Radijske priče sa Dževadom Ibrahimagićem: Sećanje na džokej sako i bakšiš na tacni pokriven salvetom

Foto: Promo

"Ja ničeg više nemam

što bi se moglo reći da je moje,

Preporučujemo

sem jedan život napaćen, znaj,

jer našoj sreći dođe kraj.

Slomljeno srce i duša bolna

tuguju sada za tobom,

jer kad si otišla ti si odnela

svu moju ljubav sobom.

Što makar sana nemam

da skratim crne noći pune straha,

jednom se živi, jednom se mre,

jednom se voli iskreno.

Ja ničeg više nemam,

sem bola što u duši nosim sada,

i jedan život napaćen, znaj,

jer našoj sreći dođe kraj."

(Buca Jovanović)

Pesmom "Slomljeno srce" sa Ilidžanskog festivala 1969. godine Dževad Ibrahimagić je obeležiio svoje ime u jugoslovenskom estradnom mravinjaku. Još jedan grlati Bosanac potražio je sreću u Beogradu.

- Nikad neću zaboraviti pripremu za moj debitantski nastup na "Ilidži". Poručio sam luksuzno odelo kod jedne šnajderke u Zemunu - džokej sako sa maramom ispod košulje i karanfil maramicom u reveru. O Bože, kad se samo setim: oko mene Safet, Zaim, Bilkić, Kvaka, Gvozden, Lepa, Beba, Nada, Tozovac, Toma, Mujkanović, Krcić... Pevamo uživo na letnjoj pozornici, a televizija direktno prenosi.

- Slično je bilo i na "Beogradskom saboru" gde sam osvojio drugo mesto sa pesmom "Bona Zlato". Tako sam krajem 60-ih ušao u pevačku elitu, okumio se sa Bucom Jovanovićem i Ilijom Spasojevićem, postao Beograđanin - pričao je Dževad u radio izdanju Muzičke apoteke.

Dževad Ibrahimagić (1942 - 2021) je okoreli sevdalija, i genima i muzičkim izrazom.

- Rođen sam u Bosanskom Šamcu, u toj čuvenoj Posavini, na vetrometini naroda i kultura, pet kilometara od auto-puta, između dve velike reke, skoro podjednako udaljen od i od Sarajeva i od Zagreba i od Beogrda. Babo me odgajao uz šargiju i narodnu pesmu. Uzme me u naručje i peva sevdalinke i pesme iz Srbije u stilu Vuleta Jevtića.

- Kad mi dosadi pesma, ja preplivam Savu, odem u Slavoniju, naberem jabuka i vratim se punih nedara. Kad je ulov malo masniji (guske i patke), onda pregazimo Savu, pa živinu u lonac. Zato se i kaže da se od Bosanca možeš svemu nadati - i muzici i ašikovanju i svim belajima. Moje detinjstvo je predodredilo moj avanturistički duh, menjao sam adrese kao Ciga konje.

Pročuo se Dževad u svim rodnom kraju, dogurao do kafanskog i hotelskog pevača, a onda se javio na audiciju za solistu Radio Beograda.

- Tada se znalo - ko hoće da snimi ploču, poželjno je da bude radio pevač. 1961. godine, ranim jutrom u sedam sati, stigao sam na audiciju Radio Beograda ispred "Studja 5". Pevao sam pesmu "Niz polje idu babo sejmeni" i prošao audiciju kod velikog Carevca.

- Skrasio sam se u Beogradu, pevao sam u "Lipovičkoj noći", "Stambol kapiji", "Skadarliji", "Parku", "Unionu", "Centralu", "Kalemegdanskoj terasi", "Slobodi" u Pančevu. Pevao sam u ekipi sa Acom Trandafilovićem, Acom Matićem, Tozovcem, Kvakom, Milom Lekić, orkestrom Branka Belobrka. Pevalj smo blokovsku muziku, svako je pevao svoj fah, a meni je za kraj ostajao sevdah. Kad završimo, čeka nas meze, sifoni, vino. U našoj ekipi ni dame nisu pile sokove. A na kraju, konobar na tacni donese bakšiš pokriven salvetom.

Dskografsku karijeru Dževada Ibrahimagića obeležio je Ilija Spasojević, jedan od rodonačelnika lipovičkog stila. Dževad je i matematički najplodniji pevač Ilije Spasojevića. Od 1967. do 1982. snimio je dvadeset singlova i dva LP-ija sa desetinama Ilijinih i Bucinih pesama: "Rodi mi draga sina", "Nasledniče sine moj", "Ženi se brate ove jeseni", "Momačko veče", "Sudbina mi dodelila suze", "Beskućnik", "Besane noći", "Slomljeno srce", "Ljubav se ljubavlju liječi", "Ja prošetah šefteli sokakom", "Ne plačite oči moje", "Ja sam momče sa planine", "Zbogom druzino", "Sinoć si mi obećala doći"...

- Ilija je bio jedan od najboljih harmonikaša tog doba, pravi majstor za izvornu narodnu muziku. Imao je izuzetne vijuge za komponovanje, a jako nerazgovetan glas. Dovijali smo se na razne načine kako da mi pokaže pesmu. Obično se dešavalo da Ilija svira, a ja skidam melodiju sa harmonike. A onda sednem u autobus i do Pančeva uvežbavam pesmu. Poneko se od putnika okrene, čudno me pogleda, meni bude neprijatno pa kažem: "Ja sam pevač, učim pesme za ploču."

1971. godine snimio je Dževad i "Rodi mi draga sina", jednu od najslušanijih namenskih pesama u bivšoj Jugi.

- Tu pesmu su naručivali i oni koji su dobili ćerku. I danas čuvam pisma obožavateljki, nudile mi se i žene i cure iz celog sveta sa sa bukvalnom porukom: "Kad već toliko čeznete da dobijete sina, evo ja vam se nudim."

- Bio je to vrhunac moje karijere. '71. godine sam pobedio na jugoslovenskom putujućem festivalu sa pesmom "Beskućnik". Pobedničku pesmu smo stavili na "A" stranu, a ovu namensku sa druge strane ploče. U PGP-u su reklamirali "Beskućnika", ali narod prihvati ovu namensku.

Dževad Ibrahimagić, za prijatelje Džeki, povukao se sa estrade početkom 80-ih, i to na vrhuncu svoje karijere. Posle teških bičeva sudbine, nekoliko saobraćajki, nekoliko moždanih udara i bajpasova, živeo je od lepih pesama i lepih uspomena. I kad je teško govorio, lako je pevao. Preminuo je 21. marta 2021. godine u Beogradu.

(Goran Milošević)