Ilija Adamović, bivši direktor "Jabuke" i pisac večitih hitova: "Ja poznajem sto zanata i za mene nema zime"

Foto: Promo

"Nema boljeg od Bore,

alal vera majstore,

Preporučujemo

alal vera majstore,

iskustvo je iza mene,

rujno vino, lepe žene,

rujno vino, lepe žene.

Ja poznajem sto zanata

i za mene nema zime,

ej, curice, lepotice,

kad zaškripi, pozovi me.

Ako treba do zore,

alal vera majstore,

alal vera majstore,

sve polako, natenane,

trošim noći, trošim dane,

trošim noći, trošim dane.

Nema boljeg od Bore,

alal vera majstore,

alal vera majstore,

imam znanje i rutinu,

ja ne radim na brzinu,

ja ne radim na brzinu."

(Berko Dimitrijević - Ilija Adamović)

- "Alal vera majstore" je moja autobiografska pesma, a ispala je i kao skrojena za Drljaču. Bez obzira što sam profesionalni ekonomista i pomalo pesnik, znam mnogo zanata. Završio sam i za mašinbravara, varioca, artiljerijskog mehaničara... Kuću pravim od temelja do krova. U Šabanovom komšiluku u Krčedinu podigao sam vikendicu, od kupovine placa do završnih i finih radova. Ne treba mi ni vodoinstalater, ni keramičar, ni zidar. Život me naterao da "poznajem sto zanata" - priča Ilija Adamović za Muzičku apoteku.

- Bora je na svojim nastupima često ponavljao: "Ima mlađih, ima lepših, al' nema boljih od Bore". Tako je pesma dobila možda i poznatiji naslov - "Nema boljeg od Bore". Imao sam čast da se družimo i da budemo porodični prijatelji i da mu napišem još nekoliko veoma slušanih pesama.

Ilija Adamović je ekonomista po diplomi i pesnik u duši. Bez obzira što mu pisanje stihova za narodnjake nije osnovno zanimanje, snimio je nekoliko stotina pesama sa svojim autorskim potpisom.

- Ja sam Krajišnik, iz Lepenice kod Banjaluke. Kud god idem i dokle god da stignem, nosim sliku iz detinjstva: sastanu se momci, bez instrumenata, pa kad zapevaju i upare glasove - ugase se lampe! Kao klinac sam počeo da zapisujem te bećarce, u školi sam piskarao neke puškice, i malo pomalo rađao se pesnik u meni.

- Dolaskom u Beograd nastavio sam i sa pisanjem i sa školovanjem. Prve stihove sam pokazao tada popularnom pevaču Milošu Miloševiću. On je stihove pokazao svojim kompozotorima, i posle tri dana dobijam odgovor: "Ovako može da napiše svako. Napiši nešto bolje, pa donesi." Bila je to motivaciona injekcija za mene. Rekao sam samom sebi - lii ćeš napisati nešto što će im se dopasti ili nećeš ni pisati. To veče napišem "Zašto si otišla draga" i "Livada je davno pokošena" koje će se naći na singl ploči Miloša Miloševića iz 1976. Tako sam kao tekstopisac ušao u diskografiju.

Prve hitove napisao je početkom 80-ih za Ljubu Aličića. Na Ljubinom albumu prvencu našle su se Ilijine pesme "Nisi znala za bol srca moga" i "Večeras mi ne donosi cveće".

- "Nisi znala za bol srca moga" je trenutno moja najpevanija pesma, iako je sninljena pre 43 godine. Bila je vodeća i naslovna pesma na prvom albumu Ljube Aličića, ali je tada bila u senci svih ostalih pesama sa tog sjajnog albuma. Iskreno, mnogo više sam očekivao od pesme "Večeras mi ne donosi cveće".

- Tek kad se pojavila ploča, upoznao sam gospodina Acu Stepića, kompozitora mojih prvih hitova. Tom prilikom mi je rekao: "Obično dobijem tekst u kome valja prva strofa i refren, a ostalo je stvar dorade. Kod tebe nema šta da se ispravlja i dorađuje."

