspera ad astra" (preko trnja do zvezda)

  • 1

"Mladoženja daj nam malo volje,

okiti nas da sviramo bolje,
celo selo došlo da te vidi,
okiti nas, ništa se ne stidi.
Kec, kec, kec, kec,
ne daj se, ne daj se,
'ajde kume izuvaj se,
'ajde kume izuvaj se.
Opa, opa, opa, opa, opa,
ko to svira,
neka, neka, neka,
ko to svira,
Pale i Meneka, Pale i Meneka.
Sve za kuma i staroga svata
sviraće vam dva rođena brata,
nek' se vole prijatelj i prija,
neka živi cela familija.
Joj, Patalo, ljubim ti pst taj, ljubim."
(Novica Urošević)

- Kakav je to genije bio. Ne samo da je komponovao i napisao hiljade pesama za sva vremena, komponovao je i osmislio i moje najtiražnije kolo. U ovom kolu ja nisam komponovao nijedan ton, sve je to Novica Urošević osmislio

- Kad mi je pročitao tekst, pao sam od smeha. Smislio je i one upadice između strofa, on ih je i ispričao u studiju, baš onako "ciganski" - otvara svoju dušu maestro Novica Nikolić Patalo.

Životni put jednog od najboljih harmonikaša sa ovih prostora stao bi u onu latinsku "per aspera ad astra" (preko trnja do zvezda).

- Odrastao sam u pukoj sirotinji u mom rodnom Drmnu kraj Požarevca. U jednoj sobi na slamarici spavali mo deda, baba, otac, majka i ja. Kad sam imao pet godina, moj otac Dragi nabavio mi je neku harmoničicu ručne izrade. Zbog harmonike sam batalio školu, a i ono malo razreda što sam završio pohađao sam samo da otac ne bi platio kaznu. Majka mi je još tada govorila: "Sine, škola ti ne ide, sa harmonikom moraš da budeš neko i nešto. Neću da budeš ni osrednji ni najgori. Ako budeš najgori, Kostolac ti je blizu, rudnik ti ne gine."

- Kad sam porastao, sa nekih jedanaest godina, moj otac me odvede kod pravog majstora, legendarnog Dragoslava Jankovića Ćivre. Otac mi je iznajmio stan u Požarevcu da bih makar za tih mesec dana savladao prstored. Kad se samo setim - nas četrdeset učenika je pohađalo školu kod majstor Ćivre. Kad počnemo da sviramo, imao sam utisak kao da je neko pistio pčele iz košnice. Ćivra me častio sa još jednim mesecom, onako ljudski, kao svom najvećem talentu, a za više i dalje se nije imalo para.

A onda u akciju stupa Patalova majka. Odlučila je da ode kod svog brata u Beč kako bi svom mezimcu zaradila za harmoniku.

- Moja majka Dobrila položila je najveću žrtvu za moju prvu profesionalnu harmoniku. Možete zamisliti nepismenu ženu u carskom gradu. Ujak joj je pomogao da se zaposli, ali problem je bio kako da ne zaluta od posla do kuće. Mučenica se dosetila, napunila bi džepove zrnima pasulja i kukuruza pa bi ostavljala trag na uglovima ulica kuda je prošla da bi znala kuda treba da se vrati.

- Kada mi je majstor Ćivra preko svojih veza u Italiji naručio harmoniku i kad je konačno stigla, bacio sam se na vežbanje koje i danas traje. Zaspivao sam na harmonici, budio sam se uz moju prvu ljubav i igračku.

Stigla je harmonika, stigao je i nadimak, i to onaj porodični - Patalo!

- Od oca sam nasledio i gen i ljubav prema harmonici. Od oca sam nasledio i nadimak koji se pretvorio u moje umetničko ime. Iako su mi novinari prišivali razne razloge zašto me zovu Patalo (izokrenuta lopata kojom sam kupio bakšiš), to je stari nadimak mog oca, i to iz najbanalnijih razloga. Nije umeo da kaže čarapa, pa je izogovarao "parača", "palata", "patala"...

