15 godina od smrti Staniše Stošića: "Umreh u borbi za spas srpske narodne muzike u Srbiji!?"

Foto: Promo

"Zašto me budiš u zoru,

Vranjanke mori ubava?

Preporučujemo

Pusti me da se naspijem,

dertovi da si razbijem!

Zbog tebe mome ubava

srećan sam samo dok spijem,

kad me u zoru probudiš,

dan beli hoću da ubijem.

Majka me uvek molila,

sa svoje mleko zaklela:

Ostavi sine me'ane

i ubave mome iz Vranje!

Me'ana mi pamet odnela,

Vranjanka srce uzela."

(Milutin Popović Zahar)

Na prvi pogled, reklo bi se, stara vranjanska pesma iz vremena Bore Stankovića i njegove "Koštane". Doduše, i ova pesma se onarodila zahvaljujući Stanišinoj interpretaciji i stopila sa stotinama izvornih pesama iz staroga Vranja.

- "Zbog tebe mome ubava" komponovao sam pre 40 godina, mada mi i danas mnogi ne veruju kad kažem da je to moja pesma. U stvari, više i nije moja. Zahvaljujući Staniši postade narodna i večita. Pisao sam je specijalno i namenski za Stanišu, jednog od najboljih ljudi i pevača koje sam sreo u životu - kaže legendarni Zahar.

Ovaj autentični Vranjanac, rođen 1945. godine u selu Vrbovo, bio je zadojen muzikom još u rodnoj kući. Budio se uz pesmu raspevanih ukućana, uspavljivao uz majčin milopoj. Učio je za učitelja, svirao violinu, gutao Boru i "Koštanu" i sve što je napisao njegov slavni zemljak.

- Staro, staro mi dajte što miriše na bosiljak - govorio je Bora Stanković. Vranje je toliko prebogato tim prelepim starim izvornim pesmama, to su pesme koje su živele u meni i mnogo godina pre snimanja. Od tih pesama sam sastavljen iznutra - govorio je Staniša u radio izdanju Muzičke apoteke.

- Naučio sam od Ive Andrića da svaki umetnik treba da ostane u granicama svoga zavičaja. Tokom karijere snimao sam i šumadijske pesme sa Bucom Jovanovićem i Mijom Krnjevcem, snimao sam i moderne pesme, ali to nije moj fah i to nije na nivou pesama iz mog podneblja.

Obično biva da pesma proslavi pevača. U slučaju Staniše Stošića, pevač je proslavio mnoge pesme: i one iz 19. i one iz 20. veka, i izvorne i novokomponovane, i šumadijske i naročito one vranjanske. U stvari, Staniša je svojim pevanjem proslavio svaku pesmu, i najmodernija pesma u Stanišinoj interpretaciji liči na izvornu: "Lela Vranjanka", "Zbog tebe mome ubava", "Stani, stani zoro", "Koštana", "Zaplela se kosa devojačka", "Tebi pevam ove noći", "Dok muzika negde svira", "Nema više nje", "Srce si mi ranila", "Devojko zvezdana"...

- Snimio sam oko 200 trajnih snimaka izvornih pesama. Zato i nisam imao potrebu da jurim neke nove pesme po svaku cenu. U stvari, snimao sam samo one nove pesme koje liče na izvorne. Čak ni moji najbliži nisu bili načisto koja je pesma nova a koja izvorna u mom opusu.

Milion puta je pevao "Lelu Vranjanku", ali nikad isto, svaki put drugačije i, čini se, još bolje. Svaka Stanišina interpretacija je jedno kreativno i autentično tumačenje pesme. Svaki Stanišin ukras, svaki uzdah i drhtaj, bejahu u službi oduhotvorenja pesme. Pevao je kao da ne primećuje publiku, sav utopljen u pesmu i svoju ekstazu.

- Bilo je nastupa na kojima sam pevao samo "Vranjanku", celu noć dvadesetak puta, i nikom nije bilo dosadno. Dešavalo se i da muzičari spakuju instrumente i ozvučenje, publika se raziđe, a mi za astalom pevamo za svoju dušu - opet "Vranjanku"!

Otišao je sa ovog sveta 8. aprila 2008. godine, ogorčen tretmanom narodne muzike i narodnog umetnika u rijaliti Srbiji. U mikrofon radio izdanja Muzičke apoteke rekao je i ovo:

"Došlo vreme da se u Srbiji borimo za spas i očuvanje srpske narodne muzike!? Slušajući šta se emituje na ogromnoj većini radio i TV stanica u Beogradu, ja kao Srbin i Vranjanac osećam se kao nacionalna manjina u Srbiji."

(Goran Milošević)