Pet godina od smrti Cuneta Gojkovića: Sećanje na pevačkog genija sa "dva, tri hita"

Foto: Promo

"U vihoru kao vatra, bojevima ljutim vođen,

palio je jedan ratnik selo gde je rođen.

Preporučujemo

Sina majci iz naručja oteo je zulumćar,

sada kune svoju sudbu što je janičar.

Na ognjištu puste kuće plakala je jedna stara,

iznad nje je sablju dig'o ratnik koji hara.

Ne diž' na me ruku sine, ako svoje jade znadeš,

majka sam ti jer prepoznah iznad usne mladež.

Sjaha s konja mlad janičar, baci sablju dizgin pusti,

majka htede nešto reći, ali ne izusti."

(Novica Negovanović - Radomir Vasiljević)

"Janičar" je nezaobilazna pesma kada se priča o velikom Cunetu i njegova "dva, tri hita".

- "Janičar" je pesma na koju smo ponosni i Cune i ja. Zbilja, čim sam prvi put otpevušio melodiju, zaljubio sam se u sopstveno delo. Prvo sam razmišljao da ja otpevam i sninim "Janičara", al' mi čelnici PGP-a rekoše da nije vreme za takvu pesmu. Ponudio sam Šabanu, Šaban se oduševio pesmom, ali i Šabana su odbili u PGP-u sa sličnim obrazloženjem. Onda sam je ponudio Cunetu, i Cune nije uspeo u PGP-u, ali je uspeo u Jugodisku - pričao je Novica Negovanović.

- Kad smo najzad ušli u studio, našoj sreći nije bilo kraja. Sećam se ozarenih lica mojih kolega muzičara, blaženog smeška tonskog snimatelja Ace Radojičića, aranžerskog entuzijazma Dragana Kneževića. A tek Cune! Bez trunke sujete je poželeo da mu budem producent, da ga slobodno zaustavim u studiju kako bi je otpevao onako kako sam zamislio. Bogami, bilo je tu i crvenih lampica, naročito na tim čuvenim Cunetovim gornjim lagama i otvorenim vokalima.

I pored hiljada snimljenih pesama na nosačima zvuka i u arhivi nacionalnog radija, Cune je teškom mukom ušao u krug Carevčevih pevača.

- Cuneta sam upoznao krajem 50-ih u hotelu "Bristol". Imao sam seriju nastupa sa Lolom Novaković, a Cune je u hotelskom orkestru svirao bubnjeve i otpevao poneku. Uvek nasmejan, duhovit, plenio je elokvencijom i smislom za improvizaciju. Cunetov prijatelj, Đura Mrđenović, uporno je nastojao da ga ubaci u Radio Beograd. Tad se znalo: ko uđe u radio, definitivno izlazi iz kafane - pričao je Boki Milošević u Muzičkoj apoteci.

- Malo je poznato da se Cune nekoliko puta prijavljivao na audiciju, ali neprikosnovenom Carevcu se jednostavno nije doadao način njegove interpretacije. Cune je pevao drugačije od svih, a Car tu slobodu nije dopuštao. Ipak, kad se pojavila "Kafa", Cune je na mala vrata ušao u radio. I pored Carevčevog otpora, pobedio je Cunetov talenat. Cune je pevački bard, ne samo narodne pesme, nego i svih drugih muzičkih žanrova.

U vreme hiperinflacije pesama i pevača i nezapamćenog procvata jugoslovenske diskografije, Cunetove kolege su primećivale: "Blago Cunetu, on samo od 'Kafe' može da živi."

- Ta priča da je Cune pevač samo jednog ili nekoliko hitova, potpuno je netačna. Pratio sam sa mojim ansamblom i narodnjake i zabavnjake na putujećem festivalu "Hit leta 1972". Cune je oduševio i publiku i kolege jednom zahtevnom pesmom "Zapevajte pesme stare". Bože, kako je samo svojim prefinjenim nijansiranjem izvukao jednu tešku pesmu i učinio je veoma popularnom. Sećam se sa kakvim su oduševljenjem prilazili Cunetu i Safet i Kvaka i Tozovac i Silvana i Lola Novaković - pričao je maestro Aca Stepić u Muzičkoj apoteci.

Iako ga bije glas da nije komercijalan pevač, Cune Gojković (1932 - 2017) je još za života ušao u legendu. Činjenice su neumoljive: sa sedam godina je zapevao na Kolarcu, svojim apsolutnim sluhom i pažljivim izborom pesama suvereno je vladao repertoarom od nekoliko hiljada pesama sa svih meridijana (sve što čuje mogao da ponovi i otpeva), snimio je oko hiljadu pesama, dostigao najviše domete hotelskog i radijskog pevanja, a nikad se nije nametao i otimao za hit i popularnost.

- Ni sam ne znam da li je dobro ili nije što sam snimio toliko pesama. Snimao sam i po nekoliko ploča godišnje, potpuno različitih žanrova, pa su i mnoge vrhunske pesme ostale nezapažene ili su tek kasnije postajale hitovi - pričao je legendarni Cune.

- Primera radi, "Ljubav mi srce mori" snimio sam 1969. godine, odmah po povratku iz Amerike. Sećam se, negde u gluvo doba noći, pozvao me Mija Krnjevac. Pomislio sam na najgore, a Mija reče: "Dolazi odmah kod mene, komponovao sam pesmu života". I eto, ta pesma se zavrtela tek posle tridesetak godina, naročito na romskim svadbama u izvođenju mojih mlađih kolega.

Kada sam mu u jednoj radio emisiji pokazao sve njegove male i velike ploče, sa setom je rekao: "Ja ih nisam sačuvao. Kako sam koju snimao, tako sam ih delio prijateljima. Izgleda da ni svi moji trajni snimci u arhivi Radio Beograda nisu sačuvani. Mnogi su volšebno nestali, naročito po mom povartku iz Amerike."

Legendarni Cune preminuo je pre pet godina, 21. jula 2017.