Skoro sve snimljene pesme Ilije Adamovića zauzimale su vodeće mesto na albumima pevačkih zvezda. Jedino je pesma "Meni jesen, a tebi proleće" stavljena kao četvrta na albumu Milivoja Đurišića.

- I ta pesma živi više od 40 godina, i to u opusu jednog dobrog a neambicioznog pevača. Pisao sam je, verovali ili ne, istovremeno i uporedo sa pesmom "Među dve sam vatre stao."

- Milivoje Đurišić i danas ne zna čoveka koji mu je napisao jednu od najpevanijih pesama. Paradoks je da živimo u Beogardu, a nikad se upoznali nismo.

Ponosan je Ilija i na saradnju sa Lepom Lukić koja je 90-ih rezultirala hitom "Vatro moja zašto mi se gasiš".

- Kad se pojavila ploča, Lepa Lukić je promovisala "Vatru" na televiziji. Moja koleginica, inače ljubitelj muzike i moj žešći kritičar, zove me telefonom i kaže: "Ovak'u kad napišeš, onda mi se javi." E, rekoh, za tvoju informaciju, ja sam je napisao.

- U pisanju je veoma važan osećaj za metriku. Svaka moja pesma ima istu metriku od početka do kraja, ima zaokruženu priču i refren koji se nastavlja na strofu. Zato nikad i nije bilo intervencija na mojim stihovima, niti bih tako nešto dozvolio. Moje pesme izađu u cugu i, kako izađu u prvoj varijanti tako i ostaju. Čak i za pesme koje ćute, čujem komentare: "Ih, što ti je dobra ona pesma."

Svestan je Ilija da je mogao da ostavi daleko većeg traga u diskografsko-estradnom svetu. I pored veoma uspešne karijere ekonomiste i 30-ak godina provedenih na mestu direktora trgovinakog preduzeća "Jabuka", snimio je stotine pesama sa snagom evergrina: "Nisi znala za bol srca moga", "Večeras mi ne donosi cveće", "Hvala ti što me tražiš" (Ljuba Aličić), "Alal vera majstore", "Ja sam šnajder", "Neću te kleti" (Bora Dljača), "Meni jesen, a tebi proleće", "Ponovo sa tobom dočekujem zore", "Među dve sam vatre stao" (Milivoje Đurišić), "Vatro moja" (Lepa Lukić), "Ko to peva moju pesmu" (Marinko Rokvić), "Budi vesnik mog proleća" (Novica Negovanović), "Bilo pa prošlo" (Nikola Bešević), "Za nju koja nije tu" (Stevo Damljanović), "Što iskrena nije sada (Toma Čolović), "Ja za jednim, ti za drugim stolom", "Nek' se vino toči" (Miloš Milošević), "Šta da radim sam na svetu", "Zlatno doba" (Ahmet Bajrić)...

- I danas čuvam jednu kesu tešku desetak kilograma sa gomilom tekstova na kojekakvim papirićima, autobuskim kartama, novinama. Iako sam profesionalni trgovac, ne trgujem poezijom i ne prodajem stihove kao krompire na pijaci. Stvarao sam u vreme najvećih autora i vrhunskih pevača, u vreme sigurnih tantijema.

- Predsednik sam Udruženja stvaralaca narodne muzike "Ehos". Okupio sam kompozitore, tekstopisce i sve ljubitelje lepe pesme i lepe reči. Pravimo i jedinstven festival na kome se ne takmiče pevači i kompzitori nego isključivo tekstopisci.

- Svaka pesma polazi od dobrog teksta. A kad pesma postane hit, tekstopisci su uvek na poslednjem mestu, sitno potpisani ili nepotpisani. Kompozitor kad je komponuje kaže - moja pesma; pevač kad je promoviše kaže - moja pesma. E, pa, pesma pripada malo i nama tekstopiscima.

(Goran Milošević)