Sin Buce Jovanovića, ekskluzivno, o svom slavnom ocu: "Dok bude ljubavi lažne biće i pesama tužnih"

Foto: Promo, Pixabay

O ocu narodnjačkog sentiša govorili su u Muzičkoj apoteci i znani i neznani, više ili manje iskreno i autentično. Red je da o Buci progovori i onaj koji ga najviše voli i najbolje poznaje - gospodin Miloš Jovanović, Bucin sin.

- Buca se i kao dete razlikovao od ostalih vršnjaka u svom rodnom Guncatu. Imao je izrazito belu kosu i beo ten, vršnjaci su ga onako pogrdno prozvali "Janoš". Zbog krhke građe roditelji su ga poštedeli uobičajenih poljoprivrenih radova. Dok se Buca igrao i svirao na harmonici, oni su morali da čiste štale i čuvaju krave. Tako je Buca, mnogo pre ljubavi, osetio šta je to mržnja i ljubomora.

Preporučujemo

- Otac Milorad mu je pokazivao prve pesmice na staroj "diatonki" sa tri reda. I kako mu nešto pokaže, ovaj to odmah ponovi. Kad je Milorad primetio da mu sin svira bolje nego on, pomislio je da tu "nisu čista posla". I tako, Buca već od šeste godine počinje ozbiljno da vežba na očevoj harmonici, a kasnije i kod ozbiljnih majstora - Stevice Stankovića, Ilije Spasojevića i Džonija Gavrilovića.

Sama pomen Buce Jovanovića asocira na neke pesme i na neke trenutke koji tako sporo teku. Buca nas podseti i na nežureće i dugotrajuće pesme i na publiku koja je imala vremena da u njima uživa. Buca nas opominje da nema lepote u brzini i jurnjavi.

- Buca je bio i sporohodan i prilično nemaran i prema sebi i prema spoljnjem svetu. U istom odelu i spava i igra šah i ide na pecanje, a tek njegova vozačka dozvola! Pa to je bilo izgužvano da nije bilo ni slike. Kad mu policajac zapreti kaznom, a Buca veli: "Ja jedino da odem kući da ubijem ženu."

- Čini mi se da se i Buca malo ubrzao kad se Šaban pojavio u našoj kući. Šaban je sevnuo poput munje, i to baš kad je Buca raskinuo saradnju sa Gvozdenom i Kvakom. Sve je to išlo nestvarno brzo: i tih desetak ploča, i tih tridesetak pesama, i ta dva odela koja je Šabanu kupila Bucina supruga Paulina.

- U tom "gluvarenju" sa Bucom, Šaban je uporno pokušavao da ubrza stvari, da ide i na fudbal u Šabac i na koncerte. Sećam se, Šaban rešava ukrštene reči i pita Bucu šta je to malo i žuto, nikad ne izlazi iz kuće i ima četiri slova. Buca razmišlja i kaže: "Majku vam, mene ste našli - pa ja sam! Šaban je pitao Bucu kad će i oni da izađu malo iz kuće, pa da se malo i nauzimaju para na koncertima. Buca je znao da mu kaže: "Krenućemo kad ti budeš počeo da pevaš svojim glasom."

Imao je Buca i velikih promašaja, i stilskih i diskografskih. Ima Buca i dve singlice sa Tomom Zdravkovićem. Tačnije, ima Toma sa Bucom, jer Tomi je trebao hit po svaku cenu.

- Naravno, Buca je znao da Toma nema šta da traži na terenu Šumadije, ali je prepoznao svu toplinu i mekoću u njegovom glasu. Još tada ga je posavetovao da ne traži kod drugih kompozitora nego da samom sebi pravi pesme.

- Možda je najveća vrednost na tim pločama sa Tomom krupna slika članova Bucinog ansambla (formiran 1963. godine): harmonike Buca I Radoje Mitrović Barajevac, violine Veroljub Jovanović i Joca Radosavljević, frula Tihomir Paunović, bubnjrar Muki, basista Čeda, Gitarista Slavko. Svi uniformisani kao piloti u plavim odelima sa izgraviranim belim golubom na reverima.

