Cvetomir Cvele Radovanović: Lepote i jadi saradnje sa Bucom Jovanovićem

Foto: Promo

1977. godine pojavio se singl PGP-a sa pesmama Budimira Buce Jovanovića "Zazvoni zvono" i "Vrati se ljubavi moja". Na omotu ploče stidljivo se smešio momak sa estradno neatraktivnim imenom - Cvetomir Radovanović.

"Sedim u parku ispred naše škole,

Preporučujemo

stara je klupa kao pre u cveću,

ovde smo nekad između dva zvona

sedeli ja i ona.

Zazvoni zvono u njenoj duši,

zazvoni jače da se seti svega,

sećanje nek' je donese meni

i ako sada voli njega.

Naša je priča započela davno,

nežne su bile prve njene reči,

ovoj smo klupi između dva zvona

žurili ja i ona.

Iste su želje vezala imena

na ovoj klupi davno urezana,

iste smo snove između dva zvona

sanjali ja i ona "

(Buca Jovanović - Aca Korać)

- Upoznao sam Bucu sredinom 70-ih, baš kad je krenuo u potragu za nekim novim Šabanom. Pevao sam na jednom ispraćaju, raspalio sam neke pesme sa Šabanovih prvih ploča, ne znajući da je i Buca među gostima. Čim smo se upoznali na prvoj pauzi, upitao me kakvo mi je to ime "Cvetomir". Ne dadoh se, pa primetih da je slično kao i njegovo "Budimir". Ostavio mi je adresu i telefon i pozvao da dođem kod njega u Beograd da probamo pesme za moju prvu ploču - priča Cvetomir Cvele Radovanović.

- Tom prilikom mi je ponudio i pesmu "Zazvoni zvono" koja mi se učinila kao nešto najlepše na temu đačke ljubavi. I Buci se mnogo svidela ta pesma, pa smo odlučili da je stavimo na "A" stranu ploče. Vidno razočaran pokazao mi je i ploču mog kolege Dragoslava Belića sa pesmom "Vrati se ljubavi moja". Rekao mi je da je mnogo očekivao od Belića (doživeo neuspeh na Festivalu jugoslovenske narodne muzike u Parizu) i od te pesme (prva verzija snimljena sa ansamblom Radojke Živković). Iskreno, ni ja tu pesmu nisam čuo u Belićevoj verziji.

Toga dana kada je Cvele snimao svoj prvenac u čuvenoj "Petici", u istoj turi snimalo je još nekoliko Bucinih pevača: Marinko Rokvić, Mile Kitić, Milivoje Đurišić, Safet Redžić, Javorka Urošević.

- Buca je bio fanatik i perfekcionista. Da bi izgurao svoje stvaralčke zamisli, znao je i da bude prestrog u oceni kolege, znao je i da nagrdi čoveka, ali bez zle namere. Sećam se, prilikom snimanja Safetu Redžiću je zapala pesma "Zašto pružaš ruku pomirenja". Pesma je imala veoma zahtevan foršpil uz pratnju hora, a kad stane hor pevač je trebalo da upadne i da počne da peva pesmu.

- Nekoliko puta su probali, ali kolega nikako nije mogao da upadne na vreme. Onda je pao dogovor da mu Buca pokaže prstom, ali ni to nije pomoglo. Buca je u svom besu skinuo cipelu, gađao kolegu i najurio ga iz studija. Onda je prišao meni i bacio me u vatru sa istom pesmom. Em nisam znao nijednu reč te pesme, em sam strepeo kako će Buca reagovati ako i ja omanem. Dao mi je papirić sa napisanim tekstom, upao sam u studio, snimio i prošao bez "streljanja".

Cvele je stilski profilisan pevač, specijalista za Šumadiju i sevdah, idealan tumač te Bucine tihe sete. Sve što je snimio na pločama (tri singla i dva LP-ija, ukupno 23 pesme) komponovao je Buca Jovanović. Samo su Šaban i Šeki snimili više Bucinih pesama.

- Buca raspiše note za ritam sekciju i gudače, odredi im intonaciju, i tu u studiju napravi foršpile. Bije ga glas da je bio lenj za foršpile, a opet zvuče makar deceniju ispred svog vremena. Sve što sam snimao sa Bucom, snimao sam iz prve. Izgleda da mu nisam trenirao živce kao neki drugi, možda sam mu i zbog toga bio omiljeni pevač.

- Doduše, nekoliko Bucinih pesama sam presnimio, snimio iz druge i iz treće ruke. Bejah ubeđen da sam ja prvi snimio "Zazvoni zvono", a onda je za mene usledio potpuni šok. Tek u Muzičkoj apoteci saznadoh da je dve godine pre mene tu pesmu snimio Miladin Šobić, i to u zabavnjačkoj varijanti, i da je melodiju i tekst napisao Aca Korać. A dobro se sećam da mi je Buca govorio da je taj tekst napisala neka devojka iz Kragujevca.

Zahvalan je Cvele svom muzičkom ocu za sve te prelepe pesme ("Vratii se ljubavi moja", "Zvono", "Pruži ruku na rastanku", "Kakva mala", "Ako te nekad povedu puti", "U svakom uglu ostavi tugu", "Budi me sestro", "Sestro moja", "Sve je teklo burno kao reka", "Hajde brate, hajde da idemo", "Zelena polja") i za nezaboravne trenutke u Bucinoj kući, na reci, na četiri točka.

- Vozio sam Bucu na mnoga odredišta, naročito u mojoj novoj "zastavi 128". A kad sam mu se pohvalio da mojom limuzinom putujem u Pariz da pevam u jednom restoranu, rekao mi je da mu se javim čim stignem, da mu ostavim broj telefona pa da me on pozove i da se uveri da sam zaista u Parizu. Kad sam stigao u Pariz posle 24 sata vožnje, javljam se Buci, a on će ti meni: "Jesi stig'o makar do Nemačke?" Kad sam mu ostavio telefon, odmah me pozvao i rekao: "Nisam ti verovao, a sad moram da ti verujem."

- Buca je moj muzički otac i genije narodne muzike. Daleko je bio ispred vremena i svojim melodijama i svojim aranžmanima. Sećam se, retko je skidao ili zakopčavao harmoniku. Stavi je na levo koleno, i počne glasno da razmišlja: "Doći će vreme da će ovi što prave robote da izmisle nešto što će da potisne harmoniku. Muzika će da se pravi na dugme, a sviraće se na svemu drugom samo ne na harmonici. Doći će vreme kada nećete moći da sretnete čoveka koji nosi harmoniku."

(Goran Milošević)