35 godina od smrti Buce Jovanovića: Sećanje na oca srceparajuće pesme

Foto: Promo

"Otac je prodao kuću,

baštu i bagremar beli,

Preporučujemo

a ja sam plakao dok sam gledao

kako se moje detinjstvo seli.

Da li još cvetaš rumena ružo,

da li još grožđe pred kućom zri,

da li žalite drugovi stari

što više nismo zajedno mi.

Ponekad za praznik odem,

srce mi tad bije jače,

rado se sećam detinjstva moga

I prve lopte krpenjače.

Stojim pred starom kućom

i vidim oblake sive,

kako je meni to niko ne zna,

u mojoj kući sad drugi žive."

(Buca Jovanović - Rade Vučković)

"Da li još cvetaš rumena ružo" spada u red onih malo manje slušanih pesama iz opusa legendarnog Budimira Buce Jovanovića (1931 - 1987). S druge strane, ovo je i jedna od Bucinih najličnijih pesama u koju je izlio sav svoj žal zbog odlaska iz rodnih Guncata.

- Ima mnogo slušanijih pesama od "Da li još cvetaš rumena ružo", ali i ovo je remek-delo. To je u aranžmanskom smislu i Bucin vrh, a i značajna prelomnica u mom načinu donošenja pesme. Možete misliti kad se u jednoj pesmi udruže stihovi Radeta Vučkovića i Bucin svemirski aranžman, a ja dobijem retku privilegiju da pevam takvu pesmu - kaže Zoran Kalezić.

- Sećam se, nekoliko puta sam prekidao snimanje, ne znajući gde se nalazim od tih silnih štrajh violina, flauta, oboa, tih slavuja u horu. Zato se i pitam ko će danas da uvede 50 muzičara u studio? Kako bi Buca podneo današnju muziku i način njene prezentacije?

Buca Jovanović je rođen u Guncatima kod Barajeva 27. oktobra 1931. Rano je zavoleo harmoniku, a imao je od koga i da nauči prve akorde i trilere.

- Zasvirao sam harmoniku u svojoj rodnoj kući. Bilo mi je šest godina kada sam počeo da sviruckam na očevoj "dijatonci" sa tri reda. Uoči rata, 1939. godine, dobio sam petorednu dugmetaru marke "raoner". Kasnije sam učio i od velikih majstora Ilije Džonija Gavrilovića, Ilije Spasojevića (Bucinog zeta) i Stevice Stankovića - pričao je Buca u svojim retkim astalskim ispovestima.

- Odmah posle oslobođenja počeh da živim od harmonike. Svirao sam vašare, svadbe, igranke, ušao i u elitne kafane. 1951. počeo sam da sviram u polučasovnim emisijama na Drugom programu Radio Beograda zajedno sa Mijom Krnjevcem, Vitom Životićem, Ilijom i Milijom Spasojevićem. 1963. osnovao sam svoj ansambl i počeo da snimam prve pesme i kola u narodnom ruhu.

Već posle prvih Bucinih autorskih pesama bilo je jasno - narodna muzika je dobila pravog sentiš majstora. Otišao je Carevac i doba idile ("ovce bleje, vetrić pirka, potočić žubori"), a došao Buca sa svojom setom i nemirima ("iza sedam gora i mora ja sam ti usamljen majko znaj").

Bucina adresa na Banovom Brdu postala je mesto rađanja velikih karijera i stotina sentiša za sva vremena. Svaki Bucin pevač je kao golub iz njegove legendarne pesme - izlegao se u njegovom umetničkom krilu i odleteo u život makar sa jednom pesmom od koje je mogao lepo da živi: "Poleti golube moj" (Gvozden), "Pođimo u krčmu staru" (Kvaka), "Dajte mi utjehu" (Šaban), "Spomenar" (Šeki), "Momak veseljak" (Marinko), "Kako je lepo u mom kraju" (Kalezić), "Od ljubavi do rastanka" (Safet Redžić), "Sad pati, ako, ako" (Raša), "Volim te sve više" (Milija Stanković Brole), "Danas majko ženiš svoga sina" (Slavko Petrović), "U lutanju mladost prođe" (Milutin Jevtić Budža), "Vrati se ljubavi moja" (Dragoslav Belić), "Pruži ruku na rastanku" (Cvele Radovanović), "Devojka kraj reke" (Milivoje Đurišić), "Ljubavi nema više" (Gedža), "Ne kaži mi zbogom ni danas ni sutra" (Azemina), "Volim te lepa Jano" (Žića Kojić), "Ljubav se ljubavlju liječi" (Dževad Ibrahimagić), "Crno vino, crne oči" (Milenko Živković)...