Buca Jovanović je čovek od velikih poroka i strasti i redak kompozitor u svetu narodne muzike koji se specijalizovao za tugovanke. Buca Jovanović - to je Balzak iz Guncata. Od hiljadu snimljenih pesama, Buca je komponovao tek nekoliko veselih: "Danas majko ženiš svoga sina", "Momak veseljak", "Kakva mala"...

- Pogešno je uverenje da je Buca bio veliki pijanac, kao što bi se dalo naslutiti iz čuvene pesme koju je dao Šabanu. Zapravo, Bucin najveći porok je bio duvan. On je pušio, pio kafu i spavao u isto vreme. Jedna slika nikad ne bledi: Buca leži i hrče, a šoljica mu na grudima, cigreta u ustima ili među rukama. Onda se malo trgne, otrese onaj pepeo na šoljicu, povuče dim i jedan srk.

- Zovem Bucu i pitam ga šta radi. A on kaže evo me sedim sa najružnijim čovekom u Evropi. Mislio je na Kvaku. Govorio je da niko kao Kvaka ne može tako nakaradno da otpeva, a da mu narod toliko poveruje.

Bucine pesme i aranžmani su prepoznatljivi i ljudima koji nemaju nikakve veze sa muzikom. Zato mnogi i kažu da Bucine pesme liče jedna na drugu, da se jedna ista melodija ili foršpil koristi u nekoliko različitih pesama.

- Kad je trebalo da se snima, Buca nikad nije imao pripremljen foršpil. Sve je to nosio u sebi i na hiljadama kojekakvih papirića. Dešavalo se i da mu kolege od znanja i autoriteta skrenu pažnju da mu pesma liči na neku tek snimljenu. A Buca je odgovarao: "Ja kradem od sebe, za razliku od drugih koji kradu od mene."

- Poznavajući Bucu, mislim da je i bolje što nije dočekao da vidi ovu rapsodiju "kaver majstora" i ovu tragediju od bivše Juge, naročito svu tragediju Bosne. Jer, koliko je radio sa pevačima iz Šumadije, čini mi se da je još više i slađe radio sa pevačima iz Bosne.

Komponovao je Buca i zavičajne i svadbarske i vojničke pesme, ali postoji jedna tema od koje se nije odvajao - ljubav koje nema više.

- I ja sam neke Bucine tajne saznao jako kasno, i to u njegovim poslednjim danima. Nismo ni stigli da se čestito ispričamo i otvorimo jedan drugome. Buca je otišao u 56-oj, ja sam već sada za deset godina nadživeo svoga oca. Čim je saznao da mu nema spasa i da mu je ostalo maksimum dva meseca, želja mu je bila da budemo zajedno od jutra do mraka i da ga provozam pored nekih dragih mesta.

- Kroz te razgovore saznao sam zapravo koliko je izranjavan i to od najbližih, kako je prošao sa prvom ženom, kako je prošao sa drugom ženom, ko su mu pravi a ko su mu lažni prijatelji, kako je patio sa bračnim a kako sa vanbračnim ljubavima. Naravno, bila je tu i rečenica njegovog oca koja ga je najviše razdirala: "Prodao sam kuću i imanje u Guncatima zbog te tvoje karijere."

- Kakvi su mu bili osećaji, takve su mu bile i pesme, uglavnom tugovanke. Govorio je: "Dok bude ljubavi lažne, biće i pesama tužnih." Zato je toliko i birao tekstove, a bogami mnogo je pesama i sam napisao ili doradio. Sećam se, odbacio je gomilu tekstova Marine Tucaković i uputio je na neke druge kompozitore koji komponuju zabavnjake ili moderne narodnjake.

Mnogi Bucini ispisnici pitaju se šta je sa tom čuvenom harmonikom koja je odsvirala neke od najlepših narodnih pesama i šta je sa tom kućom u Šumadijskoj 6 u kojoj su nastale sve te pesme i rođene velike zvezde.