1981. godine Patalo snima svoj prvi singl sa dva kola "Paletovo kolo" i "Menekin vez" u duetu sa Radojicom Jovanovićem Menekom, svojim muzičkim bratom sa kojim će snimiti nekoliko albuma sa narodnim kolima.

- U stvari, meni je sva vrata, pa i vrata mog prvog studija i diskografskog prvenca otvorio Novica Urošević, moj komšija iz Drmna. Rekao sam mu: "Ime, meni je želja da se u izlogu prodavnice ploča pojavi i omot sa mojim imenom." Izboksovao mi je na mišiće termin od sat vremena u čuvenoj "Petici". Toliko smo dobro uvežbali, sve smo snimili iz cuga, "na tri, četiri". Kad sam u izlogu prodavnice ugledao gramofonsku ploču sa mojim likom, prvi put sam osetio kako izgleda ostvarenje sna.

Muzička apoteka Novica Nikolić

Foto: Promo

- I mom slavnom komšiji Novici Uroševiću se dopalo moje sviranje. Pozvao me je da svoje stihove i rime isproba tako što bih ja to odsvirao na harmonici. Imao je dve drvene zvečke kojima mi je davao ritam dok ja sviram. U stvari, to što je napisao i melodijski zamislio, ja sam odsvirao kao neki demo snimak. Po mojoj faci je zaključivao da li je pesma dobra ili nije.

- Prvi demo snimak koji sam uradio sa Novicom Uroševićem bila je pesma "Ne daj da nas rastave" koja je 1974. godine podigla Zoricu Brunclik. Naravno, ja sam tada bio klinac, Novica je prvo snimao sa ansamblom Tihomira Paunovića, pa sa ansamblom Braninira Đokića, a kad je počeo s Tomicom Miljićem ukazala se prilika i za mene.

Od početka 80-ih Novica Nikolić Patalo ulazi u mašinu za pravljene hitova Novice Uroševića. Kalio se kao druga harmonika u ansamblu Tomice Miljića, da bi kasnije osnovao i svoj ansambl.

- Novica me je i upoznao sa Tomicom i preporučio da sviram u njegovom ansamblu. Bože, kakva je to hiperprodukcija bila. Uveče odsviram tezgu, dođem kući, istuširam se, prespavam i sutradan pravo kod Novice po nove pesme. Onda idemo kod Tomice da nam raspiše note, a popodne i uveče u Košutnjak na snimanje. Dođemo u studio, a pevač ne da nije uvežbao nego ne zna šta peva. I ne samo to, Novica kao kompozitor i tekstopisac po pravilu je imao samo započetu pesmu, a za vreme snimanja je dopisivao drugu i treću strofu.

- Naježim se kad se setim: u Tomičinom ansamblu sve pismeni muzičari, svi osim mene. Samo bace pogled na pult sa notama i odmah sviraju, a ja jedini na sluh i po sećanju. Uglavnom su se vraćali zbog mene, naročito zbog grešaka i kašnjenja na pauzama. Posle par meseci mučenja Tomica Miljić me je pozvao da svaki dan dolazim kod njega da učim note.

- I tako nekoliko meseci, svako jutro sam iz Požarevca dolazio kod Tomice na Karaburmu. Nacrta mi jabuku, povuče crtu kroz sredinu, pa mi objasni da su to polovine. Stavi krst preko jabuka, kaže to su četvrtine. Izbaci jedno parče iz jabuke, pa me pita koliko je to. Ja kažem tri komada. I tako, kupovao sam notne sveske, vežbao kod kuće, žvrljao kojekakve jabuke i bube. Ne preterujem, ispisao sam jednu traktorsku prikolicu sa stotinama notnih sveski. Opismenio sam se taman toliko da mogu da pišem i čitam note i da se ne obrukam kod kolega muzikanata.

