Narodnjaci i zabavnjaci na istoj turneji - "Večeras zajedno": Bila nekad čežnja u čoveku

Foto: Promo

"Ovo je program za vas koji živite i radite daleko od rodnog kraja" - izgovorio je svojim bas-baritonom legendarni spiker Radio Beograda Duško Marković. I tako više od pola veka, svakog radnog dana od 21 do 22 sata, nekom našem "gastarbajteru" zatreperi duša. Doduše, 70-ih godina prošlog veka naši zemljaci su mogli i da pipnu svoje ljubimce iz te magične zvučne kutije.

Preporučujemo

- Koncept emisije Radio Beograda "Veceras zajedno" za naše radnike u inostranstvu bio je tako zamišljen da su u programu učestvovali nekoliko pevača narodne muzike i nekoliko pevača zabavne muzike. Naravno, težilo se da u programu budu zastupljeni pevači iz svih republika i pokrajina bivše Juge.

- Jedna turneja je trajala oko mesec dana, a bivalo ih je i po tri-četiri godišnje. Pevači su se menjali od turneje do turneje, ali su uvek pevali oni najbolji i najpopularniji. Od 1972. do 1979. godine imao sam tu čast da sa svojim ansamblom pratim učesnike karavana "Večeras zajedno" - pričao je maestro Aca Stepić u Muzičkoj apoteci.

Tih godina i decenija 29. novembar je bio najveći državni praznik i u Jugi i u dijaspori. Na jednom plakatu iz 1972. godine ostalo je zapisano, i na srpskom i na nemačkom jeziku: "Večeras zajedno - Zlatni glasovi narodne i zabavne muzike iz Jugoslavije. U programu učestvuju: Safet Isović, Silvana Armenulić, Nada Mamula, Aca Matić, Violeta Tomovska, Đorđe Marjanović, Ivica Šerfezi, Nada Knežević, Josipa Lisac, Majda Sepe."

- Pored medijske podrške Radio Beograda i dnevni list "Politika ekspres" je bio veoma značajan u popularizaciji koncerata emisije "Večeras zajedno". Sećam se, 1972. godine održali smo 15 koncerata za naše radnike u Zapadnoj Nemačkoj, a u čast "Dana Republike" održali smo tri koncerta za naše radnike u Beču - pričao je Svetomir Šešić, muzički urednik Radio Beograda.

- Publika je svojim glasovima birala pobednike turneje. Safet Isović je bio pobednik turneje u konkurenciji pevača narodne muzike, a Ivica Šerfezi je odneo pobedu među zabavnjacima. Ipak, za kraj koncerta obično je ostavljan Đorđe Marjanović. U svom prepoznatljivom stilu ulazio je sa mikrofonom u publiku, praćen klarinetistom Blagojem Petrovićem, članom ansambla Ace Stepića.

Bile su to godine kad je "sve bilo muzika", što reče Arsen Dedić u svom legendarnom šlageru. Bile su to i godine radija, najmoćnijeg medija za promociju pesama i pevača. Bile su to i godine bez interneta, a kad nema interneta onda ima i čežnje u čoveku.

- Grupe šetača koje su se razmilele po zelenim alejama frankfurtskog zoološkog vrta, neke vrste Kalemegdana na Majni, odjednom su se prenule iz dremljive opuštenosti. Neko je viknuo: "Dolaze!" To kao da je bio signal za stampedo. Hiljade naših ljudi je pohrlilo prema zgradi "Klajnes teatra". Kad je pred palatu stigao autobus sa našim zvezdama, hiljade ruku je poletelo, kao po nekoj komandi, samo da dodirne svoje ljubimce - sećao se Aca Stepić.

- Ali pred foajeom je bila i druga grupa naših zemljaka koji nisu bili te sreće da dodu do ulaznice. Uzalud su stajali pred šalterima na kojim je pisalo "karte raspodate". "Zar ja zapucao čak iz Roterdama da čujem Silvanu, pa ništa!" - vajkao se Tuzlak Božo Vunjak, koji je za turneju naših estradnih radnika čuo tek pre neki dan kada je njegov brod uplovio u veliku holandsku luku.

(Goran Milošević)