- Bucinu harmoniku sam poklonio Zoranu Vlajiću. Buca je imao mnogo učenika, ali Zoran je bio najistrajniji u tom savladavanju Bucinog stila. Doduše, danas mi smeta kad se za Zorana Vlajića kaže - učenik. Da, bio je Bucin učenik pre pola veka, ali vremenom je stekao i svoj muzički pečat.

- Odrastao sam u toj legendarnoj kući u Šumadijskoj 6 na kojoj se vrata nisu zatvarala. Tu se ulazilo kao na železničkoj stanici, od učenika do pevača početnika i najvećih muzičkiha autoriteta do obožavateljki estradnih zvezda. Znalo se - kod Ilije Spasojevića (Bucinog zeta) dole, a kod Buce gore na sprat.

- U toj kući sam i ja zavoleo muziku, pre svega sam naučio da slušam muziku i da procenim kvalitet. U tom vežbanju harmonike uspeo sam da savladam sve četiri knjige čuvene škole klavirske harmonike Albina Fakina za godinu i po dana. Cilj mi je bio da pored takvog oca i ja budem najbolji.

- Od prvih para koje mi je poslala majka iz Švedske nabavio sam jedno ogromno ogledalo ispred koga sam visio po ceo dan u našoj kući preko puta motela "Era". Tu sam napravio jedan improvizovani podijum i gledao sebe dok vežbam: popenjem se na sto pa stavim nogu na stolicu, pa uzmem cigaretu, pa spustim kaiševe kao Mirko Kodić. Naravno, takvu "scensku slobodu" nisam mogao da priuštim pred Bucom. Taman se zanesem, a čujem ga iz toaleta: "Ne taj ton nego ovaj ton, ne taj prst nego ovaj prst."

- Kad mi je sve to dosadilo, otišao sam kod moje majke Ljubinke u Švedsku, a usput sam poveo i devojku koja mi je postala i žena i izrodila dvoje dece. Živim u državi gde smo sa kraljem na ti i u kojoj se ministri voze biciklom i tramvajem i gde se ljudi od malih nogu osamostaljuju i od najbližih. Za razliku od našeg sveta koji živi sa babama i dedama i čeka da nešto nasledi, tamo nema čekanja nego odmah posao i sudbinu u svoje ruke. I tako do staračkog doma.

- Ali, "moj dom je negde na Jugu". Ne bih u starački dom, čim odem u penziju vraćam se u Srbiju, i to sasvim. Strašno je kad ti u čekanju prođe život. Šta će mi i kuća u kojoj nema nikog i pare koje nema ko da troši.

Svojim vanvremenskim pesmama i simfonijskim aranžmanima podigao je mnoge pevače. Živnuo je Buca i mnoge produkcije, radio i TV stanice, ali je malo onih koji čuvaju snimke sa njegovih brojnih nastupa.

- I danas me pitaju i moji prijatelji i Bucini ispisnici da li imam neki video snimak sa nekog Bucinog nastupa. Moj odgovor je da bi to trebalo da ima u arhivama RTS-a. Možete misliti tolike festivale, koncerte, "Hit parade", putujuće manifestacije koje su i snimane i prenošene uzivo. A od svega toga RTS objavio jedan video klip pod naslovom "Buca Jovanović o estradi" koji traje jedan minut i devet sekundi!?

- Pre nekoliko godina pozvali su me čelnici produkcije PGPRTS-a sa idejom da objave trostruki CD sa Bucinim pesmama u ediciji "Zapisano u vremenu". Kad smo počeli da biramo Bucine pesme i pevače, usledila su pitanja: "A ko je taj Brole, (pevač prve verzije pesme 'Volim te sve više'), ko je taj Cvele (jedan od najplodnijih i najomiljenijih Bucinih pevača), možda bi bilo bolje da 'Raširi ruke o majko stara' stavimo neku noviju komercijalniju verziju (misleći na Zoricu Brunclik). I tu se naš razgovor završio.

(Goran Milošević)