"Ja vragolan i moj deda": Em namenska, em večita pesma

Foto: Promo

"Kad je momak bio od dvadeset leta,

ljubio je cure noćima po selu,

Preporučujemo

to je nekad bilo, sad je ostario,

meni priča priče, češlja kosu belu.

Ja vragolan i moj deda,

kud krenemo svet nas gleda,

dva mangupa vidi jada,

on nekada a ja sada.

Često puta čovek u starosti žali

za onim što prođe a što se ne vraća,

moj deda ne žali jer živeti ume,

a starine mudrost ničim se ne plaća.

Kad prođemo selom, ja u cure gledam,

a moj deda blista što kraj mene ide,

jer moja je mladost k'o njegova nekad,

to mu ljudi kažu kad ga sa mnom vide."

(Ljubo Kešelj - Žika Radujević)

"Ja vragolan i moj deda" je mnogo više od namenske pesme. Ovo je pravo i nepotrošno narodno blago, pesma koja je ulepšala starost milionima deda i podigla ponos milionima unuka.

- Ova pesma je mali životni roman, zahvaljujući vrhunskom tekstu mog saradnika Žike Radujevića. Komponovao sam je za sebe, onako kako je ja osećam, po meri moje interpretacije, bez prevelikih očekivanja. Iako pesma zvuči namenski, nisam je komponovao sa nekom ličnom namenom i namerom da zaradim pare - kaže maestro Ljubo Kešelj.

- Pevušeći ove prelepe stihove, osetio sam onu čestitost i patrijarhalnost koju sam nasledio od moga dede iz sela Draževići kod Sarajeva. Namenske pesme znaju i da dosade, ali ova pesma ima svoj šmekeraj i svoju vanvremensku poruku.

Najslušanije lokalne radio stanice u bivšoj Jugi isplaćivale su plate samo od emitovanja pesme "Ja vragolan i moj deda". Punih deset godina, sve dok se nije pojavila pesma Miće Teofilovića "Pevaj ujko, pevaj rode", ova pesma je bila ubedljivo najemitovanija na legendarnom Radio Šapcu.

- U stvari, u ovoj pesmi je pobedila tema. Teško je naći namenskiju pesmu. Dok je dedova i unuka biće i ove pesme. Unuk ima svoje utočište kod dede, a dedin smisao života staje u dve reči - dedino zlato.

- Naslušao sam se divnih i slikovitih priča koliko je ova pesma značila ljudima. Izdvojio bih jednu sliku iz Banata: "Deda i ja u crvenom traktoru, fergusonu, truckamo se po ravnom ataru. Baka zove na ručak, ulazimo u kuću, uključujemo radio, kreće pesma 'Ja vragolan i moj deda'. Vraćamo se na njivu još odmorniji i nasmejaniji."

"Ja vragolan i moj deda" pobedila je vek pre svega zahvaljujući briljantnim stihovima kraljevačkog pesnika Žike Radujevića.

- "Ja vragolan i moj deda" je retka namenska pesma koja nije napisana po narudžbini. Jednostavno, sedeo sam i razmišljao šta da napišem a da nije napisano. Setio sam se tradicionalne veze dede i unuka i preneo na papir. Tražio sam temu, a tema je namena. Kad sam prizvao temu, stihovi su izleteli za petnaestak minuta - kaže pesnik Žika Radujević.

- Uvek se setim legendarnog kompozitora i pesnika Predraga Vukovića Vukasa koji je poštovao samo kreativne tekstopisce. Govorio je da svakog tekstopisca treba zatvoriti u gluvu sobu, dati mu papir i olovku. Nema tekstopisca koji piše pored police sa zbirkama poezije.

Pesma "Ja vragolan i moj deda" ušla je i u RTS-ov serijal "60 najlepših pesama" u izvođenju Ljube Lukića. Ušla je i u repertoar starogradskih ansambala, naročito slavonskih tamburaša. To je retka namenska pesma koja se emituje i u "Karavanu" Radio Beograda.

Zvuči paradoksalno, ali izgleda da je i Radio Šabac puk'o kad je dosadio i bogu narodu sa pesmom "Ja vragolan i moj deda".

(Goran Milošević)