Svirke i aranžmani Novice Nikolića Patala: "Kod Tomice sam učio note, ispisao punu prikolicu notnih sveski"

PGP je 1981. godine objavio singl sa dva kola "Paletovo kolo" i "Menekin vez". Tada se prvi put na gramofonskoj ploči pojavilo ime Novice Nikolića Patala.

Preporučujemo

- U stvari, meni je sva vrata, pa i vrata prvog studija i diskografskog prvenca, otvorio Novica Urošević, moj komšija i imenjak iz Drmna. Rekao sam mu: "Ime, meni je želja da se u izlogu prodavnice ploča pojavi i omot sa mojim imenom." Izboksovao mi je termin od sat vremena u čuvenoj "Petici". Posle dobrog uvežbavanja sve smo snimili iz cuga, na "tri, četiri". Kad sam u izlogu prodavnice ugledao gramofonsku ploču sa mojim likom, prvi put sam osetio kako izgleda ostvarenje sna - priča Novica Nikolić Patalo.

- Novici Uroševiću se dopalo moje sviranje. Pozvao me je da svoje stihove i rime isproba tako što bih ja to odsvirao na harmonici. Imao je dve drvene zvečke kojima mi je davao ritam dok sviram. U stvari, to što je napisao i melodijski zamislio, ja sam odsvirao kao neki demo snimak. Po mojoj faci je zaključivao da li je pesma dobra ili nije. Još od početka 80-ih Novica Nikolić Patalo ulazi u mašinu za pravljenje hitova Novice Uroševića. Kalio se kao druga harmonika u ansamblu Tomice Miljića, da bi kasnije osnovao svoj ansambl - rekao je on.

- Prvi demo snimak koji sam uradio sa Novicom Uroševićem bila je pesma "Ne daj da nas rastave" koja je 1974. podigla Zoricu Brunclik. Naravno, ja sam tada bio klinac, a Novica je prvo snimao sa ansamblom Tihomira Paunovića, pa sa ansamblom Branimira Đokića, a kad je počeo s Tomicom Miljićem ukazala se prilika i za mene - priznao je pa dodao:

- Novica me je i upoznao sa Tomicom i preporučio da sviram u njegovom ansamblu. Bože, kakva je to hiperprodukcija bila! Uveče odsviram tezgu, dođem kući da se istuširam i prespavam, a sutradan pravo kod Novice po nove pesme. Onda idemo kod Tomice da nam raspiše note, a popodne i uveče u studio na snimanje. Dođemo u studio, a pevač ne da nije uvežbao nego ne zna šta peva. Novica je kao kompozitor i tekstopisac imao samo započetu pesmu, a za vreme snimanja dopisivao je drugu i treću strofu.

U celoj toj mašineriji hitova Patalo je imao i jedan veliki problem - nije znao note. 

- Naježim se kad se setim: U Tomičinom ansamblu sve pismeni muzičari, svi osim mene. Samo bace pogled na pult sa notama i odmah sviraju, a ja jedini na sluh i po sećanju. Uglavnom su se vraćali zbog mene, naročito zbog grešaka i kašnjenja u pauzama. Posle par meseci mučenja Tomica Miljić me je pozvao da svaki dan dolazim kod njega da učim note - rekao je.

- Svako jutro sam iz Požarevca dolazio kod Tomice na Karaburmu. Nacrta mi jabuku, povuče crtu kroz sredinu, pa mi objasni da su to polovine. Stavi krst preko jabuka, kaže to su četvrtine. Izbaci jedno parče iz jabuke, pa me pita koliko je to. Ja kažem tri komada. I tako, kupovao sam notne sveske, vežbao kod kuće, žvrljao kojekakve jabuke i bube. Ne preterujem, ispisao sam jednu traktorsku prikolicu sa stotinama notnih sveski. Opismenio sam se taman toliko da mogu da pišem i čitam note i da se ne obrukam kod kolega muzikanata - istakao je on.

Tokom četrdesetogodišnje diskografsko-estradne karijere odsvirao je i aranžirao hiljade pesama, pa i one antologijske: "Ne može nam niko ništa", "Palim zadnju cigaretu", "Iz te čaše stalno pije", "Sine, sine, šta te muči" (Mitar Mirić), "Juto je" (Nada Topčagić), "Probaj, ostavi me" (Dragana Mirković), "Marama šarena" (Beki Bekić), "Da ti gužvam postelju", "Činio sam čuda", "Sad smo jedan jedan", "Volesmo se samo jedno leto" (Ipče), "Voleću te do smrti", "Zabraniću suzama", "Eno dole kod zlatara", "Ne mešaj se u moj život", "Jagnje moje malo" (Jašar), "Pogledaj me jednom nežno", "Da su meni dvadeset i dve", "Hoću malo rodnog neba", "Poklanajm ti ostatak života" (Šeki), "Devet dana ljubimo se", "Ja sam taj", "Prvi momak", "Ne pitaj me" (Jasmin Muharemović), "Umoran je stari Ciga" (Novica Urošević), "Svako traži novu ljubav", "Rekla mi je drugarica", "Lagale me tvoje oči" (Vida), "Vraća mi se stari drug", "Suđenica", "Ponovo sam pogrešio" (Senad Milanović), "U zavičaj ne mogu" (Nedeljko Bajić Baja), "Kakva žena" (Milanče)...

- Teško je bilo pratiti Novicu Uroševića, tu njegovu inspiraciju koja je ključala pred našim očima. Mali milion puta smo došli na snimanje sa nedovršenim pesmama. Onda je Novica znao da se osami u "šok sobi", jednoj maloj prostoriji za bubnjara, da bi završio druge i treće strofe desetina pesama. Novica je bio genije da na najprostiji način napiše i komponuje pevljive pesme i da se prvi seti nekih tema - priznao je Novica.

- Samo ploča sa pesmom "Ne može nam niko ništa" prodata je za kratko vreme u milion primeraka. Novica je komponovao jednu ljubavnu i patriotsku pesmu, baš u vreme kad se predosećao raspad Jugoslavije. Ni slutili nismo da će "Ne može nam niko ništa" pevati sve zaraćene strane u bivšoj Jugi, da će je u svlačionici pevati i fudbaleri Hajduka kad pobede Dinamo - rekao je on.

- A zamislite tek kako se osećam kad Zlatan ibrahimović silazi na binu "San Rema", a u pozadini se čuje "Jutro je" i moja harmonika "ra-ta-ra-ta-ta-ta-ta". Sad je ta pesma prevazišla granice Balkana, a dobro se sećam kako smo je temeljno radili u studiju legendarne "Petice" pod budnim uhom Miše Markovića, Sanje Ilića i ekipe. Nada Topčagić je to pevački zakucala, lepše rečeno okadila, i nije čudo što je ta pesma toliko vaskrsla - zaljučio je Novica.

(Goran Milošević)