26 godina od smrti Ksenije Cicvarić: Samo izvorno, ništa novokomponovano

Foto: Promo

Pesmom "Mlada Jelka ljubi Janka" započela je radijska priča legendarne Ksenije Cicvarić. Svojim pevanjem zadivila je i Janiku Balaža (tada violinistu na čelu Narodnog orkestra u Titogradu), Darinku Matić, Tripa Simonutija, Carevca.

"Mlada Jelka ljubi Janka

Preporučujemo

kao život svoj,

zašto tajno ti ne dođeš

meni, Janko moj.

Ja bih doš'o, bolna Jelko,

ali ne smijem,

svud je straža naokolo,

pazi na mene.

Straža oca nemilosnog

iznevjeri nas,

niko nas neće probuditi,

iz duboka sna.

Dođi Janko, dođi dušo,

dođi k meni ti,

jer ja bez tebe živjet' neću,

moram umrijeti."

(narodna)

- Osim u kući od majke, u ranoj mladosti pesme sam učila uzgred, svakodnevno. Ako je svadba, ja se zabijem u jedan ćošak, pa samo slušam i upijam. A naše svadbe! Ih, kad nevjestu izvode, pa kad je predaju đeverima, pa kad zapjevaju 'Oj, vesela, veselice'. To se pendžeri otvaraju, to se trči da se vidi, da se čuje. Ah, što je to bio lijepi život, moj Bože mili! - pričala je legendarna Ksenija u poslednjem nastupu na TV Crne Gore.

Ksenija Cicvarić je rođena 1929. godine u Podgorici. Ksenijini roditelji, majka Simonida Zlatičanin i otac Radivoje Bracović, trgovac, poticali su iz uglednih podgoričkih porodica. Kad je govorila o majci, bila je puna hvale i miline.

- Od majke sam nasledila i ljudskoću i glas i dobrotu. Taj smisao za pesmu, još dok sam bila u osnovnoj školi, uočio je profesor Milo Popović, pa je kazivao mom ocu: "Radivoije, znaš li ti kako imaš zlatno dijete, kako je talentovana Ksenija, kako izvanredno pjeva i igra."

- Ali, znate kakvi su Crnogorci. Moja majka je bila savremenija u tom pogledu nego otac. Muzička škola je bila u Kotoru, želela sam da sviram klavir ili harmoniku, al' me tata nije shvatio."

Umesto da ode u u muzičku školu u Kotor, Ksenija se zaposlila najpre u Podgoričkoj banci. Jedno vreme je pevala i igrala u KUD "Stanko Dragojević", a 1959. godine javlja se na konkurs Radio Titograda za pevača narodne muzike.

- Primljena sam bez dvoumljenja i uz divljenje komisije, kao nešto bogomdano. Pevala sam tada moju najmiliju pesmu "Mlada Jelka ljubi Janka" i to pred dvanaestočlanim radijskim orkestrom pod upravom, verovali ili ne, Janike Balaža, kasnije slavnog primaša i šefa tamburaškog orkestra. Janika je tada, na početku karijere, svirao violinu!

- Kao solista Radio Podgorice nastupila sam na Jugoslovenskom festivalu narodne muzike na Cetinju sa pesmom "Vihor ružu niz polje nijaše" i pobedila. Darivali su me crnogorskom nošnjom kraljice Milene. Ali, posao na radio Podgorici nije potrajao. Jednostavno, rasformirali su radio pevače.

1961. godine Ksenija napušta Podgoricu i sa porodicom se nastanjuje u Beogradu. Ova umilna i iskonska Crnogorka, i po govoru i po shvatanjima, narodska i medousna žena srodila se sa novom sredinom i odmah otišla do Radio Beograda da se "prijavi". I, već posle tri dana, počela je da snima sa Carevčevim orkestrom. Bilo je to 15. oktobra 1962.

- Primetila sam da se Carevac mučio kako da me otprati. Kad smo došli do pjesme "Il' je vedro il' oblačno', Carevcu je pao mrak na oči pa mi je rekao: "Dete moje, pa ovo je kao opera. Nego, pevaj ti, a mi ćemo za tobom." A onda se obratio orkestru: "A vi, gledajte je dobro. Pratite je po ustima i kako ih otvara."

Za zvučni arhiv Radio Beograda snimila je 60-ak trajnih snimaka. Tokom karijere snimala je isključivo izvorne narodne pesme, nijednu novokomponovanu! Snimila je i osam singlova, dva albuma sa desetinama najlepših i najstarijih pesama sa ovih prostora: "Milica jedna u majke", "Sejdefu majka buđaše", "Oj, vesela, veselice", "Blago tebi cvijet karanfile", "Oj, golube, moj golube", "Il' je vedo il' oblačno", "Đevojka je momku prsten povraćala", "Tamna noći, tamna li si", Aj, puče puška", "Je li kome kano srcu mome", "Da mi je znati, Bože moj", "Aj, tamo dolje niz mahale", "Šet'o sam se, gore-dole", "Drug se drugu žali na đevojku", "Star se Srbin naljutio", "Po Taslidži pala magla", "Drema mi se", "Pjevaj Maro"...

- Imala sam čast da se družimo, da pevamo zajedno, mada je dugo bolovala od astme. Na našu žalost i sramotu, jedna takva legenda nije ostavila više od tri video snimka da možemo da je gledamo. Još se više rastužim kad se setim njene uboge sahrane. Našu ikonu je na večni put ispratilo nas nekoliko kolega, snimatelj Studija B i porodica. Niko iz matične televizije i produkcije za koju je snimila najviše ploča i trajnih snimaka - ističe Branka Šćepanović.

Zbog udaje za pilota živela je u Beogradu, pevala po svetu, ali nije jurila karijeru. Preživela je bombardovanje Podgorice, pogibiju braće i sestara, zbegove, smrt dece. Pesmom je i sebe lečila od tuge. Ksenijino lice zračilo je dramskom ozbiljnošću, gestovi odmerenošću, a pevanje retkom osećajnošću.

Ikona crnogorske pesme preminula je 11. februara 1997. Sahranjena je u Beogradu na Bežanijskom groblju.

(Goran Milošević)