Preminuo poznati harmonikaš i pedagog Dragan Jovanović Žoma: Sećanje na "Žišku u pepelu"

"Verovah u ljubav i nadah se tebi

Preporučujemo

da ćeš jednom doći u proleće neko,

u nadanju dugom priznao sam sebi

ja sam ipak mnogo od sreće daleko.

Čekah te da dođeš jednu večnost celu

dok ljubavi beše, dok je srce mlado,

ja još čuvam za te žišku u pepelu,

gde si moja izgubljena nado.

Verovah u ljubav i nadah se dugo

da ćeš možda doći jednog toplog leta,

u nadanju drugoj srce dadoh tugo,

o, sudbino moja, k'o da si prokleta.

Verovah u ljubav i nadah se večno,

evo leto dođe, skoro će i zima,

ko se mnogo nada, taj ne živi srećno,

da l' ljubavi prave još na svetu ima."

(Dragan Jovanović Žoma)

Pre tri dana preminuo je Dragan Jovanović Žoma, harmonikaš, kompozitor, aranžer, pedagog i večiti boem. Da je napisao samo ovu "Žišku u pepelu" (poznatiju po nazivu "Gde si moja izgubljena nado"), zaslužio je ovaj skroman pomen.

- Ja sam nasledio i harmoniku i umetničko ime mog slavnog oca Živomira Žome Jovanovića, pisara, hotelskog i kafanskog pevača i svirača, retko pismenog harmonikaša, prijatelja Mije Krnjevca i Buce Jovanovića, tvorca "Vesele škole harmonikaša" - pričao je Dragan Jovanović Žoma.

- Moj deda Životije je bio trubač, imao je svoj orkestar od sedam članova koji je svirao narodna veselja u Jagodini i okolini. Moj otac je, pored svih duvačkih instrumenata, naučio da svira i violinu, gitaru, tamburu, klavirku i dugmetaru. Meni je u amanet ostavio i harmoniku i školu harmonike i knjigu "A, B, C škola za samostalno učenje nota i sviranja na harmonici".

Žomina kuća nadaleko je poznata po "Veseloj školi harmonikaša" iz koje je izašlo stotine uspešnih dugmetaraca, pobednika u Sokobanji, šefova orkestra.

- Naša kuća se orila od harmonike. Bio je to pravi internat, nešto kao koledž, po ugoedu na svetske sanatorijume. Dolazili harmonikaši iz cele Juge i rasejanja. 500 kvadarata stambenog prostora moj otac je odvajao za učenike. Svi su imali smeštaj, niko nije smeo da bude gladan tokom nastave.

- Prateći entuzijazam moga oca u radu sa učenicima, na vreme sam shvatio da samo vežbanjem i upornošću možemo sami da naučimo da čiatmo i pišemo note. Jer, svi koji lepo sviraju, lepo su se i namučili. Jedan od njih sam i ja.

Stazama svog slavnog oca Žome krenuo je i njegov sin Dragan Jovanović. Kad je sa ocem savlado sve tajne harmonike, završio je i Višu pedagošku školu u Sarajevu. Već od sredine 60-ih, kao retko pismen muzičar, počeo je da komponuje za buduće legende narodne muzike: "Gde si moja izgubljena nado" (Aleksandar Stanojević Bokan), "Ti si moja slatka tajna" (Miki Gajić), "Šta ću majko sad", "Sećaš li se onog dana" (Tozovac, prva ploča iz 1965.), "Otišla si iznenada", "Buket plavih Ljubičica" (Milan Babić), "Ja sam šofer prve klase" (Dragoljub Lazarević), "Na svet dođoh da odigram sebe" (Mića Rašić), "Šumadijo moja mila" (Dejan Medeni) ...

- S obzirom da su moji poreklom iz Levča, na mojim prvim pločama i pesmičcima potpisaivao sam se kao Levčanin. Za vreme studija u Sarajevu upoznao sam Vidu Pavlović, tada potpuno anonimnu kafansku pevačicu. Napisao sam joj prve pesme, sve pripremio za snimanje. Kad je trebalo da potpiše prvi ugovor za Jugoton, urednici su bili razočarani - Vida nije znala da se potpiše i od posla nije bilo ništa.

Nije se Žomi posrećilo sa Vidom, ali jeste sa Bogumilom Milom Jeremić Jovanović, najumilnijom šumadijskom pevačicom. Samo za Milu Jovanović komponovao je desetak prelepih pesama: "Nemoj da se pozdravljamo", "Tu na mestu zagrljaja", "Moram da te zaboravim", "Ti si meni onaj pravi", "Nisam kriva ja", "Vrati mi proleće", "Ja sam za tobom patila", "Bio si moja jedina ljubav"...

- Iskreno, rano sam počeo i da sviram i da komponujem. I ti pevači su bili početnici kad su pevali moje pesme. Izgleda da sam moje najbolje pesme podario mojoj supruzi Mili. Možda je tako i bolje - sve pare u jednu kuću.

Svojim pesmama obeležio je desetine festivala na prostorima bivše Juge, od "Moravskih bisera" ("Gde si moja izgubljena nado" - Aleksandar Stanojević Bokan) do najnovijeg "Beogradskog sabora" ("Pogledaj me jednom vilo" - Raša Pavlović, "Šta bih ja da mi pesme nije" - Zorica Minić)...

Iz škole harmonike Dragana Jovanovića Žome (isturena odeljenja u Bijeljini i Cirihu) izašlo je preko hiljadu obučenih učenika na harmonici. Sebii i svojim učenicima posvetio je pesmu:

"Svako veče u sobici maloj

sve do zore jedno svetlo gori,

i čuju se zvuci harmonike,

kao reka kad tiho žubori."

Dragan Jovanović Žoma biće sahranjen u ponedeljak 29. avgusta na groblju u Jagodini.

(Goran Milošević)