- 1965. godine sreo sam Bucu na nekom snimanju u Radio Nišu, koji je tada imao jedini studio za snimnje van Beograda. Pohvalio sam se Buci kako snimam neke duetske pesme sa Lepom Lukić i kako nam jako dobro ide. Buca mi je kao iz topa predložio: "Batali te duete, imam ja pesmu za taj tvoj markantan glas" - pričao je Gvozden Radičević u Muzičkoj apoteci.

- Pokazao mi je pesmu "Poleti golube moj", svidela mi se na prvu i zakazali smo snimanje. E, onda su usledile muke. Ja sam pevao poravno, radijski, onako kako se pevalo tih godina. Buca je hteo nešto više, dočaravao mi kako treba da pevam mazno i umiljato kao da se udvaram golubici. Mislio sam da me zeza, nekoliko puta sam prekidao snimanje. Kad smo snimili, shavtio sam da sam otpevao nešto sasvim drugačije u odnosu na sve dotadašnje pesme.

Pesma "Poleti golube moj" puštena je sledećeg jutra na Radio Nišu. Krenuo je pravi gejzir u željama i čestitkama slušalaca. Predsatvnik Jugotona Pavle Stanojević je namirisao hit i odmah objavio ploču. Rezultat - 350.000 prodatih ploča, apsolutni rekord u jugoslovenskoj diskografiji 60-ih. Tako je počela magija zvana Buca Jovanović.

Iako se pričalo da je oštar na jeziku i težak za saradnju, činjenice su neumoljive: od sredine 60-ih do sredine 80-ih oko dvesta pevača je snimilo makar jednu Bucinu pesmu ili pesmu uz Bucin ansambl. Sa Bucom su snimali i stilski profilisani pevači i megazvezde i radijski pevači i početnici: "Dva jarana" (Safet), "Dabogda ti zmija oči ispila" (Lepa), "Niko kao ti" (Milena Plavšić), "Umire sunce, a rađa se tuga" (Nedžad), "Misli svako da je meni lako" (Meho), "Vojska stara ide da odmara" (Zekerijah Đezić), "Reci da l' te je moja tuga bolela" (Dobrivoje), "Žarkog sunca i topline" (Zaim), "Oj, Bojo, Bojano" (Dragoljub Lazarević), "Bez ljubavi sve je pusto" (Bilkić), "Violino ne sviraj" (Tozovac), "Ciganin sam i umem da volim" (Muharem), "Moćevčiću, mali Carigrade" (Kadira Ćano), "Tužna je nedelja i datum ovaj" (Hasan), "Ljubav je večna" (Cune), "Od tebe ni traga ni glasa" (Hasiba Agić), "Bolujem dragi" (Mira Vasiljević), "Zašto majci stvaraš tugu" (Javorka Urošević), "Hej, mladosti lepo ti je ime" (Zlata Stanković), "Dođi dragi" (Stojanka Stefanović), "Ti nemaš dušu" (Radojka Milošević), "Ne zaboravi me" (Vojkan Đurić), "Zašto je tako moralo da bude" (Ñeđo Kostić)... Sa Bucom su snimali i Staniša, Toma, Vasilija, Usnija, pevači kojima ne leži taj lipovički sevdah.

- Hteo sam da snimim sa Bucom po svaku cenu. Neka je i stilski promašaj, samo neka je sa Bucom - govorio je Toma Zdravković.

- Niko na belom svetu nije lepše i slađe svirao harmoniku od Buce Jovanovića - ističe princ lakih nota Nedžad Salković.

I oni koji nisu snimali sa Bucom, voleli su da zapevaju uz njegovu harmoniku, naročito u nekada kultnoj kafani "Novi Beograd" iznad Slavije.

- Volim da pevam u kafani sa Bucom. Harmonika u Bucinim rukama dobija dušu, a onda duša izlazi i iz pevača - govorio je Vule Jevtić.

Budimir Buca Jovanović preminuo je na današnji dan, 22. decembra 1987.

(Goran Milošević)