18 godina od smrti "Šumadijskog Pavarotija": Šta bi Zoran Jovanović danas "pisnuo" umišljenim zvezdama

Foto: Promo

"Ispratite mene, odlazim iz sela,

prašnjavim putem ispod vinograda,

Preporučujemo

o, zašto si oče namrštena čela,

kaži majci da ne plače sada.

Zbogom majko, zbogom oče,

gledaj draga našeg sina

da ne živi k'o siroče,

kad se igra s drugovima

nek' priča da oca ima.

Zastao sam malo, ne vide me moji,

prođoh kroz bogaz, skrenuh do šljivara,

dok umorno stado samo se poji,

da odsedim kraj starog bunara.

Doći ću ti majko umoren životom,

kada se grane obele od cveta,

da ponovo čujem lavež za plotom,

da me budiš k'o ranijih leta."

(Predrag Vuković Vukas)

Pesmom i singlom "Zbogom majko, zbogom oče" započela je diskografska karijera Zorana Jovanovića, jednog od najomiljenijih i najtraženijih pevača narodne muzike svih vremena.

- Da ne beše Radiše Uroševića, verovatno nikad ne bih ušao u diskografiju. Radiša je počeo da snima ploče sa 18 godina, a ja napunio 26 i ništa. U jednom trenutku Radiša me upita: "A što ne bi i ti snimio ploču, možda Vukas ima neku pesmu za tebe" - pričao je Zoran Jovanović.

- Otišli smo kod Vukasa i kad sam pustio glas, samo je rekao: "Ti si taj, takvog tražim, ali trenutno nemam pesme za tebe." Radiša mi je velikodušno ustupio pesme koje su bile njemu namenjene. Vežbao sam pola godine da bih snimio te dve pesme za moju prvu ploču. Mnogo puta sam se trzao iz sna i pevao "Zbogom majko, zbogom oče".

Tako je 1976. godine u umetničkoj radioniciPredraga Vukovića Vukasa rođen "Šumadijski Pavaroti", idealan tumač Vukasovih nebeskih visina. Vukas se zaljubio u Zoranov prodoran glas, a Zoran je dobio kompozitora koji će mu obeležiti karijeru sa pedesetak pesama: "Kapetan potonulog broda", "Razvio se ruzmarin u travi", "Zapalio bih celo selo", "Odvedi me druže pod prozore njene", "Živeću ja i bez tebe", "Zalazak sunca u oktobru", "Ruža i baštovan", "Žene misle sve sam rek'o", "Rasti, rasti ruzmarine", "Lišće pada, jesen vlada", "Od Toplole pa do Fruške gore", "Čuj mala, malena", "Nije meni petnaest godina", "Da Moravim vino teče", "Dunav teče ispod leda", "Jesenja pesma"...

- Bivalo je godina kada sam po popularnosti bio u samom vrhu. Neki menadžeri su uspeli da me ubede da batalim svadbe i vašare i da se posvetim koncertima i budem velika zvezda. Ja pristanem, al' se posle godinu dana gorko pokajem. Na prvoj sledećoj tezgi nisam mogo da se sastavim: zaboravio sam pesme, glas me neće. Tada sam batalio koncertnu karijeru, prepustio sam to megazvezdama, a ja sam se posvetio karijeri narodnog pevača na svadbama i vašarima.

Tokom karijere snimio je Zoran i desetine lepih pesama sa ostalim hitmejkerima: "Pomoravski vrbaci", "A ja momak Moravac", "Oj, Srbijo, sele moja mila", "Preživeću, preboleću", "Spavaj, kćeri moja" (Kemiš), "Doviđenja, lepotice moja", "Računaj na nezvanog svata", "Sve za tebe", "Nek mi tebe ne diraju" (Miša Mijatović), "Momak vrag" (Dragan Aleksandrić), "Eh, ti moja željo pusta" (Šaban), "Svadba" (Moma Stanojević), "Ti si žena nad ženama", "Kad pogledam s Kosmaja" (Doca Ivanković)...

Zoran Jovanović (1950 - 2005) je iskonski Šumadinac, i genima i muzičkim izrazom.

- Rođen sam u Zagorici kod Topole. Čuo sam da su moji doselili u Šumadiju još krajem 18. veka, zajedno sa Karađorđem. Majka Milena je gajila dva sina, a otac Živko bio je poznati basadžija u čuvenoj ekipi sa Šiljom iz Kloke, Čuljikom iz Trnave i Popom iz Batočine. Uz oca sam počeo da sviram i pevam, zavoleo harmoniku i prave narodne pesme. Kasnije sam zbog fudbala i nekoliko lomova ruke batalio harmoniku, a zbog pesme sam batalio školu.

- Uspeo sam da završim gimnaziju i muzičku, bio sam dobar đak nemirnog duha. Razredne starešine su uživale u mom pevanju, ali direktori su to smatrali lošim vladanjem. Voleo sam Kvaku, Bilkića, naučio njihove pesme, upijao njihove fazone i ukrase. Kad sam snimio nekoliko ploča, doživeo sam najveće priznanje: Bora Spužić Kvaka svratio u Zagoricu da me upozna i doneo dve kile kafe za svog budućeg naslednika.

I pored petnaestak ploča snimljenih za PGP, godinama je bio nepoželjan na RTS-u zbog pevanja četničkih pesama. Važio je za jednog od najplaćenijih narodnjaka u bivšoj Jugi. Bio je retko iskren, duhovit i pravdoljubiv čovek. Voleo je pesmu, ali ne i lažni sjaj estrade i foliranje koleginica. Prezirao je umišljene zvezde koje su postale pevačice tako što su prale čaše i spavale sa gazdama.

Odrastanje u srcu Srbije predodredilo je Zoranovu posvećenost srpstvu i očuvanju narodne tradicije. Bio je ubeđeni patriota i demokrata i u životu i u politici. I pored pošteno zarađenog (kao jedan od najplaćenijih i najtraženijih svadbarskih pevača svih vremena), nije bio srećan u nesrećnoj Srbiji. Preminuo je 12. marta 2005. i ostavio ugovorene nastupe za naredne dve godine.

P.S.

Nedostaješ Zorane, naročito u beogradskom etru i na televizijama sa nacionalnom frekvencijom. Tvoje kolege, Zorane, prave budale od sebe da bi bile popularne. Samo si ti, Zorane, dostojan da im "pisneš" - imate li obraza kad već nemate ukusa i stila?

(Goran Milošević)