Milijan Rafajlović, autor pesme "Kuće male krečene u belo": Ko se kiti tuđim perjem, pokazuje svoju golotinju

Foto: Promo

Na današnji dan pre 78 godina rođen je Milijan Rafajlović, kompozitor i pesnik jedne od najlepših šumadijskih pesama svih vremena "Kuće male krečene u belo". Milioni znaju ovu pesmu, pevači je snimaju, presnimavaju i tretiraju kao da je izvorna, a kompozitori je svojataju. Ovo je retka prilika da progovori i njen pravi i jedini autor Milijan Rafajlović, ekonomista iz Valjeva.

"Kuće male, krečene u belo,

Preporučujemo

takvo nam je nekad bilo selo,

a odžaci zadimljeni, krivi,

takva slika još u meni živi.

Gunj i jelek, kaiš i opanci,

to su stari šumadijski znaci, v

ezen prsluk, kike preko grudi,

takva nam je Šumadija ljudi.

U selu je jedno brdo malo

sa koga se na igranke zvalo,

još se sećam igranke i prela,

Šumadijo uvek si nam vesela."

(Milian Rafajlović)

- To je slika mog rodnog Vrtiglava kod Mionice, uspomena na moje detinjstvo. Ta čista priroda, ti neiskvareni ljudi, te naše koze i koke sa kojima smo dočekivali svakog gosta, odnegovali su moje emocije i ljubav prema ognjištu koje me prvo ogrejalo - pričao je Milijan Rafajlović u radio izdanju Muzičke apoteke.

Autor "Kuće male krečene u belo" ni dan-danas ne zna ni ko je prvi snimio ni ko je sve presnimio njegovu najslušaniju pesmu.

- Sećam se da sam je prvo dao mom prijatelju Boži Laloviću, slepom harmonikašu iz našeg kraja, da popuni ploču jednom pevaču. Kad je pesma počela da se peva po veseljima, krajem 80-ih snima je i moj zemljak Dragiša Simić, i to pod nazivom "Gunj i jelek, kaiš i opanci".

- A onda je sredinom 90-ih negede u Americi pesmu čula Sneža Đurišić i snimila je sa ansamblom Miše Mijatovića. Ubrzo posle Sneže pesmu Snima i Era Ojdanić uz ansambl Branimira Đokića, i tako se pesma zalaufala.

Milijan Rafajlović je jedan od tri sina gazda Cvetka iz Vrtiglava kod Mionice. Osnovnu i srednju školu je završio kao đak generacije, a u Beogradu je krajem 60-ih diplomirao na Ekonomskom fakultetu kao jedan od najboljih studenata.

- Moj otac je govorio da su četiri zida ista i u Mionici i u Americi. I, eto, šta je sudbina: Sneža Đurišić je pesmu prvi put čula za vreme dužeg boravka u Americi, pa joj se nekako učinila još lepša.

- Doduše, nije me pitala kad je snimala, a i da jeste dao bih joj oberučke. Kasnije mi rekla da joj je žao što dugo nije znala čija je, jer su je mnogi muzičari svojatali i pripisivali sebi. Meni je važno da pesma živi, a ko se kiti tuđim perjem kad-tad se pokaže u svojoj golotinji.

Milijan je čovek i od biznisa i od muzike, išla mu dobro i knjiga i pesma. Tokom školovanja svirao je violinu, zauzeo prvo mesto na takmičenju orkestara srednjih škola u Valjevu.

- Zapazio me slavni Jova Maljoković i nabavio mi novu violinu. Sav srećan požurio sam da se pohvalim ocu, a on će ti meni: "Zar ja treba da prodam kravu za violinu." Tako mi je presuđeno da batalim sviranje i nastavim školu.

- U "Studenjaku" sam propevao i počeo da pišem. Upoznao sam Bucu Jovanovića, tada vodećeg kompozitora, koji me preporučio svom majstoru Iliji Džoniju Gavriloviću. Kod Džonija sam učio tehniku pevanja i sviranja na harmonici, naučio note. Džoni je iskomponovao i moju prvu pesmu "Golubice bela" koju je snimio Cune.

Od kraja 60-ih do kraja 80-ih napisao je Milijan stotinak narodnih pesama. Ima tu i večitih i potencijalnih hitova: "Ako draga sretneš majku moju" (Kvaka), "Da li žališ što odlazim" (Janko Glišić), "Kono moja", "Ala volim život, pesmu i veslje" (Milan Simić), "Mora doći, čekaću je", "Sutra zorom putivaću", "Voleo sam žena dosta" (Duško Petrović), "Još sam danas s vama, a vojnik sam sutra" (Miloš Bojanić), "Lutam kao ptica" (Dragiša Simić), "Zora rudi, dan osviće" (Hasan Dudić)...

- Napisao sam i mnogo hitova na kojima nisam potpisan. Ja sam napisao i "Da volim drugu ne mogu" i "Ti si sve što želim". Te pesme je komponovao moj komšija Žarko Pavlović Valjevac koji mi je bio nekako najbliži i kome sam dao najviše mojih pesama.

- Na moju sreću, na vreme sam se razočarao u estardu i posvetio ekonomiji. Postao sam direktor Robne kuće "Beograd" u Valjevu i rešio da pišem pesme malo i za samog sebe.

Od 1970. do 1977. godine snimio je Milijan i pet pevačkih ploča sa nekoliko lepih i slušanih pesama: "Hajde majko, ti povedi kolo", "Dok je mlela vodenica stara", "Živela je jedna ljubav", "Livade ću razorati"...

- Kad me moj prijatelj prof. dr Boško Đukanović upoznao sa Tozovcem i kad je Toza saznao da sam ja autor pesme "Kuće male", rekao je kao iz topa: "Leonardo da Vinči je uradio mnogo slika, ali jedna je Mona Liza."

(Goran Milošević)