Kad je Tomica otišao da svira u orkestru Braninira Đokića, Novica Nikolić Patalo je formirao svoj orkestar koji će od osamdesetih godina prošlog veka postati jedan od najtraženijih na najskupljim veseljima i u najluksuznijim studijima. Tokom četrdesetogodišnje diskografsko-estradne karijere odsvirao je i aranžirao hiljade pesama, pa i one antologijske: "Ne može nam niko ništa", "Palim zadnju cigaretu", "Živela ljubav", "Sine, sine, šta te muči", "Iz te čaše stalno pije" (Mitar Mirić), "Umoran je stari Ciga" (Novica Urošević), "Probaj, ostavi me" (Dragana Mirković), "Jutro je", "Dogoreva slavska sveća", "Hajde, hajde, srce tebe želi" (Nada Topčagić), "Da ti gužvam postelju", "Činio sam čuda", "Sad smo jedan jedan", "Volesmo se samo jedno leto", "Luda devojka" (Ipče) "Ko to tamo peva", "Eno dole kod zlatara", "Ne mešaj se u moj život", "Jagnje moje malo", "Oko, moje crno oko", "Luduj sine, samo nek si živ", "Zabraniću suzama", "Voleću te do smrti" (Jašar), "Pogledaj me jednom nežno", "Da su meni dvadest i dve", "Hoću malo rodnog neba", "Okreni jastuk ljubavi", "Poklanjam ti ostatak života" (Šeki), "Svako traži novu ljubav", "Rekla mi je drugarica", "Lagale me tvoje oči" (Vida), "Marama šarena", "Ti ne traži sreću u meni" (Beki), "Ozdraviće srce moje" (Rade Jorović), "Devet dana ljubimo se", "Ja sam taj", "Ne pitaj me", "Prvi momak" (Jasmin Muharemović), "U zavičaj ne mogu" (Nedeljko Bajić Baja), "Kakva žena" (Milanče), "Vraća mi se stari drug", "Suđenica", "Ponovo sam pogrešio" (Senad Milanović), "Probaj da živiš bez mene", "Ako grešim sam ću da platim" (Zorica Marković), "Ako ima pravde" (Mirsada Bećirović), "Za kafanskim stolom uzdišem i dremam" (Miroslav Radovanović)...

- Harmonici sam sve dao, sve što imam harmonika mi je dala. Donela mi je i suprugu i sina i ćerku i unuke. Svirajući u Čurugu kod Novog Sada u jednoj kafani, upoznadoh devočicu koja je svakog jutra prolazila u školu. Prevarih je i oženih se sa sedamnaest godina. Kad se setim od čega sam počeo i šta sam stekao sa harmonikom, mogu samo da budem zahvalan Bogu. Zamisite kako se osećam kad Zlaja Ibrahimović silazi na pozornicu "San Rema", a u pozadini se čuje "Jutro je" i moja harmonika "ra-ta-ra-ta-ta-ta-ta".

- Harmonika me je lepo i skućila, omogućila da već 30-аk godina snimam u svom studiju. U mom kraju su bile toliko bogate svadbe, da nisam imao potrebu da idem "preko grane" da bih zaradio. Gastarbajteri su dolazili u moj komšiluk. Svirao sam svadbe koje su trajale po nedelju dana, te čuvene igranke posle ručka pod šatorom. Mladoženja i mlada povedu, pa kum i stari svat, pa se razvije kolo po fudbalskom igralištu, nekoj velikoj livadi ili centru sela.

Novica Nikolić Patalo je za života ušao u legendu, u red najvećih virtuoza na harmonici. Ušao je i u duše miliona zaljubljenika u pravu narodnu muziku, ušao je i u knjigu Bore Vasića "Vinogradi suze liju". Ušao je i u Muzičku apoteku.

(Goran Milošević)

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Nesa

    Kakav tandem je to bio PATALO-NOVICA-JASMIN I PATALO-NOVICA -IPCE.DRMALI SU CELOM ESTRADOM

    4
    0

    Podelite komentar

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima